Отворите главни мени

Поп музика

жанр популарне музике која је почела у модерном облику крајем 1950-их, потичући од рокенрола

Поп је музички жанр. У поп музици текст и певање преовладавају над композицијом и инструменталом. Ову музику одликују једноставни хармонијски и мелодијски стил за разлику од рок музике и постојање рефрена. Пјесме су кратке и уз њих се, углавном, може плесати. Она је омиљена од широких маса и самим тим и комерцијално успјешна. То је музички жанр са највећим бројем продатих носача звука.

Поп музика
Стилско пореклоритам и блуз, џез, фолк, ду-воп, плесна музика, класична музика, рокенрол
Културолошко порекло1950-е, Уједињено Краљевство и САД
Regionalne scene
J-pop, K-pop

Назив поп је настао од енглеске речи „popular“ (популаран) што означава музику за забаву. Израз поп (музика) појавио се како би описао музику која се развила из рокенрол револуције средином 50-их година прошлог века и наставила свој развој, све до данас.[1] Од тада у музици која се свиђа најширој публици, односно поп музици, доминирају звукови који су и даље укорењени у основним елементима рокенрола. У себи често садржи елементе рок, џез, етно, фолк, реге и/или соул музике. Сматра се поджанром забавне музике.

КарактеристикеУреди

Ова врста музике у себи често садржи елементе рок, џез, етно, фолк, реге или соул музике и сматра се поджанром забавне музике. У поп музици преовладава текст и певање над композицијом и инструменталом. Ову музику одликују једноставни хармонијски и мелодијски стил и постојање рефрена. Песме су кратке и уз њих се, углавном, може плесати. Она је омиљена код широких маса и самим тим и комерцијално је успешна.

Стални елемент (основни облик) у поп музици[2] је „поп песма” која се састоји од две или три строфе и рефрена који се често понавља. Песме најчешће трају од 2,5 до 5 минута. Ипак, у случајевима када је песма превише дугачка ствара се такозвана „радио верзија”. Поп музика се обично не пише, не изводи и не снима као симфонија или концертна представа.[3]

Као и у другим уметничким формама које покушавају да привуку највише публике (филмови, серије, бродвејске представе) поп музика наставља да се стапа и позајмљује елементе и идеје из разних музичких стилова. Рок, ар енд би, кантри, диско, панк и хип хоп су специфични жанрови који су били инкорпорирани и на разне начине утицали на поп музику у протеклих шест деценија. У последњој деценији латино и реге музика су почеле да играју већу улогу у поп музици него икада раније.

50-их година, музичари као што су Елвис Присли и Битлси представлјају претечу поп музике, која тада још није била засебан правац.[4]

Жанрови поп музикеУреди

Поп музика се преклапа са скоро свим музичким правцима. Неки од жанрова поп музике су:

Настанак попаУреди

 
Елтон Џон

Диско музика је била дефиниција за 70-е године и помогла је бржем развитку поп музике. Било је то златно доба синтисајзера, који су били доступни у свим облицима и величинама. Почетак 70-их је обележио Елтон Џон, велика поп звезда и дан данас.

Најзначајнији представници:Уреди

Златно доба поп музикеУреди

Дигитално снимање се усавршило 1980-их што је омогућило поп музици још више да се развије. Убацивањем електронских звукова развила се под врста као што је нпр. техно. Уметници који су утицали на развој попа током 80-их и на тај начин стварали културу поп музике су:

 
Мајкл Џексон
 
Џорџ Мајкл

Поп музика данасУреди

Звук данашње поп музике је под великим утицајем развоја технологије за снимање музике. Електронска музика која се снима и изводи дигитално прожима се кроз већину данашњих најпродаванијих поп издања. Ипак, на топ листама се дешавају и промене. Аделин хит „Someone Like You” из 2011. године је постао први број један хит у Америци који садржи само клавир и вокале. Исто тако 2014. године Тејлор Свифт је са својим албумом „1989” постала је први кантри извођач који је икада направио потпуни прелаз у поп са читавим албумом. Данашњи музичари као што су Лејди Гага, Бритни Спирс, Пинк, Џастин Тимберлејк угледају се на претходнике и на то златно доба поп музике.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ S. Frith, W. Straw, and J. Street, eds, The Cambridge Companion to Pop and Rock (Cambridge: Cambridge University Press), ISBN 0521556600, pp. 95–105.
  2. ^ „Pop music - New World Encyclopedia”. www.newworldencyclopedia.org (на језику: енглески). Приступљено 21. 11. 2018. 
  3. ^ „Popular music”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 21. 11. 2018. 
  4. ^ „RetroWaste: Vintage Fashion, Toys, Cars, Memorabilia and More!”. www.retrowaste.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 11. 2018. 

ЛитератураУреди

  • Adorno, Theodor W., (1942) "On Popular Music", Institute of Social Research.
  • Bell, John L., (2000) The Singing Thing: A Case for Congregational Song, GIA Publications, ISBN 1579991009
  • Bindas, Kenneth J., (1992) America's Musical Pulse: Popular Music in Twentieth-Century Society, Praeger.
  • Clarke, Donald, (1995) The Rise and Fall of Popular Music, St Martin's Press. https://web.archive.org/web/20071231045026/http://www.musicweb.uk.net/RiseandFall/index.htm
  • Dolfsma, Wilfred, (1999) Valuing Pop Music: Institutions, Values and Economics, Eburon.
  • Dolfsma, Wilfred, (2004) Institutional Economics and the Formation of Preferences: The Advent of Pop Music, Edward Elgar Publishing.
  • Frith, Simon, Straw, Will, Street, John, eds, (2001), The Cambridge Companion to Pop and Rock, Cambridge University Press,
  • Frith, Simon (2004) Popular Music: Critical Concepts in Media and Cultural Studies, Routledge.
  • Gillett, Charlie, (1970) The Sound of the City. The Rise of Rock and Roll, Outerbridge & Dienstfrey.
  • Hatch, David and Stephen Millward, (1987), From Blues to Rock: an Analytical History of Pop Music, Manchester University Press, ISBN 0719014891
  • Johnson, Julian, (2002) Who Needs Classical Music?: Cultural Choice and Musical Value, Oxford University Press, ISBN 0195146816.
  • Kent, Jeff, (1983) The Rise and Fall of Rock, Witan Books, ISBN 0950898104.
  • Lonergan, David F., (2004) Hit Records, 1950–1975, Scarecrow Press, ISBN 0810851296.
  • Maultsby, Portia K., (7907) Intra- and International Identities in American Popular Music, Trading Culture.
  • Middleton, Richard, (1990) Studying Popular Music, Open University Press.
  • Negus, Bob, (1999) Music Genres and Corporate Cultures, Routledge, ISBN 041517399X.
  • Pleasants, Henry (1969) Serious Music and All That Jazz, Simon & Schuster.
  • Roxon, Lillian, (1969) Rock Encyclopedia, Grosset & Dunlap.
  • Shuker, Roy, (2002) Popular Music: The Key Concepts, Routledge, (2nd edn.) ISBN 0415284252.
  • Starr, Larry & Waterman, Christopher, (2002) American Popular Music: From Minstrelsy to MTV, Oxford University Press.
  • Watkins, S. Craig, (2005) Hip Hop Matters: Politics, Pop Culture, and the Struggle for the Soul of a Movement, Beacon Press, ISBN 0807009822.

Спољашње везеУреди