Википедија

Етно музика

Етно музика (изворна, народна, традиционална, етничка, музика света) — у свету је прихваћен англосаксонски термин „world music”, означава музички полижанр који је заступљен у свим деловима света и не може се прецизно дефинисати.[1] Етно музиком обухваћене су категорије музике од изворних музичких облика до фузијске модерне музике надахнуте традиционалном музиком. Захваљујући глобализацији, последњих неколико деценија етно музика је у експанзији. Она се одражава не само кроз све бројнију публику, него и кроз појаву субжанрова који настају повезивањем и прожимањем различитих традиција. Инклузивна природа и еластичност светске музике као музичке категорије може да представља препреке универзалној дефиницији, али је њен интерес за културну егзотику садржан у опису жанра који је дао часопис fRoots.[2]

Израз је популаризован током 1980-их као маркетиншка категорија за западњачку традиционалну музику.[3][4] Она је прерасла је у поджанрове као етничке фузије (Кланард, Рај Кудер, Енја, итд.)[5] и ворлдбит.[6][7]

ТерминологијаУреди

Поред тога што етно музику није могуће сасвим прецизно дефинисати, неизбежно се поставља и питање који је назив најадекватнији. У Србији се користе назив етно музика, али и интернационализам „world music”, као и превод овог израза — музика света. Усаглашеног става о томе који је израз најбољи, нема. Поред тога, сам израз се у свету, па и код нас, различито дефинише. У САД и у већем делу западне Европе, под овим појмом подразумева се традиционална музика, музика настала на основу традиционалне музике, као и традиционална музика имиграната у овим земљама. У Латинској Америци, Азији, Африци, Ирској и на Балкану, „World music” означава музички правац настао мешањем савремених музичких праваца попут џеза, рока, попа, техно музике са традиционалном музиком.[8]

Историјски развојУреди

Свакако да су народи и етничке заједнице и пре појаве етно музике утицали једни на друге и да је мешање култура и раније доводило до формирања музичких облика који и данас постоје. Танго и фламенко настали су интеракцијом шпанске и маварске културе. Током 18. и 19. века, Турска је извршила значајан утицај на уметничку музику. Моцартов Турски марш и Отмица из Сараја, и Бетовенова Девета симфонија, примери су у којима је видан овај утицај. Тридесетих година 20. века, у Њујорку долазе у додир афрички џез и латино ритмови, који се комбинују у салсу, данас један од најпопуларнијих музичких жанрова. Грамофонске плоче, радио, појава звучног филма, а касније и телевизије, дали су свој допринос и отвориле врата за нове могућности у развоју музике.[9]

 
Фестивал светске музике WOMAD

У другој половини двадесетог века, музика са различитих, удаљених географских простора проналази свој пут и полако продире у популарну музику тог времена. Томе су допринеле и могућности путовања и неминован сусрет са музиком других поднебља. Битлси, под утицајем Индије, користе мотиве индијске музике у неколико својих песама. Шездесетих година, индијски музичар Рави Шанкар, популарише индијску музику по Европи и Америци и остварује сарадњу са музичирама различитих жанрова (Џорџ Харисон, Јехуди Мењухин). Овај период обележио је и реге музичар Боб Марли, који је јамајчанску музику учинио популарном и познатом широм света. Брајан Ино, Малком Макларен, Дејвид Бирн неки су од музичара чији је рад и експериментисање новим могућностима утицао на музичку сцену и утемељивао пут светској музици. Осамдесетих година прошлог века дошло је до прекретнице и коначног формирања полижанра светске музике. 1982. године, Питер Габриел покреће међународни уметнички фестивал WOMAD (World of Music, Arts and Dance)[10] који за циљ има популарисање локалних културних традиција. Велики бум направио је и Пол Сајмон са албумом Грејсленд, снимљеним у сарадњи са афричким музичарима. Но, развоју светске музике допринели су и други чиниоци који су се у исто време дешавали: појава нових технологија, продор музике снимљене изван развијеног света, пораст музичке продукције, неки су од њих. Радио станице дају све више простора светској музици, а 1991. године први пут се додељује награда Греми за најбољи албум у категорији светске музике. На крају 20. века постало је јасно да су границе, што се тиче музике срушене и да контрола музичке продукције више неће бити могућа.[9]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Tsioulcas, Anastasia (13. 12. 2014). „Best Global Music Of 2014”. NPR. Приступљено 21. 7. 2017. 
  2. ^ Chris Nickson. The NPR Curious Listener's Guide to World Music. Grand Central Press, 2004. pp 1-2.
  3. ^ Erlmann, Veit (1996). „Aesthetics of the Global Imagination: Reflections on World Music in the 1990s”. Public Culture. 8 (3). стр. 467—488. 
  4. ^ Frith, Simon (2000). Born and Hesmondhalgh, ур. „The Discourse of World Music”. University of California Press. 
  5. ^ „Ethnic fusion Music”. Allmusic. 
  6. ^ „Worldbeat”. Allmusic. 
  7. ^ „World Fusion Music”. worldmusic.nationalgeographic.com. Архивирано из оригинала на датум 14. 3. 2012. 
  8. ^ Магазин Етноумље, појам светске музике Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2015) Приступљено 1. 2. 2015.
  9. ^ а б Јасмина Милојевић — World музика света Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2015) Приступљено 1. 2. 2015.
  10. ^ Званични сајт фестивала WOMAD. „WOMAD”. Приступљено 12. 2. 2015. 

ЛитератураУреди

  • Специјално издање магазина Етноумље — „World music у Србији, првих 30 година”, издавач World Music Асоцијација Србије, 2012. ISSN 1452-9920
  • Nidel, Richard (2004). World Music: The Basics. ISBN 0-415-96801-1. [1] accessdate 2010-04-24
  • Bernard, Yvan, and Nathalie Fredette (2003). Guide des musiques du monde: une selection de 100 CD. Rév., Sophie Sainte-Marie. Montréal: Éditions de la Courte échelle. N.B.: Annotated discography. ISBN 2-89021-662-4
  • Manuel, Peter (1988). Popular Musics of the Non-Western World: An Introductory Survey. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-505342-7.
  • N'Dour, Youssou. "Foreword" to Nickson, Chris (2004). The NPR Curious Listener's Guide to World Music. ISBN 0-399-53032-0.
  • Sorce Keller, Marcello (1996). "Of Minority Musics, Preservation, and Multiculturalism: Some Considerations". In Echo der Vielfalt: traditionelle Musik von Minderheiten/ethnischen Gruppen = Echoes of Diversity: Traditional Music of Ethnic Groups/Minorities, Schriften zur Volksmusik 16, edited by Ursula Hemetek and Emil H. Lubej, 41–47. Vienna, Cologne, and Weimar: Böhlau Verlag. ISBN 3-205-98594-X. Reprinted in Sonus 18, no. 2 (Spring 1998): 33–41.
  • Wergin, Carsten (2007). World Music: A Medium for Unity and Difference? EASA Media Anthropology Network: https://web.archive.org/web/20160806072055/http://www.media-anthropology.net/wergin_worldmusic.pdf.
  • World Music Network—Guides to World Music: http://www.worldmusic.net/guide/
  • Putumayo World Music—http://www.putumayo.com/
  • An Introduction to Music Studies, Chapter 6: Henry Stobart, ‘World Musics’.

Спољашње везеУреди

 
Етно музика на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Етно_музика&oldid=23207978”