Бора Ђорђевић

Бора Ђорђевић
	Бора Ђорђевић 2013. године
Основне информације
Пуно име	Борисав Ђорђевић
Друга имена	Бора Чорба
Датум рођења	1. новембар 1952. (67 год.)
Место рођења	Чачак; ФНР Југославија
Пребивалиште	Београд,; Љубљана
Држављанство	Србија,; Словенија
Активни период	1975—данас
Занимање	музичар, текстописац
Жанр(ови)	рок•нови талас•акустични рок•хард рок•хеви метал•блуз•џез
Инструмент(и)	вокал, акустична гитара, усна хармоника, удараљке
Издавачка кућа	Југотон, Сити рекордс
Везани чланци	Рани мраз, Рибља чорба

Борисав − Бора Ђорђевић (Чачак, 1. новембар 1952), познат и као Бора Чорба, српски је рок музичар и песник. Ђорђевић је главни вокал и текстописац рок групе Рибља чорба од њеног оснивања 1978. године. Пре тога је био члан музичких група Сунцокрет и Рани мраз.

БиографијаУреди

На Сајму књига 2013. године

Био је члан бројних чачанских и београдских поп и рок група током 1970-их као што су Заједно, Сунцокрет и Рани мраз (са Ђорђем Балашевићем).

Дана 15. августа 1978. основао је групу Рибља чорба, која је постала врло популарна током следећих неколико месеци. Популарност групе се такође почела манифестовати у Борином алкохолизму, што је, заједно са провокативним друштвено-оријентисаним песмама, проузроковало да он постане један од најконтроверзнијих музичара у Југославији. По издању албума „Коза ностра“, 1990. године, био је оптужен за „вређање радничке класе Југославије“, али су оптужбе одбачене.

Пред почетак распада СФРЈ, о Милошевићу је мислио све најбоље: „Сад ће и овога сјајног човека који зна шта хоће и који то уме да уради покушати умирити и сјебати...“^[1]

Након почетка грађанског рата у бившој Југославији, Ђорђевић је био присталица српских војника у Републици Српској и Републици Српској Крајини. Са развојем ратних догађања, постаје велики противник власти Слободана Милошевића, и тај свој став је изразио албумом „Њихови дани“ који је издао само под својим именом, без етикете „Рибља чорба“. У неким каснијим интервјуима, Ђорђевић је говорио да су због песме „Баба Јула“ Милошевићи наручили његово убиство.^[2]^[3]

Био је члан Градског одбора ДСС-а у Београду. Након политичких промена у Србији, био је неко време на позицији саветника министра културе у Влади Србије 2004, али је већ следеће године био принуђен да поднесе оставку, након што је новинаре телевизије Б92 оптужио и назвао „издајничком стоком“.^[4]

Био је ожењен Драганом Ђорђевић, са којом има сина Бориса, а са њима је живела и Тамара, Драганина кћерка из претходног брака. Борисав и Драгана су се споразумно развели 5. фебруара 2007, а Борисав јој је оставио стан у којем су живели. Драгана Ђорђевић је извршила самоубиство 23. марта 2007.^{[тражи се извор]}

По други пут се оженио двадесет шест (неки извори кажу двадесет осам^[5]) година млађом рудничанком Александром. Венчање је обављено на Руднику, 18. новембра 2009.^[6] Александру је упознао током турнеје по САД. Након четири године је и овај брак окончан.^[5]

У четвртак 27. септембра 2012. добио је титулу четничког војводе.^[7]
Добитник је награде академије Иво Андрић за књигу поезије Пусто острво, 2018. године^[8]

ФестивалиУреди

1976. Београдско пролеће - Пусто море, пусти вали (са групом Сунцокрет)
1976. Хит парада - Ој, невене (са групом Сунцокрет)
1976. Београдски сабор - Текла вода (са групом Сунцокрет)
1976. Омладина, Суботица - Где ћеш бити лепа Кејо (са групом Сунцокрет)
1977. Boom festival - Пада први снег (са групом Сунцокрет)
1979. Опатија - Валентино из ресторана (са групом Рибља чорба, вече рок музике)