Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду

факултет у Србији
(преусмерено са ФДУ)

Факултет драмских уметности (ФДУ) је самостална високошколска установа, која са још три уметничка факултета чини састав Универзитета уметности у Београду.[1]

Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду С Википедије, слободне енциклопедије
Факултет драмских уметности, ФДУ
Факултет драмских уметности у Београду ФДУ
Типдржавни
Оснивање1948.
АфилијацијаУниверзитет уметности у Београду
ДеканМилош Павловић
Број одсека11
ЛокацијаНови Београд, Србија
Језиксрпски
Веб-сајтhttp://fdu.bg.ac.rs

Историја Уреди

 

Академија за позоришну уметност (1948 – 1962) Уреди

Академија за позоришну уметност основана је уредбом владе Федеративне Народне Републике Југославије 11. децембра 1948. године, а 1950. године припојена јој је Висока филмска школа. Настава је почела 12. фебруара 1949. године. Први професори глуме били су Мата Милошевић и Јозо Лауренчић, њихови асистенти Мирослав Беловић, Стево Жигон и Соја Јовановић, а први професори режије Бојан Ступица и др Хуго Клајн. Први ректор и декан академије био је Душан Матић.[2]

 

Академија је тада имала два одсека: Режију и Глуму. Одсеци су даље били подељени на Класе. Поред стручних предмета (режије и глуме), чија је наставна материја обухватала теоријски део и практичне вежбе, студенти су били у обавези да полажу и испите из предмета Говорне и Физичке културе (Технику говора, Дисање, Сценски покрет, Мачевање, Игре и друго). Лична пажња поклањала се предметима који су били неопходни за свестраније разумевање позоришне уметности (Историја југословенске и светске драмске књижевности и позоришта, Историја уметности, Историја античке и модерне књижевности, Психологија, Матерњи језик, Страни језици). У наставни план су били унесени и предмети из области филма. Студије су трајале четири године.

Кандидати су се на оба одсека примали на конкурсу и полагањем пријемног испита. Академија је од својих кандидата тражила завршену средњу школу са матуром. Само изузетно, када је у питању био лични таленат, примали су се и кандидати са нижим образовањем, али уз обавезу да током студија заврше средњу школу. На крају другог семестра полагао се контролни испит. Класе одсека глуме су крајем сваке школске године давале испитну представу. На крају четврте године полагали су се завршни испити на дипломским представама.

Кандидати који су студирали глуму чинили су то на дипломским представама у Београду, а млади редитељи су дипломски испит полагали у позориштима по унутрашњости. Наставно особље чинили су стални и хонорарни професори и њихови асистенти.

Академија за позориште, филм, радио и телевизију (1962-1973) Уреди

Године 1962. долази до проширења образовне делатности и промене назива у „Академија за позориште, филм, радио и телевизију”.

Факултет драмских уметности Уреди

Крајем 1973. године Академија је понела данашњи назив Факултет драмских уметности (позоришта, филма, радија и телевизије).

Нова наменски грађена зграда ФДУ Уреди

Године 1974, факултет је добио своју нову зграду на Новом Београду која својом функционалношћу и могућностима обезбеђује најквалитетније услове студирања.

Факултет Драмских уметности је поводом своје педесетогодишњице, 1998. године, награђен Вуковом наградом, највишом југословенском наградом у области културе.

 
Професори факултета и дипломци

Општи подаци Уреди

Зграда Факултета је наменски грађена, и у оквиру својих 10.630 m² потпуно је функционално прилагођена образовању драмских и аудио-визуелних уметника и теоретичара. Садржи функционално опремљене слушаонице и вежбаонице, уметничке лабораторије, позоришну салу "Мата Милошевић", велику биоскопску салу, малу пројекцију, Филмски студио, Телевизијски студио, Експериментални студио, Тонски студио, Библиотеку са око 50.000 библиотечких јединица, Институт за научно-истраживачки и уметничко-истраживачки рад, радионице за израду декора и костима, студентски ресторан, кафетерију, као и друге просторе који омогућавају рад свих студентских служби.

У континуитету, посебна пажња се посвећује комплексним и веома скупим захтевима, сталном техничком и технолошком унапређењу и побољшању услова за оптимално одвијање наставе и реализацију вежби и уметничких пројеката студената овог Факултета.[3]

Уметничка продукција Факултета драмских уметности је веома богата. Годишње се реализује више од 30 позоришних представа, преко 200 филмова и аудио-визуелних пројеката као и више десетина радиофонских дела. Студентски уметнички радови већином имају јавну презентацију, а део њих улази у редовне репертоаре домаћих позоришта и биоскопа, али и у програме радио и телевизијских станица као и других установа културе. Многа од ових остварења учествују на домаћим и међународним фестивалима и смотрама, и неретко су окићена наградама и признањима. [3]

Осим студентских радова значајан учинак на истом пољу остварују наставни кадар и сарадници Факултета, тако што учествују или организују, како домаће, тако и светске смотре и фестивале, стручне и научне конференције, саветовања, симпозијуме, семинаре и бројне радионице. Они, такође, упоредо са својим уметничким и научним активностима, дејствују у многим стручним и управљачким телима институција културе у земљи, региону и свету.[3]

На Факултету драмских уметности се више од седамдесет година формирају критеријуми у областима драмских уметности. То је школа из које су потекли најзначајнији ствараоци и која је у великој мери допринела високом нивоу југословенског и српског позоришта, филма, радија и телевизије.

Факултет драмских уметности је добитник бројних домаћих и страних признања, међу којима се истичу Вукова награда и Изванредни златни беочуг.

На Факултету се изводе: Студије првог степена - основне академске студије; Студије другог степена - мастер академске студије и специјалистичке академске студије; Студије трећег степена - докторске академске студије.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (8. октобар 2022)

Организација образовних делатности Уреди

Факултет своје образовне делатности остварује преко катедара - својих наставно-организационих јединица. Има их једанаест и то су:

  • Катедра за глуму
  • Катедра за позоришну и радио режију
  • Катедра за драматургију
  • Катедра за менаџмент и продукцију позоришта, радија и културе
  • Катедра за филмску и телевизијску режију
  • Катедра за филмску и телевизијску продукцију
  • Катедра камере
  • Катедра монтаже
  • Катедра за снимање и дизајн звука
  • Катедра за теорију и историју
  • Катедра за визуелне ефекте, анимацију и гејм арт[4]

Позоришни и радио студио Уреди

Позоришни и радио студио Факултета драмских уметности формиран је 17. фебруара 1977. године, пошто се указала потреба за

 

оснивањем стручне службе са основним задатком организације пријемних испита, колоквијума, годишњих и дипломских испита, организације слободних уметничких пројеката студената Глуме и Позоришне и радио режије, као и реализације гостовања студентских представа у земљи и иностранству.

Први шеф студија био је Константин Милић, дипломирани организатор уметничких делатности.

Овде се такође реализује део наставе Катедре за драматургију, Катедре за снимање и дизајн звука и Катедре за менаџмент и продукцију позоришта, радија и културе.[5]

Филмски и телевизијски студио Уреди

Филмски и телевизијски студио учествује у организацији појединачних и заједничких вежби и испита Филмско телевизијског смера. Он такође припрема и организује гостовање студената и професора на смотрама, фестивалима и конгресима у земљи и иностранству.

 

У оквиру ФТВ студија, издаје се филмска трака и фото-материјал студентима за потребе вежби и испита, те набавља, одржава и изнајмљује филмска техника.

Студио је, као технолошка целина, формиран 1966. године. Први шеф студија био је Сретен Јовановић, касније дугогодишњи професор Филмске продукције и декан Факултета драмских уметности. Пратећи токове осавремењавања наставних јединица, технолошки развој и увођење нових изражајних технологија, студио је од првобитне опремљености полупрофесионалном филмском техником прерастао у програмски производни центар, опремљен најсавременијом дигиталном технологијом и просторним капацитетима.[6]

Лабораторија интерактивних уметности Уреди

Лабораторија интерактивних уметности интерактивних уметности је центар за уметничко истраживање нових медија и технологија.[7]

Институт за позориште, филм, радио и телевизију Уреди

 
Издања Института

Институт за позориште, филм, радио и телевизију је организациона јединица Факултета драмских уметности који се бави: развојем научно-истраживачког и уметничко-истраживачког рада кроз осмишљавање стратегије, планирање и реализовање научно-истраживачких и уметничко-истраживачких пројеката; издавачком делатношћу и публиковањем Зборника радова Факултета драмских уметности. Основан је 1989. године.

Пројекти Уреди

Неки од пројеката започетих и остварених на Факултету су: Фестивал ФИСТ, Фестивал Бистре реке и други.[8]

Научни скупови Уреди

Факултет континуирано учествује у организацији конференција и научних скупова, али и сарађује на регионалном и међународном нивоу са блиским институцијама.[9]

Декани ФДУ Уреди

Алумни Уреди

Референце Уреди

  1. ^ „Statut_FDU” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 10. 2022. г. Приступљено 06. 10. 2022. 
  2. ^ „Историјат | ФДУ”. fdu.bg.ac.rs. Приступљено 2022-10-12. 
  3. ^ а б в Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu (2015). „Поповић Зоран, Реч декана”. Ур.: Рапајић, Светозар. Fakultet dramskih umetnosti = Faculty of Dramatic Arts. превод Маја Марсенић. Beograd: Факултет драмских уметности. стр. 9—13. ISBN 978-86-82101-57-4. OCLC 1003654255. 
  4. ^ „Катедре | ФДУ”. fdu.bg.ac.rs. Приступљено 2022-10-06. 
  5. ^ „Позоришни и радио студио | ФДУ”. fdu.bg.ac.rs. Приступљено 2022-12-01. 
  6. ^ „Филмски и телевизијски студио | ФДУ”. fdu.bg.ac.rs. Приступљено 2022-12-01. 
  7. ^ „Лабораторија интерактивних уметности | ФДУ”. fdu.bg.ac.rs. Приступљено 2022-12-01. 
  8. ^ „Пројекти | ФДУ”. fdu.bg.ac.rs. Приступљено 2022-12-01. 
  9. ^ „Научни скупови | ФДУ”. fdu.bg.ac.rs. Приступљено 2022-12-01. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас „Све управе ФДУ | ФДУ”. fdu.bg.ac.rs. Приступљено 2021-11-17. 

Литература Уреди

  • Енциклопедија Југославије (I изд.). Лексикографски завод ФНРЈ, Загреб 1955. стр. 43.  (језик: српскохрватски)
  • Милановић, Олга. Стодвадесетпетогодишњица прве позоришне школе у Београду и удео Алексе Бачванског у њеном раду. Teatron : publikacija za pozorišnu istoriju i teatrologiju. - ISSN 0351-7500 (Год. 20, бр. 91, 1995, стр. 95-98)
  • Малетић, Ђорђе.Грађа за историју Српског народног позоришта у Београду. [Београд], Чупићева задужбина, 1884.

Спољашње везе Уреди