Отворите главни мени

Удараљке су по грађи најпримитивнији род музичких инструмената. Од прадавних времена па до данас оне су се јављале у различитим облицима и врстама у народној и уметничкој музици. Звук се добија ударом по звучном извору. Удара се руком (тамбурин), разним врстама палица (тимпани, гонг, звона, ксилофон и други), металном шипком (тријангл) или једном површином о другу (чинели, кастањете), ређе помоћу механизма (челеста)

Према врсти звука које производ, удараљке се деле на оне које дају звук одређене висине - мелодијске и оне са неодређеном висином тона. Улога удараљки је да подвуку карактеристичан ритам и дају динамичку подлогу и звучну боју целом оркестру.

Удараљке са одређеном висином тонаУреди

Овде спадају мелодијске удараљке на којима се може произвести један или више тонова одређене висине. То су тимпани, гонг, челеста, вибрафон, звона, звончићи, ксилофон , и други.

Удараљке са неодређеном висином тонаУреди

У ову групу спадају бројне и разноврсне удараљке: велики и мали бубањ, тамбурин, чинели, даире, штапићи, триангл, кастањете и други. Како ове удараљке производе звук неодређене висине, то је њихов значај првенствено ритмички, динамички и колористички.

Види јошУреди