Фолк рок је музички жанр који комбинује фолк и рок музику.[2]. У свом најранијем и најужем смислу, израз се односи на жанр који је настао у Сједињеним Америчким Државама и Великој Британији средином 1960.[3]-их. Пионири жанра су бенд из Лос Анђелеса Брдси, који су почели да свирају традиционалну народну музику у рок маниру, и Боб Дилан који је писао материјал за рок инструменте, под великим утицајем Битлса и других британских бендова[4][5]. Појам "фолк рок" је прва сковала музичка штампа у САД да опише музику Брдса у јуну 1965, исти месец када је деби албум бенда издат[6][7] Излазак Брдсове ковер верзије Дилановог Mr. Tambourine Man и његов каснији комерцијални успех је иницирао фолк експлозију средином 1960.[8][9] -их. Дилан је и сам био утицајан на жанр, посебно његови снимци са електричним рок бендом на "Bringing It All Back Home", "Highway 61 Revisited" и "Blonde on Blond" албумима[9]. Диланов наступ 25. јула 1965. на "Њупорт Фолк фестивалу" са електричним пратећим бендом се такође сматра пресудним тренутком у развоју фолк рока[10].

Фолк рок
Стилско порекло
Културолошко пореклоРане 1960е Уједињено Краљевство и САД
Типични инструментивокал, електрична гитара, акустична гитара, бас-гитара, бубањ, клавир, усна хармоника
Мејнстрим популарностВрхунац популарности од средине 1960-их до раних 1970-их;[1] И данас има широку базу фанова.
Поджанрови
фолк метал, викинг метал
Боб Дилан.
Брдси.

У препорду америчке фолк рок музике, овај музички жанр има педходнике у бит музици Битлса и других бендова "Британске инвазије", Енималсовог великог хита "The House of the Rising Sun", а писање текстова под фолк утицајем Беау Брумелса[9][11].[12][13] Конкретно, фолк утицај се огледа у песмама Битлса као што су "I'm a Loser" и "You've Got to Hide Your Love Away", које су утицале на фолк рок[9]. На репертоару већине фолк рок дела се осећа утицај како народних извора, тако и кантаутора као што је Дилан[8]. Музички, за жанр су карактеристичне јасне вокалне хармоније и релативно "чист" (без ефеката и дисторзије) приступ електричним инструментима, као што је био код Брдса.[4][14] Овај џангли звук гитаре је кориштен за музику "Трагача" и на снимцима Битлса током 1964. и 1965.[9][15]на којима је Џорџ Харисон користио Рикенбејкер гитару са дванаест жица.

Референце уреди

  1. ^ „Oldies Music Glossary: "Folk-rock". About.com. Архивирано из оригинала 31. 05. 2012. г. Приступљено 17. 3. 2010. 
  2. ^ „Folk rock definition”. TheFreeDictionary.com. Приступљено 15. 3. 2010. 
  3. ^ „Folk-Rock Entry”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 15. 3. 2010. 
  4. ^ а б „Folk-Rock Overview”. AllMusic. Архивирано из оригинала 20. 05. 2012. г. Приступљено 15. 3. 2010. 
  5. ^ Gendron 2002, стр. 180.
  6. ^ Unterberger 2002, стр. 133
  7. ^ Rogan 1998, стр. 83
  8. ^ а б „Mr. Tambourine Man review”. AllMusic. Приступљено 15. 3. 2010. 
  9. ^ а б в г д „Folk Rock: An Overview”. Richieunterberger.com. Приступљено 15. 3. 2010. 
  10. ^ Unterberger 2002, стр. 1.
  11. ^ „The Byrds Biography”. AllMusic. Приступљено 15. 3. 2010. 
  12. ^ Burt, R & North, P. (1977). West Coast Story: The 60s Rock Revolution. Phoebus Publishing Company. стр. 28. ISBN 978-0-600-39393-1. 
  13. ^ Wadhams, W. (2001). Inside The Hits: The Seduction Of A Rock And Roll Generation. Berklee Press. стр. 194. ISBN 978-0-634-01430-7. 
  14. ^ „Roger McGuinn Biography”. AllMusic. Приступљено 15. 3. 2010. 
  15. ^ „George Harrison Biography”. AllMusic. Приступљено 15. 3. 2010. 

Литература уреди