Душан Батаковић

српски историчар и дипломата

Душан Т. Батаковић (Београд, 23. априла 1957 — Београд, 27. јун 2017) био је српски историчар и дипломата.[1] Батаковић је био директор Балканолошког института САНУ и амбасадор СРЈ, СЦГ и Србије у Грчкој, Канади и Француској.

Душан Т. Батаковић
Фотографија др Батаковића
Лични подаци
Пуно имеДушан Т. Батаковић
Датум рођења(1957-04-23)23. април 1957.
Место рођењаБеоград, ФНРЈ
Датум смрти27. јун 2017.(2017-06-27) (60 год.)
Место смртиБеоград, Србија
ОбразовањеУниверзитет у Београду
Научни рад
Пољеисторија
ИнституцијаБалканолошки институт САНУ
Познат по The Kosovo Chronicles
НаградеОрден академских палми

Биографија уреди

Студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1982, где је и магистрирао 1988. Докторске студије (19911996) завршио је на Сорбони у Паризу (Université de Paris - Sorbonne, Paris IV) где је у јануару 1997. докторирао (summa cum laude) с тезом: Француска и стварање парламентарне демократије у Србији 1830 — 1914. (La France et la formation de la démocratie parlementaire en Serbie 1830-1914).

У Историјском институту радио је од 1983. до 1992, када прелази у Балканолошки институт САНУ. Члан уредништва Књижевне речи (1985—1989), Задужбине (1990—1994) и Књижевних новина (1991—1998). Члан Управног одбора Српске књижевне задруге, и члан Председништва СКЗ (1996—1999). Од априла 1998. на Филозофском факултету у Београду предаје Увод у историјске студије и Општу историју новог века. После мандата амбасадора у Грчкој (2001—2005), Батаковић је у јулу 2005. именован за саветника председника Србије, а у октобру исте године изабран за директора Балканолошког института САНУ, главног уредника годишњака Balcanica и посебних издања Института. У септембру 2008. изабран је изабран и за председника српског комитета Међународне асоцијације за проучавање југоисточне Европе (AIESEE). Члан Државног преговарачког тима о будућем статусу Косова и Метохије од новембра 2005 до јула 2007. Батаковић је у јулу 2007, указом председника Србије, именован за амбасадора Србије у Канади, а у јануару 2009. за амбасадора Србије у Француској. Шеф делегације Србије при Међународном суду правде у Хагу (2009—2011).

Уз серију предавања на више европских и америчких универзитета, Батаковић је, у оквиру Фондације за европску историју и цивилизацију (La Fondation pour une histoire de la civilisation européenne), са седиштем у Паризу, био представник Балкана у жирију за Европску награду из историје (1995—2000).

Батаковић је објавио и приредио већи број књига (монографија, зборника чланака, мемоара и грађе) и преко стотину научних радова. Његова истраживања посвећена су српско-албанским односима, проучавању утицаја религије и идеологије на балканске и јужнословенске национализме, европским оквирима српске историје, француско-српским односима, као и утицају комунизма на развој Србије. Његова синтеза о прошлости југословенског простора (La Yougoslavie : nations, religions, idéologies) у списку је литературе на основним и постдипломским студијама на француским универзитетима, као и на франкофонским универзитетима у Швајцарској, Белгији и Канади. Нова историја српског народа, (Београд, 2000), коју је Батаковић приредио и написао уз сарадњу још тројице српских историчара, преведена је најпре на корејски језик 2000. г. у Сеулу, а на француски 2005. (Histoire du peuple serbe). Приредио је за штампу Мемоаре армијског генерала Панте Драшкића и Дневник из балканских ратова српског посланика у Петрограду, Димитрија Поповића.

Уз монографије на француском језику (Kosovo. La spirale de la haine; Kosovo. Un conflit sans fin?), у међународној литератури су редовно цитиране и његове монографије на енглеском језику: The Kosovo Chronicles као и историја босанско-херцеговачких Срба (The Serbs of Bosnia and Herzegovina. History and Politics).

Аутор документарне телевизијске серије Црвено доба, историјског серијала у пет наставака, Батаковић је, уз сарадњу млађих историчара, кроз бројна сведочења жртава и њихових потомака, обрадио феномен црвеног терора, комунистичких злочина у Србији и Црној Гори (1944—1947).[2]

Од марта 2009. до децембра 2012. године био је амбасадор Републике Србије у Француској. Са позиције амбасадора у Француској, дао је велики допринос побољшању српско-француских односа.[3]

Године 2010. Батаковић је изабран за члана Светске академије уметности и науке World Academy of Art and Science (WAAS).[4]

У фебруару 2013. године Батаковић је поново изабран за директора Балканолошког института САНУ.[4]

Преминуо је 27. јуна 2017. године у Београду.[5]

Одликовања уреди

Одабрана дела уреди

Референце уреди

  1. ^ „Dusan T. Batakovic | Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-04. 
  2. ^ „Dusan T. Batakovic | Institute for Balkan Studies SASA - Academia.edu”. balkaninstitut.academia.edu. Приступљено 2024-01-17. 
  3. ^ „Аmbasada Republike Srbije u Republici Francuskoj”. paris.mfa.gov.rs. Приступљено 2024-01-17. 
  4. ^ а б Тадић, Свјетлана (2014-04-26). „Душан Т. Батаковић: Кренуће нова офанзива за укидање Српске”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2024-01-17. 
  5. ^ „Преминуо Душан Батаковић”. Приступљено 27. 6. 2017. 
  6. ^ Обележено 25 година постојања Крунског савета
  7. ^ Ацовић 2013, стр. 510.
  8. ^ Ambasada Republike Srbije u Parizu Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2016), Приступљено 2. 4. 2013.
  9. ^ Blic Online | Stara arhiva, Приступљено 2. 4. 2013.

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Дипломатске позиције
Амбсадор Србије и Црне Горе у Грчкој
2001 — 2005
Амбсадор Србије у Канади
2007 — 2009
Амбсадор Србије у Француској
2009 — 2012