Заједно са осталим члановима руководства КПЈ био је ухапшен и на Видовданском процесу, 1922. године осуђен на две године затвора, које је издржао у Пожаревцу. Године 1923. учествовао је у организовању Независне радничке партије Југославије, која је представљала легални облик рада тада илегалне КПЈ, али је након њене забране 1924. године морао да оде у емиграцију. Као представник КПЈ радио је у Балканској комунистичкој федерацији и Извршном комитету Коминтерне. Као представник Коминтерне учествовао је у раду Трећег и Четвртог конгреса КПЈ. Такође је био учесник неколико конгреса Коминтерне. Године 1929. у Бечу је био изабран у загранично руководство КПЈ. Живео је у Москви, где у време стаљинових чистки, фебруара 1938. године био ухапшен, а потом осуђен и погубљен.