Портал:Краљевина Југославија

Портал Краљевина Југославија
Застава Трећег триглавског пука Новчаница од 100 динара из 1934. Плакат Југославија на Јадрану Плакат Чувајте Југославију Бановине Краљевине Југославије Дом Народне скупштине Краљевине Југославије Пасош Краљевине Југославије

О Порталу

Краљевина Југославија је била држава на Балкану која је постојала од 1. децембра 1918. до Другог светског рата. Заузимала је територију данашњих држава Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе, и највећи део данашње Хрватске и Словеније. На челу краљевине налазила се династија Карађорђевића.
Грб Краљевине Југославије
Грб Краљевине Југославије

По завршетку Првог светског рата, створили су се услови за настанак државе која би окупила Јужне Словене који су живели на подручју Србије, Црне Горе и словенских делова Аустроугарске. Краљевина Србија је на почетку рата за своје ратне циљеве поставила уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, доношењем Нишке декларације 7. децембра 1914. године. Убрзо је уследило формирање Југословенског одбора у Лондону 1915. и Црногорског одбора за народно уједињење 1917. године. Конкретни преговори о уређењу будуће државе вођени су непосредно у два наврата — на Крфу, 1917. и у Женеви 1918. године. Након рата, под вођством Југословенског одбора у Загребу је формирана Држава Словенаца, Хрвата и Срба, док су истовремено црногорски делегати на спорној Подгоричкој скупштини донели одлуку о присаједињењу Црне Горе Србији. Притом, и делегати Велике народне скупштине Војводине су 25. новембра донели одлуку да се директно припоје Краљевини Србији. Уједињење Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца прогласио је регент Александар I Карађорђевић, у име свог оца, краља Петра I Карађорђевића, 1. децембра 1918. године. Даље

Изабрана фотографија


Државна фабрика дувана, Ниш 1929.
Државна фабрика дувана, Ниш 1929.

Изабрана фотографија

Изабрани чланак

Трг бана Јелачића
Трг бана Јелачића

Загреб (мађ. Zágráb, нем. Agram) главни је и по броју становника највећи град Републике Хрватске. Израстао је из два средњовековна насеља на суседним брдима, грађанског Градеца и бискупског Каптола. Налази се на југозападном рубу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 m, подно јужних падина Медведнице, на левој и десној обали реке Саве. Град је на месту спајања алпске, динарске, јадранске и панонске зоне, што је омогућило да постане мост између средњоевропског и јадранског подручја. Загреб се налази на 45°49′0″ СГШ и 15°59′0″ ИГД у централној Хрватској, на југозападном делу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 м, подно јужних падина планине Медведнице, на обалама реке Саве. Године 2006. у Загребу је живело 784.900 становника. У ширем подручју града живи око 1,2 милиона људи.

Као највећи град, Загреб је културно, научно, економско и административно средиште земље. Загреб има статус јединице локалне самоуправе (града), а која уједно има и положај јединице регионалне самоуправе, односно жупаније. Већина главних друмских саобраћајних праваца у Хрватској пролази кроз Загреб. Из правца Загреба су изграђени ауто-путеви, њих 5, према свим деловима Хрватске. Два од три најважнија паневропска друмска коридора у Хрватској пролазе кроз овај град. Загреб је културно средиште Хрватске. У граду се налазе средишта практично свих важнијих културних установа, као што су Матица хрватска и Друштво хрватских књижевника. У Загребу делује око 136 основних школа и 100 средњих школа, од чега је 31 гимназија. У граду такође делује и 5 политехникума и 9 приватних високошколских установа.

Галерија

Остали портали на Википедији на српском језику