Хожденије преко три мора

Хожденије преко три мора (рус. Хожение за три моря) је руски књижевни споменик у облику путописних белешки које је сачинио трговац из Твера Афанасиј Никитин током свог путовања у Индију 1466–1472.

Путовање иза три мора било је прво руско књижевно дело које је приказало строго комерцијално, нерелигиозно путовање. Претходни текстови су били текстови о ходочашћу, који су приказивали путовања на света места и били су стандардизованији, литерарно суљвљи и конвенционалнији. Аутор је посетио Кавказ, Персију, Индију и Крим. Већина белешки је посвећена Индији, њеној политичкој структури, трговини, пољопривреди, обичајима и церемонијама.

Дело је пуно лирских дигресија и аутобиографских одломака. Постоји снажно индивидуално, ауторско присуство. Последња страна је на турском и испрекиданом арапском језику; ово су, у ствари, типичне муслиманске молитве, које указују на то да је Никитин можда прешао на ислам док је био у Индији, иако му је сметао одлазак из хришћанства, што више пута помиње у тексту.[1]

С друге стране, Никитин се доследно моли Пресветој Богородици, док се Богородица, хришћански православни свеци, труди да поштује хришћанске обреде и тако даље. Аутор се није вратио у родни крај; умро је на путу кући. Године 1475. рукопис је стигао у Москву у руке владиног званичника по имену Василиј Мамирјев. Касније је уграђен у летопис из 1489. године, Софијску другу хронику и Лвовску хронику.

Референце уреди

  1. ^ For a translation of Nikitin's account, see Richard H. Major, ed. "The Travels of Athanasius Nikitin," tr. Mikhail M. Wielhorsky. In India in the Fifteenth Century. Hakluyt Society, ser. 1. volume 22. (London: Hakluyt Society, 1857).

Додатна литература уреди

Спољашње везе уреди