Светац

особа која је канонизована због свог живота посвећеног Господу Исусу Христу

Светац или светитељ је особа која је канонизована због свог живота сасвим посвећеног Господу Исусу Христосу угодивши Богу животом на Земљи.[1][2]

Икона свих светих.

У раном хришћанству, као свеци су поштовани апостоли, Света Марија и први мученици, а касније су им придруживане и остале особе које су могле хришћанима послужити као узор хришћанског живота. На хришћанским иконама, свеци се приказују са ореолом око главе. Календар светаца се назива светачник.

У Католичкој цркви, прије поступка канонизације врши се беатификација, односно проглашење блаженим. У Православној цркви, врши се непосредно тј. директно канонизација.

Православна цркваУреди

У Православној цркви, светитељи су хришћани који су током свог живота постигли обожење (грч. Θεωσις теосис) што је, према православној теологији, учествовање човека у животу Божијем посредством нестворених божанских енергија достизањем јединства са Богом задобијањем Божје милости усклађењем свог карактера с Божјим живећи по Божјој вољи и заповестима. Светост је близина Богу.

Са теолошког становишта се сматра да је циљ сваког православног хришћанина и коме тежи читав његов живот и којим су прожете све његове активности обожење, односно спасење.

Обожење је најбоље илустровано речима апостола Павла: „Живим не више ја, него Христос живи у мени“.

„Бог се противи охолима, али даје милост понизнима.

Према тумачењима Христоcoвих учења, „доброта према слабијима је моралност.

„Спрам свеца и тропар“ је српска народна изрека која поручује да је „свакомe онако како је заслужио тј свакоме према заслузи“.

"Спрам моштију и јелеј!" (руски: "По мощам и елей!") je често цитирана фраза руског патријарха Тихона.

У Српској православној цркви:

  • Свети су сви царског, краљевског, кнежевског и деспотског порекла као и архијереји прослављени праведним животом и пастирским деловањем, исповедајући хришћанство и светосавље својим радом и делима, тј на земљи су живели по светим и божанским истинама.
  • Свештеномученици су епископи, свештеници, патријарси, који су страдали за хришћанство, православље и Српску православну цркву;
  • Великомученици су они који су претрпели највећа страдања за хришћанство, православље и Српску православну цркву;
  • Преподобномученици су монаси и подвижници, који су страдали за хришћанство, православље и Српску православну цркву;
  • Мученици су они који су страдали зато што су хришћани, православци, или што су српског порекла;
  • Исповедници су они који су отворено исповедали своје хришћанство и православље за време прогона православних хришћана, и због тога су мучени, али нису погубљени и после мучења остајали су у животу.
  • Преподобни су монаси који су живели побожним и подвижничким животом (њима су прибројани пустиножитељи, отшелници и безмолвници).

У Српској православној цркви, свака породица има своју крсну славу, односно свеца заштитника, који означава дан када је племе покрштено од стране византијских мисионара. За време Светог Саве, установљена је слава, односно дан када породица одаје захвалност свом свецу заштитнику.

Католичка цркваУреди

У Католичкој цркви данас је на снази нарочита процедура проглашавања неке особе за свеца, а води је Света Столица помоћу своје Конгрегације за каузе светаца. Сам чин проглашења светим назива се канонизација, а до ње долази након што је особа већ била проглашена „часним слугом Божјим“ на почетку процеса за проглашење блаженим, а потом и блаженом у процесу беатификације.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Woodward, Kenneth L. (1996). Making Saints. Simon & Sachier. стр. 16. ISBN 978-0-684-81530-5. »Among other Christian churches, the Russian Orthodox retains a vigorous devotion to the saints, especially the early church fathers and martyrs. On rare occasions, new names (usually monks or bishops) are grafted onto their traditional list of saints.... Something like the cult continues among Anglicans and Lutherans, who maintain feast days and calendars of saints. But while the Anglicans have no mechanism for recognizing new saints, the Lutherans from time to time do informally recommend new names (Da Hammarskjold, Dietrick Bonhoeffer, and Pope John XXIII are recent additions) for thanksgiving and remembrance by the faithful. The saint, then, is a familiar figure in all world religions. But only the Roman Catholic Church has a formal, continuous, and highly rationalized process for 'making' saints.« 
  2. ^ Bebis, George (n.d). „The Lives of the Saints”. Greek Orthodox Archdiocese of America. Приступљено 7. 5. 2016. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди