Портал:Književnost
Portal Književnost
Termin književnost, nastao od reči knjiga, predstavlja prevod strane reči literatura i njen je najbliži sinonim. Termin literatura potiče iz latinskog jezika od reči littera – slovo, nastao prevođenjem grčke reči sa istim značenjem γραμματικη (τεχνη) od γραμμα – slovo.
 Fjodor Mihajlovič Dostojevski (rus. Фёдор Миха́йлович Достое́вский) rođen je u Moskvi 11. novembra (30. oktobra po starom kalendaru) 1821. godine. — umro 9. februara (28. januara po starom kalendaru), 1881. godine u Sankt Peterburgu. Jedan je od najuticajnijih pisaca ruske književnosti. Prema širini i značaju uticaja, posebno u modernizmu svetski je pisac u rangu Šekspira i Servantesa. Realizam Dostojevskog predstavlja svojevrsni prelaz prema modernizmu jer njegovo stvaranje upravo u epohi modernizma postaje nekom vrstom uzora načina pisanja. Sa aspekta književne tehnike njegovi su romani još uvek bliski realizmu zbog obuhvata cjeline, načina karakterizacije i dominirajuće naracije, dok dramatični dijalozi, filozofske rasprave i polifonija čine od njega preteču modernizma. Po mnogima je i preteča egzistencijalizma.   Na Drini ćuprija je roman koji je napisao Ivo Andrić i za koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1961. godine. Roman pripoveda o građenju mosta preko reke Drine u bosanskom gradu Višegradu. Građenje mosta naručio je Mehmed paša Sokolović, čuveni zvaničnik Osmanskog carstva koji je bio rođeni Srbin iz Rudog. Još kao mali dečak, Bajica, odveden je sa ostalom decom kao danak u krvi u Carigrad. Radnja romana traje otprilike četiri veka i skup je više priča povezanih sa mostom na Drini, koji je tačka okosnica i glavni simbol naracije. Sam most predstavlja na neki način suprotnost ljudskoj sudbini koja je prolazna u odnosu na kamenu građevinu, koja je večna. Oko njega se razvijaju priče o istorijskim ličnostima i bezimenim likovima koji su plod piščeve mašte. Roman Na drini ćuprija, ponekad nazivan i Višegradska hronika u užim krugovima ljubitelja Andrićevog djela, karakterišu vremenski i hronološki opisi života tadašnje višegradske kasabe, po mnogim kritičarima pandan Travničkoj hronici i Omerpaši Latasu, često nazvanom sarajevska hronika. Sva tri romana pripovedaju o turskim vremenima u Bosni i na neki način bi se mogla povezati u trilogiju. |
ZadaciPotrebni članciAAhmet Hromadžić, Aleksandar Beljajev, Alfons Dode, Anton Makarenko BBranislav Branković, Bitka na reci Kalki, Biljana Jovanović, Berislav Kosier, Beton i svici, Klajv Barker, VGDEŽŽitije Aleksandra Nevskog, Žitije Borisa i Gleba, Žitije Teodosija Pečerskog, ZZadonščina, Zanosi i prkosi Laze Kostića IIpatijevski letopis, Istorija ruske pismenosti, Iz tamnog vilajeta JKKijevo-Pečerski paterik, Kolajna (zbirka), Knjiga o Blamu LLavrentijevski letopis, Lajtmotiv (književnost), Letopisi Kijevske Rusije, Lesi se vraća kući, Robert Ladlam MMilan Đurin, Miloš I. Bandić, Moljenje Danila Zatočnika, Moskovski državni muzej Sergeja Jesenjina, Maska crvene smrti, Memoari Pere Bogalja, Ranko Marinković NOPPatnica, Pesma, Povest o novgorodskoj beloj kamilavci, Povest o tome kako je Batu-Kan razorio Rjazanj, Protopop Avakum, Pouka Vladimira Monomaha, Pisma iz Nemačke, Pisma iz Italije, Priče koje su izgubile ravnotežu, Petko Vojnić Purčar, Predeo slikan čajem SSlovo (žanr), Slovo o zakonu i blagodati, Slovo o propasti ruske zemlje, Strasti Hristove, Salašar, Saputnici TUUzalud je budim, Upotreba čoveka, Utočište FHHod Bogorodice po mukama, Hoždenije preko tri mora ŠSređivanje:Pohvala ludosti, Derviš i smrt Klice:Epika, Prevođenje Svetog pisma, Bakonja fra Brne, Dnevnik o Čarnojeviću, Vatra i ništa, Očevi i oci Dodatno |
