Митра Митровић-Ђилас, прва жена министар у Влади Србије
Жене у Србији су право гласа добиле тек 12. августа1945. године, одлуком Привремене народне скупштине Демократске Федеративне Југославије, у чијем се склопу налазила и тадашња Федерална Држава Србија налазила. Тада су, бар формално, изједначене са мушкарцима. Право да учествују у политичком животу много раније су имале српске жене на територијама у саставу Аустроугарске. Тако је новембра 1918. године у раду Велике народне скупштине у Новом Саду, која је одлучивала о припајању Баната, Бачке и БарањеКраљевини Србији, учествовало чак шест жена посланица. По припајању оне су то право изгубиле, јер према тадашњим законима, који су важили у Краљевини Србији, положај удате жене био је исти као и положај малолетних или умно поремећених лица. Било им је забрањено чак и учешће у рату. Упркос оваквом положају многе Српкиње оставиле су неизбрисив траг у српској, али и светској историји, као и у многим областима јавног живота...
Као гимназијалка укључила се 1936. године у омладински револуционарни покрет и постала члан СКОЈ-а, а 1939. године је постала члан Среског партијског повереништва у Пожаревцу. Јуна 1940. постала је члан Среског комитета СКОЈ-а за Пожаревац, а исте године и члан Партијског бироа на Филозофском факултету у Београду, где је студирала француски језик.
Непосредно пред почетак Другог светског рата, 1941. године постала је курир ПолитбироаЦК КПЈ. Након окупације, пратила је Јосипа Броза Тита приликом његовог преласка из Загреба у Београд, у мају, а потом и приликом његовог одласка на ослобођену територију, у септембру 1941. године. Све време рата провела је са Јосипом Брозом Титом, као његов лични секретар. У току рата се разболела од туберкулозе, па је у лето 1944. године отишла у СССР на лечење. По повратку у земљу живела је заједно са Титом у Румунској 15 и Белом двору, где је радила као његов лични секретар. Почетком 1946. године поново се разболела и извесно време се лечила на Голнику, у Словенији, где је и умрла. Сахрањена је по личној жељи у дворишту Белог двора. Даворјанка Пауновић се сматра једном од највећих љубави Јосипа Броза Тита, са којим је пуних пет година живела у ванбрачној заједници.
Рељеф у мермеру који приказује мотив из легенде о жени узиданој у темеље тврђаве у Скадру. У нашој народној поезији то је лик младе Гојковице из епа Зидање Скадра
Олга Илић, прва позната Српкиња која се сликала обнажена
Краљица Марија са синовима, принчевима Петром, Томиславом и Андрејом
