Јеврејско женско друштво

Јеврејско женско друштво (енгл. Jewish Women’s Society), основано у Београду 1874. године, прво је женско удружење основано међу Сефардима на Балкану, али и прво женско удружење основано у Србији уопште. Ова организација, као и друге сличне женске организације тога доба, могу се сматрати претечама феминистичких удружења.[1] Већ наредне, 1875. године основано је и Београдско женско друштво.[2]

Јеврејско женско друштво
ФАСПЕР зграда.JPG
Зграда Јеврејског женског друштва у улици Високог Стевана 2 на Дорђолу. У њој је данас смештен Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду
ОснивачСефардске жене
Датум оснивања1874. године
Датум гашења1941. године
ТипХуманитарна организација
Метод деловањапросветитељски и хуманитарни рад
ЛокацијаКнежевина Србија
СедиштеБеоград
Подручје деловањаСефардске жене у Србији
Службени језицијеврејско-шпански (el judeo-español), српски
ПредседникЈелена де Мајо
РуководиоциНаталија Мунк, Софија Алмули

ИсторијатУреди

Јеврејско женско друштво основано је 1874. године у Београду, у тадашњој Јеврејској Мали на Дорћолу. Основала га је неколицина сефардских жена,[3] које су тада успеле да се изборе за оснивање овог првог женског удружења на територији Србије, првог таквог удружења међу Сефардима на Балкану, а из оскудних података до којих се може доћи чини се да је Јеврејско женско друштво уједно и прво удружење сефардских жена на Оријенту. Ова чињеница сведочи како о великом културном и друштвеном напретку јеврејске заједнице у Београду крајем 19. века, тако и о настојањима жена да промене свој социјални статус.[1]

Јеврејско женско друштво регрутовало је чланове међу младим удатим женама. Оне су међу својим пријатељима прикупљале новац који је затим дистрибуиран као помоћ женама у невољи. Друштво у почетку није имало Извршни одбор и Статут, нити су одржавани формални састанци, све до 1905. године. Тада Јелена де Мајо (1876-1942), која је до удаје била наставница у Јеврејској женској школи, постаје први секретар Друштва и почиње да води записнике са састанака на српском језику.[3]

Током Балканских ратова и Првог светског рата чланице Јеврејског женског друштва активно су доприносиле ратним напорима Србије. Показале су свој патриотизам помажући Црвеном крсту у припреми завоја и радећи као медицинске сестре у пољским болницама. Један од водећих чланица Друштва, Наталија Мунк, једна је од најистакнутијих српских добровољних болничарки у свим ратовима које је Србија водила за независност, ослобођење и уједињење, од Српско-бугарског рата 1885. до Првог светског рата. Она је за свој добровољни рад милосрдне сестре болничарке добила бројна признања и одликовања, међу којима и највеће српско војничко одликовање, Карађорђеву звезду са мачевима. Друштво је на себе преузело и обавезу збрињавања ратних удовица и сирочади, као и помоћ у храни и смештају избеглицама и њиховим породицама.[3]

После Првог светског рата Јеврејско женска друштво се реорганизује и знатно проширује своје чланство и програме. На челу друштва налазе се Јелена де Мајо као председница и Софија Алмули као потпредседница. Године 1924. на 50-годишњицу постојања, Друштво је имало 470 чланица. Један од главних пројеката био је отварање Школе за запослене девојке, која је радила од 1919. до 1929. године и у којој су се младе јеврејске девојке обучавале да раде као шваље. У оквиру Друштва оснива се и комитет који се бави организацијом боравка сиромашне и болесне деце на јадранској обали. Организују се популарна предавања о медицинским темама за жене. Друштво сарађује са разним другим јеврејским и нејеврејских институцијама у Београду сау својим програмима и кампањама редовне и хитне помоћи породицама и појединцима којима је помоћ потребна.[3]

Године 1937/38. Друштво је подигло своју зграду и у њој се налазио Дом за бригу о деци, а затим и обданиште у којем је био организован дневни смештај и брига за 80-оро деце од седам сати ујутро до шест увече.[3] Током 1941. године, па све до немачког уништења београдске јеврејске популације ту је била смештена јеврејска болница. Зграда Јеврејског женског друштва постоји и данас на Дорћолу. Налази се у улици Високог Стевана 2 и у њој је смештен Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду (некадашњи Дефектолошки факултет).[4]

Циљеви ДруштваУреди

Јеврејско женско друштво из Београда било је посвећено добротворним, културним и образовним активностима, као и подизању нивоа санитарне свести међу женама. Почело је са пружањем помоћи сиромашним девојкама и удовицама са бебама и децом,[3] да би, каснијим радом и развојем, дало значајну подршку образовању и културном развоју целокупне јеврејске заједнице.[1]

ПубликацијеУреди

Поводом 50 година постојања Друштво је 1924. године објавило публикацију „Јеврејско женско друштво у Београду (1874-1924)”. Тада је председница Друштва била Јелена де Мајо.[1]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г Filipović, Jelena; Vučina Simović, Ivana (2013). „PHILANTHROPY AND EMANCIPATION AMONG SEPHARDIC WOMEN IN THE BALKANS IN TIMES OF MODERNITY” (PDF). Journal of Sefardic Studies. Society for Sefardic Studies. 1: 78—95. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 03. 04. 2015. Приступљено 14. 9. 2016. 
  2. ^ Милановић, Јасмина (2011). Војска милосрђа. Књиженство. Филолошки факултет Универзитета у Београду. Приступљено 14. 9. 2016. 
  3. ^ а б в г д ђ Freidenreich, Harriet. „Harriet”. Encyclopedia. Jewish Women's Archive. Приступљено 14. 8. 2017. 
  4. ^ Radovanović, Vojislava. „JEVREJSKO KULTURNO NASLEĐE U BEOGRADU”. JOZ. Jevrejska opština Zemun. Приступљено 14. 9. 2016. 

ЛитератураУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди

PRIČA O KOMSIJAMA KOJIH VISE NEMA, Izložba u REX-u, februara 1997. - Приступљено 14. 9. 2016.