Википедија

Mira Trailović

Mira Trailović (Kraljevo, 22. januar 1924 — Beograd, 7. avgust 1989) bila je srpska i jugoslovenska pozorišna rediteljka i menadžerka u kulturi. Zajedno sa Radošem Novakovićem je jedan od osnivača, a potom i dugogodišnji upravnik Ateljea 212, poznatog pozorišta u Beogradu.

Mira Trailović
Mira Trailović, skroz desno
Datum rođenja(1924-01-22)22. januar 1924.
Mesto rođenjaKraljevo, Kraljevina SHS
Datum smrti7. avgust 1989.(1989-08-07) (65 god.)
Mesto smrtiBeograd, Jugoslavija
Aktivni period1944—1989.

Biografija uredi

Rođena je u građanskoj porodici kao ćerka Andreja Milićevića i Radmile, rođene Simić. Otac joj je bio prevodilac sa francuskog jezika, preveo je 36 dela, a majka je bila profesorka takođe francuskog jezika.[1] Baka Katarina je bila dvorska dama kraljice Natalije Obrenović, a predak po majci joj je bio Aleksa Simić.

Radila je od 1944. kao spikerka u Radio Beogradu, gde je kasnije postala rediteljka i urednica dramskog programa. Iako predložena, nije primljena u Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Tu je upoznala Dragoljuba Gucu Trailovića, tadašnjeg spikera, kasnijeg dopisnika „Politike“ iz Pariza. Udala se za njega 16. marta 1949. godine i uzela njegovo prezime.[1] Ipak, njen otac nije bio na venčanju, jer se nije mogao pomiriti da mu je zet komunista. Kasnije je govorila:[2]

Nisam ušla u SKOJ, ali on je ušao u moj život i veoma sam srećna zbog toga.

Diplomirala je režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Režirala je koncertno izvođenje Geteovog "Fausta" na otvaranju Ateljea 212, 12. novembra 1956. godine. U prvom redu na premijeri, bila je Jovanka Broz.[2]

Kasnije je na istom tom fakultetu bila profesor. Zajedno sa Jovanom Ćirilovim je 1967. osnovala Beogradski internacionalni teatarski festival - BITEF).[3] Svojim beskrajnim šarmom i prodornošću, talentom za ubeđivanje, na BITEF je dovodila najavangardnija i najpoznatija pozorišta i predstave. Dovela je u Beograd: Semjuela Beketa, Ježija Grotovskog, Pitera Bruka, Living teatar, Euđenija Barbu, Boba Vilsona, Ričarda Šeknera, Petera Štajna, Pinu Bauš, La Mamu, kao i mnoge druge. Za života je odlikovana najvišim odlikovanjima Francuske, jer je deo svog života provela u Parizu u Teatru nacija.[4]

Družila se sa Milošem Crnjanskim po njegovom povratku iz emigracije:[2]

Naši susreti u Beogradu su stvorili mogućnost velikih intima. Ali, to nije za javnost. Znate, on je bio jedan stariji gospodin, a ja jedna mlada žena.

Iz milošte su je zvali „Buldožer u bundi“. Bavila se i pozorišnom režijom, njeni komadi su uvek bili avangarda u pozorišnom životu Beograda. Miri u spomen treba reći da se grozila reči „Avangarda“, odbijala je da njen rad ima ikakve veze sa avangardom i uvek je postavljala pitanje: „A šta je to avangarda?“.

Između ostalog, režirala je: „Faust" i „Kosa"

Godine 1972. izvedena je, u Ateljeu 212, jedna od kultnih predstava, rok opera „Isus Hristos Super Star“ koju je režirala Mira Trailović, muzička adaptacija Saša Radojčić, prepev Jovan Ćirilov, gde su zapažene uloge imali: Zlatko Pejaković , Zlatko Golubović, Azra Halilović, Bora Đorđević i Branko Milićević .[5]

Dodeljeno joj priznanje Udruženja američkih pozorišnih umetnika, ambasade Nemačke za doprinos na polju kulture, nagradu koju joj je uručio predsednik Italije Đuzepe Saragat. Orden komandira uručio joj je francuski ministar kulture Žak Lang.[6]

U blizini Bajlonijeve pijace u Beogradu postoji Trg (skver) Mire Trailović kao i pozorište pod imenom Bitef Teatar. Velika scena pozorišta Atelje 212 zvanično je proglašena za Scenu „Mira Trailović“.[7]

Povodom sto godina od rođenja, u Kraljevačkom pozorištu su od 29. januara do 2. februara održani „Dani Mire Trailović“.[8]

Vidi još uredi

Reference uredi

 
Spomen-ploča Miri Trailović u foajeu Kraljevačkog pozorišta
  1. ^ a b Mira Trailović - Neprikosnovena vladarka teatra („Večernje novosti“, 19. oktobar 2015)
  2. ^ a b v „Gvozdena ledi srpskog teatra”. Nedeljnik: 44. 17. septembar 2020. 
  3. ^ Stojšin, Marica (2008). „Mira Trailović”. Kovine : novine KOV-a. 12: 27-29. ISSN 1452-0451. 
  4. ^ „Vek od rođenja Mire Trailović – žene koja je život u pozorištu izjednačila sa svojim životom”. Bitef teatar. Radio-televizija Srbije. 22. 1. 2024. Pristupljeno 22. 1. 2024. 
  5. ^ "Jugopapir" RTV Revija jun 1972.
  6. ^ „Večeras "Faust" u Ateljeu 212: Rekonstrukcija predstave Mire Trailović, koja je donela avangardu i uticala na istoriju jugoslovenskog pozorišta - Kultura - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2024-01-22. Pristupljeno 2024-01-29. 
  7. ^ Velika scena Ateljea 212 zvaće se Scena „Mira Trailović“ („Politika“, 17. januar 2014)
  8. ^ „NA SCENI PET PREDSTAVA: "Dani Mire Trailović" u Kraljevačkom pozorištu”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-28. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мира_Траиловић&oldid=27424270”