Дуга (часопис)
Дуга је био први илустровани лист покренут у СФРЈ.[а] Излазио је, са прекидом, од 1945. до 2003. године. Када је покренут 1945. издавало га је Штампарско предузеће Народног фронта Србије, да би се 1953. основало Новинско-издавачко предузеће „Дуга”. Лист је угашен 1967.[1] Године 1974. покренута је илустрована ревија са истим именом, која је прерасла у високотиражни југословенски и српски недељник и излазила је до 2003. године. Ову нову ревију издавала је издавачка кућа БИГЗ (Београдски издавачко графички завод).
![]() Насловна страна првог броја часописа Дуга (22. јул 1945.) | |
Тип | илустровани, забавни часопис |
---|---|
Формат | 30 cm |
Издавач | Штампарско предузеће Народног фронта Србије НИП „Дуга” БИГЗ |
Главни уредник | Танасије Младеновић, Милорад Панић – Суреп, Михајло Ковач, Миломир Марић и други |
Оснивање | 1945. (1974) |
Укидање | 1967. (2003) |
Језик | српски |
Град | Београд |
Земља | Србија |
Дуга из 1974. наследник је послератног листа. Тако је издање од 1. октобра 1994. нумерисано бројем 537, који је пратио нумерацију од броја 1 (из 1974. године), док наредно издање, од 15. октобра 1994, прати нумерацију из 1945. и нумерисано је бројем 1600.[2]
Послератна Дуга (1945 — 1967)
уредиПрви број Дуге изашао је 22. јула 1945. године и био је то први илустровани лист који је покренут у послератној Југославији. Педесетих година излазио је са насловом Дуга недељом, а наслов Дуга враћен је 1962. У различитим периодима излазила је са поднасловима „Недељни илустровани лист”, „Свет и догађаји виђени нашим очима”„” и „Најстарији југословенски илустровани лист”. Главни и одговорни уредници су били:
- Танасије Младеновић (од броја 1, 1945)
- Милорад Панић – Суреп (од броја 25, 1946)
- Боривоје Глишић (од броја 63, 1946)
- Томан Брајовић (од броја 166, 1948)
- Љубиша Манојловић (од броја 269, 1954)
- Душан Грбић (од броја 325, 1952)
- Владимир Паскаљевић (од броја 332, 1952)[1]
Током прве 22 године излажења у Дуги су највише објављивани текстови о филму, културним дешавањима у Југославији, репортаже, фељтони и хронике. У листу се представљају југословенски уметници и њихова дела,[3] а на крају је био и додатак за најмлађе, енигматика и рекламе. У последњим годинама излажења тема је углавном остала филм и све у вези њега. Један од главних уредника у првој години излажења био је и Милорад Панић-Суреп, књижевник, новинар, један од покретача идеје оснивања Модерне галерије (данас Музеј савремене уметности).[4] Последњи је био првомајски број 1072, који је изашао 30. априла 1967. године.[5]
НИП „Дуга”
уредиГодине 1953. оснива се Новинско-издавачко предузеће „Дуга”. Осим листа Дуга, у издању НИП „Дуга” покренути су и други популарни часописи, какав је био Практична жена (покренут 1956), први модерни илустровани женски часопис у Србији у 20. веку,[6] стрип издања Дугин магазин и Робинзон (оба покренута 1953),[7] или еротски часопис Ева и Адам (покренут 1968).[8] Августа 1974. године НИП „Дуга” припојено је БИГЗ-у.
Нова Дуга (1974 — 2003)
уредиПочетком 70-их покренут је еротски часопис Ева и Адам, који је основао Александар Бадањак. Излазио је као додатак листа Фељтон од 1968. до 1974. године, а издавала га је новинска кућа „Дуга”.[8] Часопис је био популаран у свим деловима бивше Југославије, нарочито у Словенији и продавао се у тиражу од око 270.000 примерака. Године 1974. Градски комитет савеза комуниста града Београда донео је закључак да часопис квари омладину и наложио новинској кући да га угаси по кратком поступку. Како би се сачувао тако велики број читалаца, руководство је одлучило да часопис Ева и Адам трансформише у часопис Дуга. То је била добра прилика да се обнови послератна Дуга, који ће доносити теме из културе и политике. Обнављањем Дуге успели су да сачувају око 90.000 читалаца.[9]
Садржај
уредиОкупивши екипу изузетних интелектуалаца, писаца и новинара, из целе некадашње Југославије, Дуга се развила у веома добар и утицајан часопис,[9] један од најпопуларнијих магазина у Србији. Имала је 68 страна штампаних латиницом, а годишње је излазило 26 бројева. Магазин је био конципиран тако да се на насловној страни обично налазила слика женског топ-модела или познате женске јавне личности, као што је то био случај и у неким другим великим југословенским листовима. од броја 1606 из 1995. године излазио је са поднасловом „Илустровани лист”.[2]
Часопис је био намењен широком спектру читалаца, јер је доносио новости из света забаве, као и озбиљне актуелне политичке теме. Убрзо су, са растом интересовања читалаца и повећавањем тиража, за Дугу почели да пишу многи познати интелектуалци и јавне личности, међу којима су били Момо Капор, Мома Димић, Бора Ђорђевић,[10] Добрица Ћосић, Милован Ђилас, Борислав Михајловић Михиз, Вук Драшковић и други. Каријеру је у Дуги започео и познати српски новинар Миломир Марић, који је у периоду од 1991. до 1995. био и главни и одговорни уредник. Иако је у СФРЈ слобода штампе била израженија него у другим комунистичким земљама, ипак су главни уредници често смењивани због објављивања контроверзних материјала. Главни и одговорни уредници Дуге у периоду од 1974. до 2003. године били су:
- Велимир Весовић (од броја 1, 1974)
- Војин Младеновић (од броја 153, 1980)
- Данило Ружић (од броја 156, 1980)
- Михајло Ковач (од броја 160, 1980)
- Грујица Спасовић (од броја 266, 1984)
- Илија Рапаић (од броја 340, 1987)
- Миломир Марић (од броја 450, 1991); Издање од 1. октобра 1994. нумерисано је бројем 537, док наредно издање, од 15. октобра 1994, прати нумерацију Дуге из 1945. и нумерисано је бројем 1600.[2]
- Илија Рапаић (од броја 1623, 1995)
- Зоран Марковић (од броја 1694, 1998)
- Ненад Стефановић (од броја 1757, 2001)
- Илија Рапаић (од броја 1767, 2001)
Током 90-их година, у време распада бивше СФРЈ, Дуга наставља са контроверзним радом, све док 1994. није убијена новинарка Дада Вујасиновић, која је своје ратне репортаже, истраживачке текстове и интервјуе углавном писала за овај часопис.[11]. Колумну у Дуги имала је и Мира Марковић, професорка социологије и супруга Слободана Милошевића, иако су у истом часопису излазили чланци против тада актуелног режима, ње и њене странке ЈУЛ.[12]
Меморандум САНУ
уредиУ СФРЈ и СР Србији 1986. године велику аферу изазвала је једна полицијска узурпација: из просторија Српске академије наука и уметности изнет је радни примерак недовршеног списа о стању у земљи после Титове смрти и објављен у ,,Вечерњим новостима". О овом документу се дискутовало по дневној штампи, телевизији, радију, као и на седницама СКЈ у наредних неколико месеци, осуђујући документ као израз ,,великосрпске шовинистичке хегемоније". Међутим, већина учесника дискусије није никада у целости прочитала овај незавршени документ. Ревијални лист Дуга је јуна 1989. године у специјалном броју штампао читав текст Меморандума и делове дискусија са Ванредне скупштине САНУ,[13] са коментарима уредника. Тада је јавност могла да увиди да се углавном говори о економским и привредним питањима, а такође се и дају решења за политичку и друштвену кризу која је наступила у Југославији крајем 80-их.
Гашење
уредиСредином деведесетих већина угледних новинара престаје да пише за Дугу и прелази у друге листове. После 5. октобра БИГЗ запада у финансијску кризу, међутим Дуга наставља да излази све до јула 2003. године. када јe угашена. Последњи број који се појавио на киосцима био је 1794.[2]
Напомене
уреди- ^ често се може прочитати да је Дуга била „први илустровани лист у Југославији”, што није тачно. У Југославији је, између осталог, од 1930. до 1931. излазио лист Илустровано Време, а прве илустроване новине које су излазиле у Београду, давне 1866. године, биле су Београдске илустроване новине.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Дуга. Београд: Штампарско предузеће Народног фронта Србије. 1945.
- ^ а б в г Duga: ilustrovana revija ([Latinično izd.] изд.). Beograd: Duga. 1974.
- ^ Ристић, Андријана (јун 2011). „ПРЕЗЕНТАЦИЈА УМЕТНИКА У ИЛУСТРОВАНОЈ ШТАМПИ У ОКВИРУ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ АГИТПРОПА 1945-1952”. Časopis Kultura. стр. 145—157. Приступљено 2025-03-05.
- ^ „Posleratni ilustrovani list, “Duga””. Tandara Mandara. 2020-06-10. Приступљено 2025-03-05.
- ^ Из оригинала — Фонд периодике Библиотеке града Београда
- ^ Ристић, Андријана (2006). „МОДНА ШТАМПА У СРБИЈИ У XX ВЕКУ” (PDF). Годишњак града Београда. 53: 11. Приступљено 1. 6. 2022.
- ^ Zupan, Zdravko (7. 10. 2004). „Oslobođenje i cenzura”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 2025-03-05.
- ^ а б Eva i Adam: mesečni dodatak lista "Feljton". Beograd: Duga. 1968.
- ^ а б Regasek, Jovan (децембар 2012). „TEMA BROJA - Od erotike……do nauke”. Magazin planeta. Приступљено 2025-03-04.
- ^ „Duga”. pretrazivac.com. Приступљено 2025-03-05.
- ^ „DUGA”. DADA VUJASINOVIĆ. Приступљено 2025-03-05.
- ^ „SLOBA POLUDEO OD BESA PA GAĐAO MIRU”. mondo.rs. 31. 3. 2021. Приступљено 2025-03-05.
- ^ Михаиловић, Коста; Крестић, Василије. „"МЕМОРАНДУМ САНУ" - одговор на критике”. Scribd (на језику: енглески). Приступљено 2025-03-05.
Спољашње везе
уреди- Marjanović, M. (2013-02-26). „Izložba naslovnih strana časopisa "NIN", "Duga", "Bazar"...”. Blic.rs. Приступљено 2025-03-04.