Отворите главни мени

Стеван Брановачки (Сента, 13. јун 1804Нови Сад, 8. фебруар 1880), потомак сенћанцке породице Брановачки, био је српски правник, политичар, градоначелник Новог Сада, председник Матице српске и један од оснивача Српског народног позоришта. [1]

Стеван Брановачки
Marodic-Aksentije Stevan-Branovacki GMS MS-47 7.png
Портрет Стевана Брановачког, сликара Аксентије Мародић; налази се у свечаној сали Матице Српске (Нови Сад)
Биографија
Датум рођења(1804-06-13)13. јун 1804.
Место рођењаСента
Аустријско царство
Датум смрти8. фебруар 1880.(1880-02-08) (75 год.)
Место смртиНови Сад
Аустроугарска
Градоначелник Новог Сада
27. април 1869 — 13. мај 1872.
ПретходникПаво Стојановић
НаследникПавле Мачвански
Стеван Брановачки, надгробни споменик

БиографијаУреди

Рођен је 13. јуна 1804. године[a] у Сенти, где је завршио основну школу, као и први разред гимназије код мађарског учитеља приватно. Други разред гимназије завршио је у Суботици, до шестог у Баји, седми и осми у Сегедину, где је учио и филозофију, а права у Пожуну (Братислава).[2] После завршених наука 1826. године био је у служби код бачког потиског дистрикта у Старом Бечеју, затим код Краљевске табле у Будимпешти, где је 1828. године положио адвокатски испит са одличним успехом. После тога је адвокатску канцеларију у Сенти.[3]

Између 1842-1848. године Брановачки је био заменик сенатора у магистрату Потиског дистрикта.[4] Године 1848. изабран је за среског начелника солгабирова, то је био у бачкој жупанији први избор за ово звање из реда људи, који нису били племићи. Годину 1849. провео је у Земуну и Београду, а 1850. године постао је срески комесар, а затим последњи капетан код бачког српског потиског дистрикта. По престанку постојања овог дистрикта 1857. године постао је он окружни судија у Новом Саду.

У Нови сад је дошао 1851. године, где је радио као адвокат, судија и народни посланик.[5]

Године 1861. изабран је за посланика на угарски сабор, а исто тако и 1865, те је том приликом изабран у прву угарску делегацију, а 1869. године изабран је за градоначелника Новог Сада. Учинио је много на урбанистичом развоју града.[5] Година 1872. и 1875. био је посланик на српском црквеном и народном сабору у Сремским Карловцима. На сабору 1875. године под његовим председништвом извршен је избор патријарха. Један је од оснивача Српског народног позоришта, учесник је при оснивању Друштва за Српско народно позориште (1861) и први председник тога друштва (1861—68).

Био је председник Српске црквене општине у Новом Саду (1868—1872) и један од патрона гимназије. Више година, почевши од 1868, био је председник Прве трговачке и обртничке банке.[3]

Први пут је изабран 1867, а од 1872. године, па до краја живота је био председник стални Матице српске[5][3], најстарија српске књижевне, културне и научна институције. У Новом Саду становао је у Лебарској улици (данас је то Улица Светозара Милетића бр. 8).[5]

Није био склон писању - од њега је остало штампано само неколико саборских говора и интерпелација због којих су га звали српским Катоном.[3]

Надгробни споменик Стевана Брановоачког, на Успеском гробљу у Новом Саду је заштићени споменик културе, регистрован 1968. године.[6]

НапоменеУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Списак заштићених гробних места - Успенско гробље” (пдф). Службени лист града Новог Сада. Нови Сад: Градска управа за прописе. 11: 1. 28. 6. 1993. ISSN 0351-952X. Приступљено 17. 11. 2013. »БРАНОВАЧКИ СТЕВАН (1804-1880), адвокат и политичар, градоначелник Новог Сада, председник Матице српске, један од оснивача Српског народног позоришта. V/01-002 Г«  |first1= захтева |last1= у Editors list (помоћ)
  2. ^ „Стеван Брановачки”. Орао. Нови Сад: 97—103. 1875. Приступљено 17. 11. 2013.  |first1= захтева |last1= у Editors list (помоћ)[мртва веза]
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 „Брановачки, Стеван”. novisad.rs. Нови Сад: Град Нови Сад. 28. 5. 2009. Приступљено 17. 11. 2013. 
  4. ^ Тодор Стефановић Виловски: "Светли и тамни дани", Београд 1985.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 „Брановачки Стеван”. lisje.com. Нови Сад: ЈПК ”Лисје”. Приступљено 17. 11. 2013. [мртва веза]
  6. ^ „24 надгробна споменика са гробним местима истакнутих политичких, културних и јавних радника на Успенском гробљу у Новом Саду”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Споменици културе у Србији. Приступљено 17. 11. 2013. »(СК 1588) 12. адвокат, јавни радник и градоначелник Новог Сада (парцела 5, рејон 1, ред 1)« 

Спољашње везеУреди