Отворите главни мени


Др Стеван Павловић (Нови Сад, 13. март 1829 — Нови Сад, 6. фебруар 1908) био је српски правник, политичар, публициста, преводилац и председник Матице српске.

Стеван Павловић
Stevan Pavlović.jpg
Стеван Павловић
Биографија
Датум рођења(1829-03-13)13. март 1829.
Место рођењаНови Сад
 Аустријско царство
Датум смрти6. фебруар 1908.(1908-02-06) (78 год.)
Место смртиНови Сад
 Аустроугарска

БиографијаУреди

ПородицаУреди

Рођен је у породици сиромашног магистратског службеника.[1]

ОбразовањеУреди

Основну школу и ниже разреде гимназије завршио је у Новом Саду (1841-1845)[1], а више разреде гимназије у Халашу, где је научио мађарски. У истом месту школске 1847/48. студирао је филозофију.[1]

За време Револуције 1848-1849. године пребегао је у Србију, и на београдском Лицеју довршио студије филозофије (1849-50). Потом је у Бечу студирао право (1853-1857). Звање доктора правних наука и адвокатску диплому стекао је у Пешти.[2]

ПравникУреди

Радио је као канцелиста у адвокатској канцеларији Јована Суботића у Новом Саду. Када је Суботић изабран за поджупана Сремске жупаније, преузео је његову канцеларију.[2]

ПолитичарУреди

Од почетка шездесетих година 19. века био је врло близак сарадник Светозара Милетића и активиста Српске народне слободоумне странке. У више наврата био је посланик Српских народно-црквених сабора (1869-1885) и угарског Сабора (1870-1871).

Спадао је међу најугледније чланове Народне странке, а због популарности у народу грађани Новог Сада су желели да га изаберу за градоначелника.

У два маха (1867-1868. и 1870-1872) уређивао је Милетићеву Заставу.[1]

Када је на конференцијама у Будимпешти и Кикинди 1884. дошло до иступања нотабилитета, није се придружио тој струји, али је у начелу прихватио њихов програм. Признао је Аустро-угарску нагодбу из 1867. године.

Уз финансијску подршку патријарха Германа Анђелића и мађарске владе покренуо је 1885. лист Наше доба, у коме је заступао ставове супротне онима из времена када је био Милетићев саборац. Лист је уређивао и издавао до 1908. године.[2]

Матица српскаУреди

Фишкал Матице српске постао је 1867. године. Такође је био председник Матице (1880-1881) и председник њеног Књижевног одељења.[2]

Српско народно позориштеУреди

У Друштву за Српско народно позориште био је фишкал (1862-1870), члан Позоришног одсека (1866-1878) и начелник (1878-1881).[1]

АкадемикУреди

Од 1883. био је дописни члан Српског ученог друштва, а од 1892. почасни члан Српске краљевске академије.[3]

Књижевни и преводилачки радУреди

Писао је стихове, текстове забавног и научног карактера, путописе, приповетке и романе.

Преводио је са латинског, немачког, француског и мађарског.

Одликован је Орденом Светог Саве.[2]

Последње године животаУреди

Проказан као сарадник Беча и Пеште и издајник националних интереса Срба у јужној Угарској Павловић је старост дочекао у тешкој финансијској ситуацији. Субвенције које је добијао за издавање Нашег доба временом су смањиване и нису редовно исплаћиване.

Тада му је помогла Матица српска, која му је од 1904. до краја живота, исплаћивала новчану накнаду из „Фонда Атанасија Гереског”, намењеног „остарелим, осиромашеним и заслужним књижевницима“, имајући у виду само његове раније заслуге а не обазирући се на његово одметништво.[1]

БиблиографијаУреди

 
Насловна страна Мале поетике за школу и народ (Нови Сад, 1887)
  • Реч уочи сабора народног (Нови Сад, 1861)
  • Србски народни сабор у Сремским Карловцима године 1869 (Нови Сад, 1869)
  • Беседа у спомен покојном Стевану Брановачком (Нови Сад, 1880)
  • Мала поетика за школу и народ (Нови Сад, 1887)
  • Јаков Игњатовић, српски књижевник, живот и књижевна радња му (Нови Сад, 1890)
  • Сима Милутиновић Сарајлија: живот, књижевна радња и слика му (Нови Сад, 1893)
  • Естетика или Наука о лепоти (Нови Сад, 1895)
  • Јелисавета, аустријска царица и угарска краљица (Нови Сад, 1903)

ПреводиУреди

С немачкогУреди

  • Х. Чоке, Миліонеръ (Београд, 1851)

С латинскогУреди

С францускогУреди

  • О.Е. Пико, Срби у Угарској - њихова повесница, повластице, црква, политичко и друштвено стање, I-II (Нови Сад, 1882)

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „ПАВЛОВИЋ Стеван”. www.snp.org.rs. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Српски биографски речник књига 7, Мл-Пан. Нови Сад: Матица српска. 2018. стр. 807—808. 
  3. ^ „СТЕВАН ПАВЛОВИЋ”. www.sanu.ac.rs.