Stevan Pavlović

Stevan Pavlović
Stevan Pavlović
	Stevan Pavlović
Lični podaci
Datum rođenja	13. mart 1829.
Mesto rođenja	Novi Sad, Austrijsko carstvo
Datum smrti	6. februar 1908. (78 god.)
Mesto smrti	Novi Sad, Austrougarska

Stevan Pavlović (Novi Sad, 13. mart 1829 — Novi Sad, 6. februar 1908) bio je srpski pravnik, političar, publicista, prevodilac i predsednik Matice srpske.^[1]

Biografija uredi

Porodica uredi

Rođen je u porodici siromašnog magistratskog službenika.^[2]

Obrazovanje uredi

Osnovnu školu i niže razrede gimnazije završio je u Novom Sadu (1841—1845)^[2], a više razrede gimnazije u Halašu, gde je naučio mađarski. U istom mestu školske 1847/48. studirao je filozofiju.^[2]

Za vreme Revolucije 1848-1849. godine prebegao je u Srbiju, i na beogradskom Liceju dovršio studije filozofije (1849—50). Potom je u Beču studirao pravo (1853—1857). Zvanje doktora pravnih nauka i advokatsku diplomu stekao je u Pešti.^[3]

Pravnik uredi

Radio je kao kancelista u advokatskoj kancelariji Jovana Subotića u Novom Sadu. Kada je Subotić izabran za podžupana Sremske županije, preuzeo je njegovu kancelariju.^[3]

Političar uredi

Od početka šezdesetih godina 19. veka bio je vrlo blizak saradnik Svetozara Miletića i aktivista Srpske narodne slobodoumne stranke. U više navrata bio je poslanik Srpskih narodno-crkvenih sabora (1869-1885) i ugarskog Sabora (1870-1871).

Spadao je među najuglednije članove Narodne stranke, a zbog popularnosti u narodu građani Novog Sada su želeli da ga izaberu za gradonačelnika.

U dva maha (1867—1868. i 1870-1872) uređivao je Miletićevu Zastavu.^[2]

Kada je na konferencijama u Budimpešti i Kikindi 1884. došlo do istupanja notabiliteta, nije se pridružio toj struji, ali je u načelu prihvatio njihov program. Priznao je Austro-ugarsku nagodbu iz 1867. godine.

Uz finansijsku podršku patrijarha Germana Anđelića i mađarske vlade pokrenuo je 1885. list Naše doba, u kome je zastupao stavove suprotne onima iz vremena kada je bio Miletićev saborac. List je uređivao i izdavao do 1908. godine.^[3]

Matica srpska uredi

Fiškal Matice srpske postao je 1867. godine. Takođe je bio predsednik Matice (1880—1881) i predsednik njenog Književnog odeljenja.^[3]

Srpsko narodno pozorište uredi

U Društvu za Srpsko narodno pozorište bio je fiškal (1862—1870), član Pozorišnog odseka (1866—1878) i načelnik (1878—1881).^[2]

Akademik uredi

Od 1883. bio je dopisni član Srpskog učenog društva, a od 1892. počasni član Srpske kraljevske akademije.^[4]

Književni i prevodilački rad uredi

Pisao je stihove, tekstove zabavnog i naučnog karaktera, putopise, pripovetke i romane.

Prevodio je sa latinskog, nemačkog, francuskog i mađarskog.

Odlikovan je Ordenom Svetog Save.^[3]

Poslednje godine života uredi

Prokazan kao saradnik Beča i Pešte i izdajnik nacionalnih interesa Srba u južnoj Ugarskoj Pavlović je starost dočekao u teškoj finansijskoj situaciji. Subvencije koje je dobijao za izdavanje Našeg doba vremenom su smanjivane i nisu redovno isplaćivane.

Tada mu je pomogla Matica srpska, koja mu je od 1904. do kraja života, isplaćivala novčanu naknadu iz „Fonda Atanasija Gereskog”, namenjenog „ostarelim, osiromašenim i zaslužnim književnicima“, imajući u vidu samo njegove ranije zasluge a ne obazirući se na njegovo odmetništvo.^[2]

Dela uredi

Naslovna strana Male poetike za školu i narod (Novi Sad, 1887)

Knjige uredi

Reč uoči sabora narodnog (Novi Sad, 1861)
Srbski narodni sabor u Sremskim Karlovcima godine 1869 (Novi Sad, 1869)
Beseda u spomen pokojnom Stevanu Branovačkom (Novi Sad, 1880)
Mala poetika za školu i narod (Novi Sad, 1887)
Jakov Ignjatović, srpski književnik, život i književna radnja mu (Novi Sad, 1890)
Sima Milutinović Sarajlija: život, književna radnja i slika mu (Novi Sad, 1893)
Estetika ili Nauka o lepoti (Novi Sad, 1895)
Jelisaveta, austrijska carica i ugarska kraljica (Novi Sad, 1903)

Prevodi uredi

S nemačkog

H. Čoke, Milіonerъ (Beograd, 1851)

S latinskog

Kvint Kurcije Ruf, Život Aleksandra Velikog, cara makedonskog (Beč, I-II 1857, III 1861)
Kornelije Tacit, Život Kn. Julija Agrikole (Zagreb, 1859)

S francuskog

O.E. Piko, Srbi u Ugarskoj - njihova povesnica, povlastice, crkva, političko i društveno stanje, I-II (Novi Sad, 1882)

Reference uredi

^ Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 608.
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ „PAVLOVIĆ Stevan”. www.snp.org.rs.
^ ^a ^b ^v ^g ^d Srpski biografski rečnik knjiga 7, Ml-Pan. Novi Sad: Matica srpska. 2018. str. 807—808.
^ „STEVAN PAVLOVIĆ”. www.sanu.ac.rs.

Funkcije u institucijama kulture
Stevan Branovački	Predsednik Matice srpske 1880—1881	Đorđe Natošević

[лексикон-1] Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 608.

[:1-2] v ^g ^d ^đ „PAVLOVIĆ Stevan”. www.snp.org.rs.

[:0-3] v ^g ^d Srpski biografski rečnik knjiga 7, Ml-Pan. Novi Sad: Matica srpska. 2018. str. 807—808.

[4] „STEVAN PAVLOVIĆ”. www.sanu.ac.rs.

[1]

[2]

[3]

[4]