Дивостин
Дивостин је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 351 становника (према попису из 2011. било је 422 становника).[1] У насељу се налази Манастир Дивостин, то је женски манастир Српске православне цркве и припада Епархији Шумадијској.[2] Насеље је основано 1809. године. Под њивама се налази 291,36 ha, воћњацима 25,06 ha, виноградима 1,74 ha, ливадама 25,23 ha, пашњацима 16,07 ha док остало земљиште заузима 3,95 ha.
Дивостин | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Шумадијски |
Град | Крагујевац |
Становништво | |
— 2022. | 351 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 01′ 00″ С; 20° 51′ 00″ И / 44.016666° С; 20.85° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 229 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 34204 |
Позивни број | 034 |
Регистарска ознака | KG |
Овде се налази Праисторијско насеље у селу Дивостин и манастир Дивостин.
Географија
уредиТериторија села Дивостин налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије у западном делу територије града Крагујевца.
Дивостин се на северу граничи са Шљивовцем, на истоку са Поскурицама и крагујевачким насељем Аеродром, на југу са крагујевачким насељем Станово и на западу са Драчом.
Налази се на 229 метара надморске висине, око 7 km западно од Крагујевца и око 120 km јужно од Београда.[3]
Дивостин спада у она лепеничка села која су најбогатија изворима. Има их девет, од којих су три – Первановац, Чесма и Шуковачки Извор у Горњем и шест у Доњем Крају од којих се нарочито истичу Кобиљача и Светиња или Дивостинска Чесма. Светиња је код цркве, лепо озидана од камена, тече на једну лулу и спада и најјаче и најбоље у целом подручју Лепенице. Стрељачко удружење је подигло ову дивну чесму са попрсјем краља Милана. Народ у околини врује у лековитост ове воде од разних болести. Из ових разлога у нарочите дане овде долази силан свет из ближе и даље околине, да пије и да се умије водом са овог „светог“ извора. И поред обиља у живој води, сељани копају бунаре, да би имали воду у својој близини. До сада их има три и сви су у Доњем Крају.
Дивостинска Река не наноси селу честе штете, јер плави на сваких десетак година када потапа најнижа поља сеоска. Опаснији је поток Первановац, који се чешће разлива и потопи сва поља идући Крагујевцу.
Историја
уредиСело је названо по истоименом манастиру, на чијем је земљишту подигнут. Дивостин је основан 1809. године, када се Карађорђе враћао из Сјенице и Новог Пазара и Шумадију. Основала су га пет рода: Радетићи, Шуковићи, Вујадиновићи, Нектаријевићи и Тодоровићи. Убрзо, Дивостин је почео да расте сталним досељавањм. После 1815. године овамо је досељено 12 родова. Досељеници су дошли из следећик крајева: Стара Србија му је дала 8 родова, Лепеница – 4, Нишава – 2, Гружа,Македноја и Ибар по један род.
Село се помиње на Руској карти 1831. године као Дивостине, затим на Миленковићевој карти из 1850. године као Дивостинљ и на крају, на Кипертовој карти као Diwostin.
Порекло породица
уреди- Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:
- Вујадиновићи, Сјеница, Св. Ћирило и Методије.
- Нектаријевићи, Вапа код Сјенице, Јелисијевдан.
- Радотићи (Стевановићи), Крива Река код Прибоја, Никољдан.
- Тодоровићи, Нова Варош, Ђурђевдан.
- Шуковићи, Сјеница, Лучиндан.
Досељени у периоду од 1815. до 1903. године:
- Бојовићи, Сјеница, Стевањдан.
- Јаковљевићи (Гајовићи – Гајићи и Гајичићи), Полумир – засеок Одмење (Ибар), Срђевдан.
- Јанковићи, Пирот, Никољдан.
- Максимовићи, непознато (Доње Јарушице), Никољдсан.
- Миленковићи, Дубрава (Гружа), Никољдан.
- Јевтовићи, непознато (Рамаћа), Св. Врачи.
- Проковићи, Сјеница, Ђурђевдан.
- Николићи, Тимок, Јовањдан.
- Златковићи, Велес (Македонија), Никољдан.
- Илићи, непознато (Церовац), Аранђеловдан.
- Петровићи, непознато (Драгобраћа), Томиндан.
Манастир Дивостин
уредиУ атару села налази се Манастир Дивостин, женски манастир Српске православне цркве, припада Епархији Шумадијској. Благовештенски храм Манастира Дивостин је подигнут 1974. године, и то на месту где су се у прошлости већ налазиле манастирске цркве. Од свога оснивања био је женски манастир, због чега је и назван Дивостин (дијевин стан).
-
Споменик испред Дома културе
Демографија
уредиУ насељу Дивостин живи 327 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,9 година (44,0 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 121 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
м | ж |
|||
? | 2 | 1 | ||
80+ | 4 | 10 | ||
75—79 | 10 | 10 | ||
70—74 | 7 | 16 | ||
65—69 | 21 | 17 | ||
60—64 | 15 | 16 | ||
55—59 | 6 | 6 | ||
50—54 | 16 | 15 | ||
45—49 | 14 | 16 | ||
40—44 | 14 | 11 | ||
35—39 | 11 | 7 | ||
30—34 | 18 | 12 | ||
25—29 | 8 | 13 | ||
20—24 | 10 | 10 | ||
15—19 | 12 | 20 | ||
10—14 | 7 | 14 | ||
5—9 | 7 | 8 | ||
0—4 | 7 | 8 | ||
Просек : | 44,0 | 43,8 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 168 | 40 | 111 | 10 | 7 | 0 |
Женски | 180 | 32 | 107 | 35 | 5 | 1 |
УКУПНО | 348 | 72 | 218 | 45 | 12 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 77 | 18 | 0 | 0 | 18 |
Женски | 56 | 11 | 0 | 0 | 6 |
УКУПНО | 133 | 29 | 0 | 0 | 24 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 5 | 4 | 6 | 1 | 6 |
Женски | 0 | 1 | 5 | 1 | 2 |
УКУПНО | 5 | 5 | 11 | 2 | 8 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 2 | 1 | 4 | 8 | 3 |
Женски | 1 | 6 | 5 | 5 | 11 |
УКУПНО | 3 | 7 | 9 | 13 | 14 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 1 |
Референце
уреди- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ „ДИВОСТИН – Благовести Пресвете Богородице”. Архивирано из оригинала 18. 08. 2009. г. Приступљено 04. 02. 2010.
- ^ Раздаљина на сајту google maps
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.