Праисторијско насеље у селу Дивостин

Праисторијско насеље у селу Дивостин представља непокретно културно добро као археолошко налазиште, решењем Завода за заштиту споменика културе Крагујевац бр. 227/1-68 од 18. марта 1969. године.[1]

Праисторијско насеље у селу Дивостин
Опште информације
МестоДивостин
ОпштинаГрад Крагујевац
Држава Србија
Врста споменикаархеолошко налазиште
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Крагујевац
www.kulturnonasledje.com

Праисторијско насеље се налази на простору између цркве, школе и дома, откривено 1952. године, током рекогносцирања терена од стране Археолошког института Београд и Народног музеја у Крагујевцу. Неколико године касније, 1956. године, приликом грађевинских радова мештани су открили групу фигурина са керамичким посудама и једним троножним жртвеником. Каснијим анализама је утврђено да је реч о затвореном налазу у из просторије једне винчанске куће са посебно издвојеним култним местом. Фигурине су женске представе, моделоване доста сумарно, главе су полигоналне, нос наглашен а доњи део сведен на ступасту ногу.

Народни музеј у Крагујевцу је 1959. године, извршио мања истраживања током којих је потврђено постојање обимног винчаског материјала на овом простору. И поред тога што су налази у Дивостину изазвали велико интересовање наше и светске јавности, радови су у мањем обиму настрављени тек 1967. године, да би 1968. године Дивостин истраживан у оквиру великог југословенско-америчког пројекта „Ране земљорадничке културе на тлу централне Србије”. До 1971. године на неолитским насељима у Дивостину истражено је 2250m², и пронађено је преко 100 000 предмета од печене земље, кремена, камена и животињских костију. Насеље је захватало површину од преко 15ha, било је насељено у току старијег и финалног неолита тј. у време старчевачке и винчанско-плочник културе.

Др Миленко Богдановић и проф. др Драгослав Срејовић, су на основу хоризонталне стратиграфије керамичких налаза у оквиру старчевачке културе издвојили следеће фазе:

  • Дивостин 1 – најстарија фаза, њој припадају мале надземне колибе, неорнаментисана керамика и ретке антропоморфне фигурине,
  • Дивостин 1б – станишта земуничког типа, импресо и спорадично сликана керамика и зооморфна пластика,
  • Дивостин 1ц – карактеристична је појава надземних правоугаоних кућа, барботин и сликана керамика и цилиндричне анторпоморфне фигурине.

Слој винчанско-плочничког насеља подељен је на две фазе:

  • Дивостин 2а и Дивостин 2б – Масивне куће од дрвета и земље површине и до 90 m² у појединим случајевима. Пронађено је преко 400 целих керамичких посуда, велики бројантропоморфних фигурина, жртвеника, тегова од печене земље, камених и кремених алатки.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Праисторијско насеље у селу Дивостин”. Завод за заштиту споменика културе Крагујевац. Приступљено 11. 01. 2019. 

Спољашње везеУреди