Отворите главни мени

Старчевачка култура

Старчевачка култура (међународним називом Starčevo-Körös-Criş комплекс) је средњонеолитска култура која се распростирала на централном Балкану током 4. и 5. миленијума п. н. е. Име је добила по локалитету Старчево, мешовитом насељу града Панчева.

Старчевачка култура
Starcevo culture-sr.png
Подручје простирања Старчевачке културе
Географија
Регија Средња Европа, Балкан
Главни локалитет Старчево
Друштво
Друштвено уређење сакупљачко-земљорадничко
Период
Историјско доба неолит
Настанак 5300. п. н. е.
Престанак 4400. п. н. е.
Претходници и наследници
  Претходиле су: Наследиле су:
Култура Лепенског Вира Винчанска култура
Портал Археологија

Настанак, пореклоУреди

 
Старе балканске културе у неолиту 4500. п. н. е.

Старчевачка култура има анатолијско порекло.[1] Настала је на местима где је раније постојала мезолитска култура Лепенског Вира, али не наставља у потпуности њену традицију у антрополошком и културолошком смислу.

Опсег ширења Старчевачке културе показују налази са локалитета широм Балкана и средње Европе, па је тачније користити назив Старчево-Кереш-Криш, по најважнијим налазиштима у Србији, у Мађарској и Румунији, пошто овај назив означава јединство три блиске културе: старчевачке, керешке и кришке културе које су обухватале велико подручје данашње југоисточне Мађарске, Србије и Румуније.

Старчевачка култура доноси почетке сталног насељавања становништва и пољопривреде (гајење пшенице, јечма и проса) и узгајања стоке (овце/козе и говеда), док су лов и риболов мање заступљени.

Друштвено уређењеУреди

Основна делатност ове културе била је пољопривреда (земљорадничка, сточарска), сакупљање плодова, лов и риболов. Становали су у глиненим кућама углавном поред великих река: Дунава, Саве и Мораве. Пронађени предмети су грубо кухињско посуђе и разни други предмети израђени од полираног камена. Новим таласом придошлица из Анадолије ову културу заменила је винчанска култура.[2][3]

Историја истраживањаУреди

Прва ископавања на локалитету Старчево, који се налази на левој обали Дунава, вршио је 1939. године Миодраг Грбић. Средином педесетих година XX века, истраживања су вршили Милутин Гарашанин као и Драга Гарашанин. Пронађене су доста грубе керамичке посуде, али и керамика осликана са геометријским орнаментима, као и антропоморфне фигурине рађене од печене земље. Пронађена су и оруђа од камена и костију. Датирање налаза није сасвим поуздано, али се узима да покривају период петог миленијума пре нове ере.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Robert W. Ehrich: „Starčevo Revisited“. In V. Markotic (Ed.) Ancient Europe and the Mediterranean, 1977.
  • Joni L. Manson: „Starčevo Pottery and Neolithic Development in the Central Balkans“. In William K. Barnett and John W. Hoopes (Editors) The Emergence Of Pottery: Technology and Innovation in Ancient Societies, 1995.
  • Andrew Sherratt: Economy and society in prehistoric Europe: Changing perspectives, 1997.
  • Draga Garašanin: Starčevačka kultura, 1954.
  • Милутин Гарашанин: Праисторија на тлу Србије, 1973.

Спољашње везеУреди