Старчево (Панчево)

градско насеље у Панчеву

Старчево је насеље градског карактера које се налази на територији Града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Старчеву живи 7473 становника.[1]

Старчево
Starcevo orthodox church.jpg
Православна црква у Старчеву
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадПанчево
Становништво
 — 2011.Пад 7.473
 — густина104/км2
Географске карактеристике
Координате44°48′26″ СГШ; 20°42′08″ ИГД / 44.80726° СГШ; 20.70226° ИГД / 44.80726; 20.70226Координате: 44°48′26″ СГШ; 20°42′08″ ИГД / 44.80726° СГШ; 20.70226° ИГД / 44.80726; 20.70226
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина77 м
Површина71,4 км2
Старчево на мапи Србије
Старчево
Старчево
Старчево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26232
Позивни број+381 (0)13
Регистарска ознакаPA

Налази се на 9 километара југоисточно од Панчева и заузима простор од око 92,8 km². Насеље је граничарско-панонског типа и изграђивање му је вршено под руководством граничарске војне власти. Поред места се налази истоимени археолошки локалитет из старијег неолита, по коме се читава култура добила назив старчевачка.

ИсторијаУреди

 
Простирање Старчевачке културе
 
Реплика неолитског насеља

На територији Старчева пронађена су налазишта из млађег каменог доба (5500–4500. године пре нове ере). Такође постоје и налазишта народа Сармата. Пронађени остаци потврђују да је на овом локалитету постојало трачанско-илирско, а касније и римско насеље.

Старчево се налази 9 километара источно од Панчева и заузима простор од 92,8 km². Насеље је граничарско-панонског типа и изграђивање му је вршено плански под руководством граничарске војне власти. Од 1738. год. насеље има ранг општине. Касније је спојено са Војловицом а сада је у саставу Града Панчева. Развоју Старчева доприноси близина Панчева и реке Дунав.
По првом предању име је постало од неког војводе Старчевића, који је имао двор на потезу који се данас зове Ђурђевац. Назив потиче од његовог сина који се звао Ђурђе. На Ђурђевцу су откопани остаци неке грађевине па и бунар. Друго предање говори о калуђеру у манастиру Војловица који је зван Старац. Он је из манастира изгонио непослушне слуге, а они су се насељавали на напуштеном земљишту ван манастира па је насеље названо Старчево. По трећем предању, код Надела је постојала колиба некога старца. Туда је водио пут којим су војници носили пошту од Опова према Ковину. Војници су често навраћали код старца па су и насеље које је ту постојало назвали Старчево. По манастирским архивским подацима један од калуђера којима је поверено опслуживање православног живља се звао Старац. Угарска власт је насељу дала име Терасо али се оно користило само административно. Највероватније је да су насеље у садашњем облику основали мигранти из Србије покренути сеобом Срба под Арсенијем Чарнојевићем и да је настало између 1690. и 1716. године. Након ослобађања од Турака долази до новог насељавања.

 
Католичка црква у Старчеву

Старчево је од 1764. године православна парохија у Панчевачком протопрезвирату.[2] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Панчевачком дистрикту. Насеље има милитарски карактер а становништво је измешано српско и влашко.[3] Када је 1797. године пописан православни клир место Старчево је било парохијска филијала манастира Војловице..[4] По оснивању Банатске војне границе долази до колонизације Немаца и Хрвата (највише је досељено од 1788 - 1792). Место је у то време претежно било пољопривредног карактера. Због повећања броја становника и немогућности налажења додатних извора прихода долази до исељавања у стране земље (највише у Америку 1907. и 1908). Напуштањем насеља од стране Немаца после Другог светског рата створена је основа за нову колонизацију, која је претежно извршена са територије уже Србије. После Другог светског рата, због близине Панчева и великог развоја индустрије, мења се социјална структура становништва и насеље престаје да буде чисто пољопривредно па долази до новог насељавања. Од 1981. године Старчево је насеље градског карактера јер је удео пољопривредног становништва износио мање од 30%. Током деведесетих година долази до нових али мањих миграција становништва, а последњих година долази и до новог спорадичног досељавања услед изванредне комуналне опремљености Старчева и близине Панчева и Београда.

Старчево има четири краја: Доњи и Горњи су староседелачки, а Радничко насеље и Шумице формирани су у другој половини 20. века као резултат околног индустријског развоја. У центру места је зграда некадашње општине, сада Месна заједница, подигнута још за време Марије Терезије, зграда Дома културе, школе, амбуланте, Општински стадион, музеј, и прелепо шеталиште на Тргу неолита.

КултураУреди

Данас Старчево има богат културни живот који се остварује путем Дома културе који је организатор неколико регионалних манифестација попут Фестивала малих тамбурашких састава "Старчевачка тамбурица", Фестивала акустичне гитаре "Гашини акорди", манифестације "Дани књиге", Летњег програма "Дани друења" као и Екс ЈУ Рок Феста (суорганизација са Креативним културним клубом). Поред Креативног културног клуба који третира алтернативне облике културе у Старчеву је активно и Културно - уметничко друштво "Неолит" које баштини традиционални мелос и игре, а у томе се надопуњује са Тамбурашким оркестром "Неолит". При Дому културе активна је и изложбена галерија "Боем" у којој своје радове излажу бројни академски уметници. Бројност и друштвени активизам карактеристични су за друштвену надградњу Старчева па је тако у месту активно око 30 удружења грађана и клубова који окупљају бројно чланство: Одред извиђача "Надел", Удружење спортских риболоваца "Надел", Голубарско друштво "Богојављање", Друштво пчелара "Старчево", Друштво винара, виноградара и дестилера "Старчево", удружење "Пагус", Удружење жена "Неолит", Мото клуб "Неолит"...

Од јуна 2020. године Старчево има свој музеј који се налази на Тргу неолита и у коме су представљене епохе неолита и Банатске војне границе.

ДемографијаУреди

У насељу Старчево живи око 6300 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (36,8 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 2432 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13. Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

 
Трг неолита
График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 3.880
1953. 3.676
1961. 4.854
1971. 6.545
1981. 7.304
1991. 7.579 7.448
2002. 7.615 7.917
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
6.205 81,48 %
Хрвати
  
349 4,58 %
Југословени
  
204 2,67 %
Мађари
  
111 1,45 %
Роми
  
88 1,15 %
Словаци
  
74 0,97 %
Македонци
  
60 0,78 %
Црногорци
  
36 0,47 %
Румуни
  
30 0,39 %
Бугари
  
27 0,35 %
Немци
  
15 0,19 %
Муслимани
  
15 0,19 %
Чеси
  
8 0,10 %
Руси
  
5 0,06 %
Албанци
  
3 0,03 %
Словенци
  
2 0,02 %
Буњевци
  
2 0,02 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
непознато
  
303 3,97 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

СпортУреди

 
Стадион Борца у Старчеву.

РеференцеУреди

  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику, Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.
  2. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  4. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Извори: Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  • Напомене.

У уводном делу приказан је кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до уласка Баната у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,Летопис и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших Банатских насеља.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган и Феликса Милекера сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Баната

  • Препоручена Литература: [1] [2]

Види јошУреди

Спољашње везеУреди