Велико Ропотово
Велико Ропотово (алб. Ropotovë e Madhe или Ropotova e Madhe) је насеље у општини Косовска Каменица на Косову и Метохији. По законима самопроглашене Републике Косово насеље се налази у саставу општине Ранилуг. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Велико Ропотово површине 753 ha.
Велико Ропотово | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскопоморавски |
| Општина | Косовска Каменица |
| Становништво | |
| — 2011. |  634 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 30′ 56″ С; 21° 33′ 59″ И / 42.5156° С; 21.5664° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 484 m |
.svg)  Велико Ропотово Велико Ропотово на карти Србије | |
Овде се налазе Црква Светих Архангела у Великом Ропотову и Основна школа Трајко Перић (Велико Ропотово).
Порекло становништва по родовима уреди
Ропотово се помиње 1530. године. Данас у непосредној близини постоје два села под именом Ропотово: Големо и Мало. Најстарији родови приликом досељавања око 1750. године нису овде затекли село. Село је расло прираштајем и досељавањем.
- Марделићи (12 кућа, слава Св. Арханђео), досељени око 1750. године из Реткоцера код Медвеђе. Од овог рода се у криворечка села иселило око 1830. године и то: у Босце 3, у Беривојце 2, у Мочаре 1, и у Глоговце 2 куће, а око 1890. године се иселиле 4 куће у Двродељ код Лесковца.
- Паунићи (10 к., Св. Петка). Пореклом Лингури, Власи из Румуније, а овде досељени после Марделића као мечкари из кумановског краја. Од њих је 1 кућа исељена у Северну Србију.
- Ђечковићи или Стошићи (8 к., Св. Никола), досељени око 1790. године из Велике Хоче у Метохији, због албанске освете. Прво су се настанили у Кололечу, па пређу у Братиловце и нешто доцније се настанили у Ропотову.
- Милићи (5 к., Св. Никола), досељени кад и Ђечкови из Велике Хоче у Метохији. Њихове се три куће око 1890. године иселиле у Србију.
- Митковићи (1 к., Св. Петка). Старином су из Шумадије; живели су у вучитрнском крају, одакле су од албанске освете, пребегли у Церницу код Гњилана. У Ропотово су досељени око 1810. године.
- Врањци (2 к., Св. Никола), досељени из врањског округа око 1830. године. Њихове се 3 куће око 1890. године иселиле у Србију.
- Огњановци (3 к., Св. Никола), пресељени из Прилепнице око 1830. године.
- Качари (2 k., Св. Ђорђе), досељени из Качаника око 1830. године.
- Касаповићи (1 к., Св. Јован), пресељени из Добрчана око 1830. године. Старином су из Варшарице расељеног села код Кметовца. Као и њихови сродници у Малом Ропотову.
- Говедаровићи (2 к., Св. Мина), пресељени из Ранилуга од истоименог рода око 1870. године као пасторци код Огњановаца.
- Перчинковић (1 к., Св. Ђорђе Алимпије), досељен 1882. године из Башиног Села код Велеса у Македонији, и до 1922. године живео у Гњилану. У Ропотово досељен као бакалин.
Демографија уреди
Насеље има српску етничку већину. Број становника на пописима:
Национални састав уреди
Попис 2011. уреди
Попис 1981. уреди
Попис 1971. уреди
Попис 1961. уреди
Референце уреди
- ^ Подаци: „Насеља“ књ. 28 (др. А. Урошевић: Горња Морава и Изморник)
