Стењевац

Стењевац
Stenjevac01.JPG
Детаљ из Стењевца
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ОпштинаДеспотовац
Становништво
 — 2011.Пад 608
Географске карактеристике
Координате44° 05′ 08″ СГШ; 21° 32′ 06″ ИГД / 44.0855° СГШ; 21.535° ИГД / 44.0855; 21.535
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина368 м
Стењевац на мапи Србије
Стењевац
Стењевац
Стењевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број35215
Позивни број035
Регистарска ознакаDE

Стењевац је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Налази се у горњем току реке Ресаве, [1] на падинама планине Бељанице[2]. У селу се налази Основна школа „Стеван Немања“, раније „Иво Лола Рибар“, за ученике од првог до осмог разреда, поштанска јединица, сеоска амбуланта и Парк добрих комшија. У селу делује Културно-уметничко друштво „Милосав Миљковић“, основано је 70-их година прошлог века[3] и Фудбалски клуб „Рудар“, основан 1958[4].

Овде се налази Запис Јовановића храст (Стењевац).

Порекло становништваУреди

Подаци датирају из 1930. године)[5]

Село се дели на Горњи и Доњи Крај. Скоро сви становници су Косовци и Тимочани.

У Горњем су Крају:

  • Ћосићи (30 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли са Косова. Од њих је био "Милован Ћосић", Синђелићев бимбаша, који је са њим погинуо на Чегру. Има их и у Стрмостену.
  • Митровићи (5 к., Св. Стеван), дошли из околине Врања.

У Доњем су Крају:

  • Вељићи (25 к., Св. Арханђел), дошли око 1730. године са Косова, са хиљаду брава оваца.
  • Лукићи (10 к., Св. Јован), дошли из Вражогрнца код Зајечара.
  • Чупићи (10 к., Св. Арханђел), дошли са Косова.
  • Бугарчићи (20 к., Св. Никола), дошли из видинске области у Бугарској.
  • Војиновићи (5 к., Св. Тодор), не зна се одакле су.
  • Нонићи (2 к., Ђурђевдан), Цигани, дошли из Дворишта.

ДемографијаУреди

Према попису из 2002. било је 737 становника (према попису из 1991. било је 947 становника). У насељу Стењевац живи 596 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,3 година (42,5 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 200 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,69.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 906
1953. 1.012
1961. 1.023
1971. 1.197
1981. 1.020
1991. 947 858
2002. 737 861
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби
  
 725 98,37%
Црногорци
  
 9 1,22%
Македонци
  
 2 0,27%
Румуни
  
 1 0,13%
непознато
  
 0 0,0%


Становништво према полу и старости[8]
м
ж
? 0
  
  
 0
80+ 12
  
  
 11
75—79 13
  
  
 14
70—74 29
  
  
 33
65—69 24
  
  
 32
60—64 25
  
  
 31
55—59 16
  
  
 19
50—54 24
  
  
 21
45—49 36
  
  
 26
40—44 20
  
  
 25
35—39 29
  
  
 24
30—34 22
  
  
 17
25—29 21
  
  
 21
20—24 15
  
  
 25
15—19 19
  
  
 19
10—14 22
  
  
 23
5—9 24
  
  
 16
0—4 15
  
  
 14
Просек : 42,5 44,0
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 167 186 241 388 244 238 200
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 31 42 22 36 22 31 12 4 0 0 3,69
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 305 60 215 24 6 0
Женски 318 39 216 56 7 0
УКУПНО 623 99 431 80 13 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 142 19 1 81 12
Женски 92 50 0 5 8
УКУПНО 234 69 1 86 20
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 5 8 2 3
Женски 0 0 7 7 1
УКУПНО 1 5 15 9 4
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 3 4 2
Женски 0 0 0 9 5
УКУПНО 0 0 3 13 7
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 1
Женски 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 0 1


Познате особеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ [https://web.archive.org/web/20130715170556/http://stenjevac.com/ Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2013) Стењевац: Укратко о Стењевцу, Приступљено 25. 12. 2012.
  2. ^ УРС За бољи живот у селу Стењевац Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2012), Приступљено 25. 12. 2012.
  3. ^ Стењевац:КУД Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јануар 2016), Приступљено 25. 12. 2012.
  4. ^ Стењевац: ФК Рудар, Приступљено 25. 12. 2012.[мртва веза]
  5. ^ Подаци: "Насеља" књ.26 (др. Станоје Мијатовић: Ресава
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стењевац&oldid=22676707”