Стењевац је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Налази се у горњем току реке Ресаве, [1] на падинама планине Бељанице[2]. У селу се налази Основна школа „Стеван Немања“, раније „Иво Лола Рибар“, за ученике од првог до осмог разреда, поштанска јединица, сеоска амбуланта и Парк добрих комшија. У селу делује Културно-уметничко друштво „Милосав Миљковић“, основано је 70-их година прошлог века[3] и Фудбалски клуб „Рудар“, основан 1958[4].

Стењевац
Stenjevac01.JPG
Детаљ из Стењевца
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПоморавски
ОпштинаДеспотовац
Становништво
 — 2011.Пад 608
Географске карактеристике
Координате44°05′08″ СГШ; 21°32′06″ ИГД / 44.0855° СГШ; 21.535° ИГД / 44.0855; 21.535Координате: 44°05′08″ СГШ; 21°32′06″ ИГД / 44.0855° СГШ; 21.535° ИГД / 44.0855; 21.535
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина368 м
Стењевац на мапи Србије
Стењевац
Стењевац
Стењевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број35215
Позивни број035
Регистарска ознакаDE

Овде се налази Запис Јовановића храст (Стењевац).

Порекло становништваУреди

Подаци датирају из 1930. године)[5]

Село се дели на Горњи и Доњи Крај. Скоро сви становници су Косовци и Тимочани.

У Горњем су Крају:

  • Ћосићи (30 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли са Косова. Од њих је био "Милован Ћосић", Синђелићев бимбаша, који је са њим погинуо на Чегру. Има их и у Стрмостену.
  • Митровићи (5 к., Св. Стеван), дошли из околине Врања.

У Доњем су Крају:

  • Вељићи (25 к., Св. Арханђел), дошли око 1730. године са Косова, са хиљаду брава оваца.
  • Лукићи (10 к., Св. Јован), дошли из Вражогрнца код Зајечара.
  • Чупићи (10 к., Св. Арханђел), дошли са Косова.
  • Бугарчићи (20 к., Св. Никола), дошли из видинске области у Бугарској.
  • Војиновићи (5 к., Св. Тодор), не зна се одакле су.
  • Нонићи (2 к., Ђурђевдан), Цигани, дошли из Дворишта.

ДемографијаУреди

Према попису из 2002. било је 737 становника (према попису из 1991. било је 947 становника). У насељу Стењевац живи 596 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,3 година (42,5 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 200 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,69.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 906
1953. 1.012
1961. 1.023
1971. 1.197
1981. 1.020
1991. 947 858
2002. 737 861
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
725 98,37 %
Црногорци
  
9 1,22 %
Македонци
  
2 0,27 %
Румуни
  
1 0,13 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља


Познате особеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ [https://web.archive.org/web/20130715170556/http://stenjevac.com/ Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2013) Стењевац: Укратко о Стењевцу, Приступљено 25. 12. 2012.
  2. ^ УРС За бољи живот у селу Стењевац Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2012), Приступљено 25. 12. 2012.
  3. ^ Стењевац:КУД Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јануар 2016), Приступљено 25. 12. 2012.
  4. ^ Стењевац: ФК Рудар, Приступљено 25. 12. 2012.[мртва веза]
  5. ^ Подаци: "Насеља" књ.26 (др. Станоје Мијатовић: Ресава
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди