Стењевац
Stenjevac01.JPG
Детаљ из Стењевца
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ОпштинаДеспотовац
Становништво
 — 2011.Пад 608
Географске карактеристике
Координате44° 05′ 08″ СГШ; 21° 32′ 06″ ИГД / 44.0855° СГШ; 21.535° ИГД / 44.0855; 21.535
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина368 м
Стењевац на мапи Србије
Стењевац
Стењевац
Стењевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број35215
Позивни број035
Регистарска ознакаDE

Стењевац је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Налази се у горњем току реке Ресаве, [1] на падинама планине Бељанице[2]. У селу се налази Основна школа „Стеван Немања“, раније „Иво Лола Рибар“, за ученике од првог до осмог разреда, поштанска јединица, сеоска амбуланта и Парк добрих комшија. У селу делује Културно-уметничко друштво „Милосав Миљковић“, основано је 70-их година прошлог века[3] и Фудбалски клуб „Рудар“, основан 1958[4].

Овде се налази Запис Јовановића храст (Стењевац).

Порекло становништваУреди

Подаци датирају из 1930. године)[5]

Село се дели на Горњи и Доњи Крај. Скоро сви становници су Косовци и Тимочани.

У Горњем су Крају:

  • Ћосићи (30 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли са Косова. Од њих је био "Милован Ћосић", Синђелићев бимбаша, који је са њим погинуо на Чегру. Има их и у Стрмостену.
  • Митровићи (5 к., Св. Стеван), дошли из околине Врања.

У Доњем су Крају:

  • Вељићи (25 к., Св. Арханђел), дошли око 1730. године са Косова, са хиљаду брава оваца.
  • Лукићи (10 к., Св. Јован), дошли из Вражогрнца код Зајечара.
  • Чупићи (10 к., Св. Арханђел), дошли са Косова.
  • Бугарчићи (20 к., Св. Никола), дошли из видинске области у Бугарској.
  • Војиновићи (5 к., Св. Тодор), не зна се одакле су.
  • Нонићи (2 к., Ђурђевдан), Цигани, дошли из Дворишта.

ДемографијаУреди

Према попису из 2002. било је 737 становника (према попису из 1991. било је 947 становника). У насељу Стењевац живи 596 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,3 година (42,5 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 200 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,69.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 906
1953. 1.012
1961. 1.023
1971. 1.197
1981. 1.020
1991. 947 858
2002. 737 861
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
725 98,37%
Црногорци
  
9 1,22%
Македонци
  
2 0,27%
Румуни
  
1 0,13%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља


Познате особеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ [https://web.archive.org/web/20130715170556/http://stenjevac.com/ Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2013) Стењевац: Укратко о Стењевцу, Приступљено 25. 12. 2012.
  2. ^ УРС За бољи живот у селу Стењевац Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2012), Приступљено 25. 12. 2012.
  3. ^ Стењевац:КУД Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јануар 2016), Приступљено 25. 12. 2012.
  4. ^ Стењевац: ФК Рудар, Приступљено 25. 12. 2012.[мртва веза]
  5. ^ Подаци: "Насеља" књ.26 (др. Станоје Мијатовић: Ресава
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди