Божевце
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: форматирање, стил, правопис, мањак референци. (септембар 2022) |
Божевце (алб. Bozhec, Bozheci, Bozhevci, Bozhevcë) насеље је у општини Косовска Каменица на Косову и Метохији. По законима самопроглашене Републике Косово насеље се налази у саставу општине Ранилуг. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Божевце површине 828 ha.
Божевце | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскопоморавски |
| Општина | Косовска Каменица |
| Становништво | |
| — 2011. |  100 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 32′ 41″ С; 21° 31′ 49″ И / 42.5447° С; 21.5303° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 708 m |
.svg)  Божевце Божевце на карти Србије | |
У турском катастарском попису — дефтеру из 1455. године помиње се под именом Божејовци.[1]
Први пут се село помиње 1438. године, као село Божојевци, у књизи трговца Михаила Лукаревића који је у Ново Брдо дошао из Дубровника.
Дели се у 5 махала: Штрци (Горњи и Доњи), Стара Ма'ала (Старо Село), Листојковци (Алистојковци), Рединци, Манастирска (Св. Спиридон), а Свети Јован (Глобарица) сада припада селу Беривојце.
Топографски називи су: Џангар, Врбан, Голосеје, Јабуковица, Оџин Камен, Прилепац, Карачево, Живкова Ливада, Јанчине Баре, Шиљегарник, Зли До, Глобарица, Смрдан, Свети Спиридон. Јабуковица, као назив за њиве,постоји у Божовцу, а као село на атару Бусовате. Иван Јастребов је записао: „Јабуковица, арнауташко село (ово је село између Бусовата и Прилепнице)."
У селу се највише слави Свети Никола.
Околна села су Бусовата, Рајановце, Прилепница, Беривојце, Робовац и Мозгово.
Село је око изворишта Глобаричког или Светојованског потока. Подељено је тако да припада двеју области, сливу две реке: Криве Реке и Прилепничке (Клобукарска) Реке. Село се налази у северном делу Косовског Поморавља.
У селу се налази црква Покрова Пресвете Богородице. Црква је изграђена у средњем веку и у њу је као дечак долазио кнез Лазар Хребељановић. Обновљена је 1865. године и налази се у Старој Ма'али.
У селу је и манастир Свети Спиридон, у долини Прилепничке Реке.
На заравни брда Оџин Камен налазе се остаци средњевековне тврђаве Прилепац. Ова тврђава је бранила Ново Брдо и у њој је рођен српски кнез Лазар Хребељановић. На Видовдан се код тврђаве износи плоча у спомен кнеза Лазара. Сваке године на Видовдан се Срби из овог краја окупљају на Прилепцу.
На месту Глобарица су се у 17. веку налазиле Ћелије Глобаричке. По предању је ту постојало велико село које се звало Глобаричиште. У њему је живео неки богаташ. Једном га је посетио неки паша, па видевши му сво оно богатство убије и њега и целу његову породицу. Остала је само баба која је подигла Манастир Светог Јована. Он се налази у махали Свети Јован. Опустео је у 19. веку, а обновљен је шездесетих година 20. века, али је остао без опслужења. Овај део села сада припада селу Беривојце, а некада се налазио на хатару Божовца.
На хатару села Божевце и Рајановце налазило се једно старо село - Радановце. Налазило се јужно од Оџиног Камена. Од њега је настало данашње Рајановце.
У Старој Ма'али је Основна школа "Трајко Перић",али она сада не ради. Деца сада иду у школу у суседном селу Рајановце. Прва школа, са четири разреда, отворена је 1856. године.
Иван Јастребов је за Божевце записао: Срби у Божовцу имају своју цркву која је била скоро сва у земљи, али су је вредни Божовчани откопали, поправили и дивно украсили. Посвећена је Св. Св. Богородици. У атару овога села налази се манастир у рушевинама а био је посвећен Св. Јовану. Има старих људи, који памте кад се код овог манастира скупљао вашар, на који су долазили трговци из свију околних вароши, али га Турци услед несигурности пренесу у Гњилане, где се и сада сваке године држи на Ивандан, 24. јуна. У атару села Божовца постоји још један манастир посвећен Св. Спиридону, али и овај је у рушевинама. И сад се сваке године 12. децембра скупља народ и свештеници. До овога манастира има једна чесма са јаком водом, коју народ сматра за лековиту.
Породице Уреди
- Младеновић(Св. Ђурђиц), староседеоци.
- Пешић(Св. Ђурђиц), староседеоци.
- Куклинци(Св. Ђурђиц), староседеоци.
- Кужљовци(Св. Ђурђиц), староседеоци. Ови имају исељене истоимене сроднике у околна села.
- Алистојковци (Св. Никола); досељени око 1790. године из махале Драголисица(село Маревце, по општини припада Приштини(некад је припадало Косовској Каменици, па онда Новом Брду),а области Новобрдска Крива Река)
- Штрци (Св. Никола); досељени на мираз око 1810. године, имају исељене истоимене сроднике и у друга села(Мигановце, Робовац, Клобукар)
- Максимовић(Св.Никола); досељени из Клобукара.
- Нићиковци (Св. Никола); досељени око 1810. године из Дубнице (Врање).
- Ђорђевић(Св. Ђурђиц), дошљаци.
- Китановци (Св. Никола); досељени око 1810. године са Косова (данашњег Косовског управног округа). Презиме је по њиховом претку Китану Перићу(помиње се у Турском попису из 1912. године).
- Луларци (Св. Врачи); пресељени око 1875. године из истоименог рода у Одевцу, старина у Рајановцу.
ТУРСКИ ПОПИС ИЗ 1912. ГОДИНЕ:
Ово село настањивало је 48 српских кућа, од - којих су 40 имале своју земљу. Четири домаћинства заложила су земљу: Милан Младеновић и Ђорђе Медић, код Зејнела, - а Китан Перић и Величко Станковић код Асан-бега. Потпуне чифчије Аритон и Зафир Симић радиле су земљу Зејнела из Робовца. Ст
тојан Трајковић, чифчија Шаћир-Мује. Своју земљу имали су: Вићентије Белић, Станоје Симић, Михајло Белић, Анта Вокић, Стојаћ Декии, Васа Стошић, Фила Антић, Мита Недељковић, Трајко Марковић, Трајко Ђорђевић, Никола Јефтић, Петар Стојановић, Јован Васић, Станко Димић, Филић Коста, Миленко, Јанићко Станковић, Миланко Јанковић, Стојановић Стеван, Иван Максимовић, Ђорђе Гавриловић, Стојан Јанковић, Јефта Ђорђијић, Мирко Митић, Тодор Станковић, Илија Пешић, Гига Ђорђијевић, Пешић Величко, Јован, Орда Стајковић, Васа Ивановић, Иван Савић, Стојадин Васић, Димитрије Арсић, Дамњан Перић, Станоје Декић, Дича Станковић, Декић Серафим, Стојко и Иван Станковић.
Демографија Уреди
Насеље има српску етничку већину. Број становника на пописима:
Национални састав Уреди
Попис 2011.
Попис 1981.
Попис 1971.
Попис 1961.
Референце Уреди
Спољашње везе Уреди
- [2] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
