Пчињски управни округ

Пчињски управни округ
Пчињски управни округ;
Држава	Србија
Регион	Јужна и источна Србија
Историјске области	Врањско Поморавље, Власина, Крајиште, Прешевска Моравица, Пчиња
Админ. центар	Врање
Површина	3.520 km2
Становништво	2022.
— број ст.	193.802
— густина ст.	55,06 ст./km2
Позивни број	+381 (0)17
Општине и градови	7 ; Босилеград ; Бујановац ; Владичин Хан ; Град Врање (Врање, Врањска Бања) ; Прешево ; Сурдулица ; Трговиште
Број насеља	363 ; (6 градских и 357 сеоских)
	Званични веб-сајт

Пчињски управни округ се налази у јужном делу Републике Србије. Обухвата град Врање и општине Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Прешево, Сурдулица и Трговиште.

Седиште округа је град Врање. Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 193.802 становника^[1]

Културно-историјске знаменитости датирају од пре више векова. Најстарије војно утврђење је из XIII века — Марково Кале. Познат је и стари турски амам (турско парно купатило) из XVI века, затим Пашин конак из 1765. године у коме је 1881. године отворена гимназија.

Врањска Бања представља посебну карактеристику овог краја — термоминералне воде која помаже у лечењу многих обољења.

Привреду Врања чине индустрија, рударство, грађевинарство, трговина, пољопривреда и шумарство.

Територијална организација

Пчињски управни округ чини један град и шест општина:

Грб	Општина/град	Седиште	Површина (km²)	Становништво (2022)	Број насеља
	Босилеград	Босилеград	571	6.065	37
	Бујановац	Бујановац	461	41.068	59
	Владичин Хан	Владичин Хан	366	17.532	51
	Врање	Врање	860	74.381	105
	Прешево	Прешево	264	33.449	35
	Сурдулица	Сурдулица	628	16.991	41
	Трговиште	Трговиште	370	4.316	35
Пчињски управни округ		Врање	3.520	193.802	363
Извор: Републички завод за статистику^[2]^[1]

Становништво

Етнички састав према попису из 2022.‍

Срби	112.011	57,79%
Албанци	56.834	29,32%
Роми	10.877	5,61%
Бугари	4.970	2,56%
Македонци	267	0,19%
Горанци	155	0,13%
Југословени	115	0,06%
Украјинци	71	0,03%
Руси	31	0,01%
Црногорци	28	0,01%
Хрвати	26	0,01%
Муслимани	22	0,01%
Словенци	18	0,01%
Власи	12	0,00%
Мађари	11	0,00%
Бошњаци	9	0,00%
Румуни	7	0,00%
Словаци	6	0,00%
Русини	4	0,00%
Немци	3	0,00%
Буњевци	1	0,00%
Регионална припадност	42	0,02%
Остали	180	0,09%
Нису се изјаснили	1.852	0,95%
непознато	6.250	3,22%
укупно: 193.802

Највећа насеља

Референце

^ ^а ^б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
^ „Општине и региони у Републици Србији 2024.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2024. Приступљено 12. 1. 2025.
^ „Старост и пол, подаци по насељима — Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 12. 1. 2025.

Спољашње везе

[Попис2022-1] а ^б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.

[2] „Општине и региони у Републици Србији 2024.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2024. Приступљено 12. 1. 2025.

[3] „Старост и пол, подаци по насељима — Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 12. 1. 2025.

[1]

[2]