Д (ћириличко)

Д д (Д д; искошено: Д д или ) је ћириличко слово, еквивалент латиничном слову D и грчком слову делта (Δ δ).

Историја

Ћириличко слово Д је настало од грчког слова Делте (Δ δ).

У старословенској азбуци име слова је било добро, што је значило »добро«.

У ћириличком бројевном систему, слово Д је имало вредност броја 4.

Облик

Највећа разлика имеђу Д и модерне Делте (Δ) је у томе што слово Д има »ножице« испод основе слова. »Ножице« су позајмљене из византинског унцијалног облика великог Делта.

Д, као и Л, има два типографичка облика: старији облик у којој је врх у облику шпица (као Делта), и новији облик у којој је врх раван. Новија варијанта се први пут појавила у средини ⅩⅨ столећа. Данас, велика већина фонтова користи новији облик, док се старији сматра више стилским и због тога га веома мало фонтова користи (најпознатији је фонт »Балтика«, дизајниран 1951‒52).

руски писани облик

У руском писаном облику, облик малог слова је сличан латиничком слову ⟨d⟩: ⟨д⟩. Јужнословенска типографија преферира облик који је налик на мало латиничко ⟨g⟩. Облик који је сличан латиничком ⟨g⟩ се користи у руским школама.

Руски, украјински, белоруски и бугарски облик великог писаног слова Д је идентичан латиничком писаном D јер штампани облик није довољно лак за писање. Српски и македонски користе другачији облик који личи на број 2, који је непознаница у Русији.

Употреба

Најчешће представља звучни зубни плозив, /d/, сем када се у руском језику нађе на крају речи и пред безвучним сугласником, где прелази у (/t/) и када стоји испред палатализирајућег самогласника, где прелази у /dʲ/.

Слична и сродна слова

• Δ δ: грчко слово Делта
• D d: слово латинице
• Л л: слово ћирилице

Литература

• Thomas, Paul-Louis (2012). Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe. Paris. ISBN 978-2-7204-0490-0.