Ћириличко слово Ҷ ҷ
Позиција у Уникоду
Велико: U+04B6
Мало: U+04B7
Слова словенских језика
А А́ А̀ А̄ Б В Г
Ґ Ѓ Д Ђ Е Ѐ Е́
Е̄ Ё Є Ж З З́
Ѕ И Ѝ И́ І Ї
Й Ј К Ќ Л Љ
М Н Њ О О́ О̀
Ō П Р С С́ Т
Ћ У Ў Ф Х Ц
Ч Џ Ш Щ Ъ Ы
Ь Э Ю Я
Слова несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ
Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ Ԃ
Ԭ Ԫ Ӗ Ӂ
Җ Ӝ Ԅ Ӟ Ҙ З̌
З̱ З̣ Ԑ Ӡ З́ Ԇ
Ӣ Ҋ Ӥ Қ Ӄ
Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ Ӆ
Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ
Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ Ԋ
Ӧ О̃ Ө Ӫ Ҩ Ԥ
Ҧ Ҏ Р̌ Ԗ Ҫ Ԍ
Ҭ Ԏ Ӯ Ӱ Ӳ
Ү Ү́ Ұ Х̑ Ҳ Ӽ
Ӿ Һ Ҵ Ҷ Ӵ
Ӌ Ҹ Ҽ Ҿ
Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ Э̆
Э̄ Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄ Є̈
Я̆ Я̄ Я̆ Я̈ Ԙ Ԝ
Ӏ
Историјска слова
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ Ѿ Ҁ
Ѣ Ѥ Ѧ Ѫ Ѩ
Ѭ Ѯ Ѱ Ѳ ֹѴ Ѷ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

Ҷ ҷ (Ҷ ҷ; укосо: Ҷ ҷ) је слово ћириличног писма.[1] Зове се Ч са силазницом. Његов облик је изведен од ћириличног слова Ч (Ч ч).

У систему романизације ISO 9, Ҷ се пресловљава латиничним словом C са седилом (Ç ç).

Коришћење уреди

Ҷ се користи у писмима следећих језика:

Језик Изговор Романизација
Абхаски језик /t͡ʃʼ/ посталвеоларна избачајна африката č̢[2]
Таџички језик /d͡ʒ/ звучна посталвеоларна африката, попут изговора слова ⟨џ⟩ у "џемпер" ç, j[3]

Ч са силазницом одговара у другим ћириличним писмима диграфимадж⟩ или ⟨чж⟩, или следећим словима:

Ҹ ҹ : Ч са вертикалним потезом.

Џ џ : Џ;

Ӌ ӌ : Какашко Џ;

Ӂ ӂ : Ж са бревом;

Ӝ ӝ : Ж са дијарезом;

Җ җ : Ж са силазницом.

Рачунарски кодови уреди

Знак Ҷ ҷ
Назив у Уникоду CYRILLIC CAPITAL LETTER
CHE WITH DESCENDER
CYRILLIC SMALL LETTER
CHE WITH DESCENDER
Врста кодирања децимална хексадецимална децимална хексадецимална
Уникод 1206 U+04B6 1207 U+04B7
UTF-8 210 182 D2 B6 210 183 D2 B7
Нумеричка референца знака Ҷ Ҷ ҷ ҷ

Слична слова уреди

Ҹ ҹ : Ч са вертикалним потезом.

Џ џ : Ћириличко слово Џ.

Ӌ ӌ : Ћириличко слово Какашко Џ.

Ӂ ӂ : Ћириличко слово Ж са бревом.

Ӝ ӝ : Ћириличко слово Ж са дијарезом.

Җ җ : Ћириличко слово Ж са силазницом.

Ģ ģ : Латиничко слово Ģ.

Dž dž : Латиничко дијаграф D и Z са кароном.

Ч ч : Ћириличко слово Ч.

Ж ӝ : Ћириличко слово Ж.

Č č : Латиничко слово C са кароном.

Ž ž' : Латиничко слово Z са кароном.

Референце уреди

  1. ^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). Приступљено 12. 09. 2023. 
  2. ^ Perry, J. R. (2005) A Tajik Persian Reference Grammar (Boston : Brill) p. 36
  3. ^ К. М., Мусаев (1993). Языки и письменности народов Евразии. Алматы: Гылым. стр. 101-242. ISBN 5-628-01418-4. 

Спољашње везе уреди