Җ (ћириличко)
| Ћириличко слово Җ җ | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
| Позиција у Уникоду | |||||||
| Велико: U+0496 | |||||||
| Мало: U+0497 | |||||||
| Слова словенских језика | |||||||
| А | А́ | А̀ | А̄ | Б | В | Г | |
| Ґ | Ѓ | Д | Ђ | Е | Ѐ | Е́ | |
| Е̄ | Ё | Є | Ж | З | З́ | ||
| Ѕ | И | Ѝ | И́ | І | Ї | ||
| Й | Ј | К | Ќ | Л | Љ | ||
| М | Н | Њ | О | О́ | О̀ | ||
| Ō | П | Р | С | С́ | Т | ||
| Ћ | У | Ў | Ф | Х | Ц | ||
| Ч | Џ | Ш | Щ | Ъ | Ы | ||
| Ь | Э | Ю | Я | ||||
| Слова несловенских језика | |||||||
| Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ | |
| Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ | Ԃ | ||
| Ꚉ | Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ | Ӂ | ||
| Җ | Ӝ | Ԅ | Ӟ | Ҙ | З̌ | ||
| З̱ | З̣ | Ԑ | Ӡ | З́ | Ԇ | ||
| Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ | Ӄ | ||
| Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ | Ӆ | ||
| Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ | ||
| Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ | Ԋ | ||
| Ӧ | О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ | ||
| Ҧ | Ҏ | Р̌ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | ||
| Ҭ | Ꚑ | Ԏ | Ӯ | Ӱ | Ӳ | ||
| Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ | Ҳ | Ӽ | ||
| Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ | Ӵ | ||
| Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ | Ҿ | ||
| Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ | Э̆ | ||
| Э̄ | Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ | Є̈ | ||
| Я̆ | Я̄ | Я̆ | Я̈ | Ԙ | Ԝ | ||
| Ӏ | |||||||
| Историјска слова | |||||||
| Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ | Ѿ | Ҁ |
| Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ | Ѩ | |
| Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ | ||
| Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ | Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | ||
| Ꙑ | Ꙭ | Ꙩ | ꙮ | ||||
| Диграфи ћирилице | |||||||
| Сва слова ћирилице | |||||||
Җ җ (Җ җ; искошено: Җ җ) је слово ћириличног писма.[1] Зове се Жје или Ж са силазницом. Његов облик је изведен од ћириличног слова Ж (Ж ж) са додатком спуштача на десној нози.
Җ се користи у азбукама дунганског,[2]калмичког,[3] татарског[4] и туркменског језика.[5]
Изговара се као меко "жј" - идентично изговору слова З́.
Ово слово се налази и у здоровљанском језику, где се такође изговара као меко "жј". За обиљежавање тог звука, у том вештачком језику користе наизменично и Җ и З́ - нема дефинисаних граматичких правила који стриктно одређују које слово да се искористи у одређеном случају.
Коришћење уреди
| Језик | Место у азбуци | Изговор | Romanization |
|---|---|---|---|
| Калмички језик | 11th | /dʒ/ лажногласна поставеоларна африката | j, dzh |
| Туркменски језик | 9th | /d͡ʒ/ true гласна поставеоларна африката | j |
| Дунгански језик | 10th | /tʂ/ безвучна ретрофлексна африката/tɕ/ безвучна алвеолопалатална африката | zh, ⱬ |
| Татарски језик | /dʑ/ гласна алвеолопалатална африката /ʑ/ гласни алвеолопалатални фрикатив | c |
Рачунарски кодови уреди
| Знак | Җ | җ | ||
|---|---|---|---|---|
| Назив у Уникоду | CYRILLIC CAPITAL LETTER ZHE WITH DESCENDER |
CYRILLIC SMALL LETTER ZHE WITH DESCENDER | ||
| Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
| Уникод | 1174 | U+0496 | 1175 | U+0497 |
| UTF-8 | 210 150 | D2 96 | 210 151 | D2 97 |
| Нумеричка референца знака | Җ | Җ | җ | җ |
Слична слова уреди
- Ҹ ҹ : Ч са вертикалним потезом.
- Џ џ : Ћириличко слово Џ.
- Ӌ ӌ : Ћириличко слово Какашко Џ.
- Ӂ ӂ : Ћириличко слово Ж са бревом.
- Ӝ ӝ : Ћириличко слово Ж са дијарезом.
- Ģ ģ : Латиничко слово Ģ.
- Dž dž : Латиничко дијаграф D и Z са кароном.
- Ч ч : Ћириличко слово Ч.
- Ж ӝ : Ћириличко слово Ж.
- Č č : Латиничко слово C са кароном.
- Ž ž' : Латиничко слово Z са кароном.
Референце уреди
- ^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). The Unicode Standard, Version 6.0. 2010. стр. 42. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 19. 09. 2023.
- ^ Ager, Simon (ур.). „Dungan (хуэйзў йүян)”. Omniglot: writing systems & languages of the world. Архивирано из оригинала 25. 04. 2006. г. Приступљено 19. 09. 2023.
- ^ Ager, Simon (ур.). „Kalmyk (Хальмг келн)”. Omniglot: writing systems & languages of the world. Приступљено 19. 09. 2023.
- ^ Ager, Simon (ур.). „Tatar (tatarça / татарча / تاتارچا)”. Omniglot: writing systems & languages of the world. Приступљено 19. 09. 2023.
- ^ Ager, Simon (ур.). „Turkmen (Türkmen dili / Түркмен дили)”. Omniglot: writing systems & languages of the world. Приступљено 19. 09. 2023.
