Ꙉ (слово ћирилице)
Архаично ћирилично писмо
Ћирилично слово Ђерв | |||||
---|---|---|---|---|---|
Позиција у Уникоду | |||||
Велико: U+A648 | |||||
Мало: U+A649 | |||||
Слова српске азбуке | |||||
А | Б | В | Г | Д | Ђ |
Е | Ж | З | И | Ј | К |
Л | Љ | М | Н | Њ | О |
П | Р | С | Т | Ћ | У |
Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш |
Слова осталих словенских језика | |||||
А́ | А̀ | А̄ | Ґ | Ґ | Ѓ |
Ѓ | Ѐ | Е́ | Е̄ | Ё | Є |
З́ | Ѕ | Ѝ | И́ | І | Ї |
Й | Ќ | О́ | О̀ | Ō | С́ |
У́ | У̀ | Ў | Щ | Ъ | Ы |
Ь | Э | Ю | Я | ||
Слова несловенских језика | |||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ |
Ҕ | Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ |
Ԃ | Ꚉ | Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ |
Ӂ | Җ | Ӝ | Ԅ | Ӟ | Ҙ |
З̌ | З̱ | З̣ | Ԑ | Ӡ | З́ |
Ԇ | Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ |
Ӄ | Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ |
Ӆ | Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ |
Ӊ | Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ |
Ԋ | Ӧ | О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ |
Ԥ | Ҧ | Ҏ | Р̌ | Ԗ | Ҫ |
Ԍ | Ҭ | Ꚑ | Ԏ | Ӯ | Ӱ |
Ӳ | Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ | Ҳ |
Ӽ | Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ |
Ӵ | Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ |
Ҿ | Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ |
Э̆ | Э̄ | Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ |
Є̈ | Я̆ | Я̄ | Я̆ | Я̈ | Ԙ |
Ԝ | Ӏ | ||||
Историјска слова | |||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ |
Ѿ | Ҁ | Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ |
Ѧ | Ѫ | Ѩ | Ѭ | Ѯ | Ѱ |
Ѳ | ֹѴ | Ѷ | Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ |
Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | Ꙑ | Ꙭ | Ꙩ |
ꙮ | |||||
Сва слова ћирилице |
Ђерв (Ꙉ, ꙉ) је ћирилично слово које се користило у старој ћирилици.[1]
Коришћен је у многим раним српским споменицима за представљање звукова /dʑ/ и /tɕ/ (модерни звукови ⟨Ђ⟩ и ⟨Ћ⟩).[2]
То је основа модерних слова Ћ и Ђ.
Ђерв се такође често користио у босанској ћирилици, где је то било званично коришћено слово. Када се комбиновало са словима Н и Л, представљало је гласове /ɲ/ и /ʎ/ = ⟨Њ⟩ и ⟨Љ⟩.
Правописне реформе и обликовање слова Ћ и Ђ
уредиСлово Ђ формирао је 1818. године Вук Стефановић Караџић након неколико предлога за реформу ђерва Лукијана Мушицког и Глигорија Гершића.[3] Међутим, слово Ћ (такође засновано на основу слова ђерв) први је употребио Доситеј Обрадовић у директној реформи слова ђерв.[4][5]
Рачунарски кодови
уредиЗнак | Ꙉ | ꙉ | ||
---|---|---|---|---|
Назив у Уникоду | ВЕЛИКО ЋИРИЛИЧНО СЛОВО ЂЕРВ | МАЛО ЋИРИЛИЧНО СЛОВО ЂЕРВ | ||
Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
Уникод | 42568 | U+A648 | 42569 | U+A649 |
UTF-8 | 234 153 136 | EA 99 88 | 234 153 137 | EA 99 89 |
Нумеричка референца знака | Ꙉ | Ꙉ | ꙉ | ꙉ |
Референце
уреди- ^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). The Unicode Standard, Version 6.0. 2010. стр. 42. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 2023-09-12.
- ^ Maretić, Tomislav. Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika, p. 14-15. 1899.
- ^ Lalević, Miodrag S. (1953). Potsetnik iz srpskohrvatskog jezika i pravopisa: s pravopisnim i jezičkim savetnikom. Rad. стр. 75. „Облик му је у Вуковој азбуци дао песник Лукијан Мушицки”
- ^ Maretić, Tomislav. Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika. 1899.
- ^ Campbell, George L.; Moseley, Christopher (2013-05-07). The Routledge Handbook of Scripts and Alphabets (на језику: енглески). Routledge. стр. 85. ISBN 978-1-135-22296-3.
Види још
уреди