Ђ (ћириличко)
ћириличко слово
Ћириличко слово Ђ | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
![]() | ||||||
Позиција у Уникоду | ||||||
Велико: U+0402 | ||||||
Мало: U+0452 | ||||||
Слова словенских језика | ||||||
А | Б | В | Г | Ґ | Д | Ђ |
Ѓ | Е | Ѐ | Ё | Є | Ж | З |
З́ | Ѕ | И | Ѝ | І | Ї | Й |
Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ |
О | П | Р | С | С́ | Т | Ћ |
Ќ | У | Ў | Ф | Х | Ц | Ч |
Џ | Ш | Щ | Ъ | Ы | Ь | Э |
Ю | Я | |||||
Слова несловенских језика | ||||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ |
Ӻ | Ӷ | Ԁ | Ԃ | Ꚉ | Ӗ | Ӂ |
Җ | Ӝ | Җ | Ԅ | Ӟ | Ԑ | Ӡ |
Ԇ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ | Ӄ | Ҡ |
Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ | Ӆ | Ԓ | Ԡ |
Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ | Ң | Ӈ | Ҥ |
Ԣ | Ԋ | Ӧ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ |
Ҧ | Ҏ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | Ҭ | Ԏ |
Ӯ | Ӱ | Ӳ | Ү | Ұ | Ҳ | Ӽ |
Ӿ | Һ | Ԧ | Ҵ | Ҷ | Ӵ | Ӌ |
Ҹ | Ꚇ | Ҽ | Ҿ | Ӹ | Ҍ | Ӭ |
Ԙ | Ԝ | Ӏ | ||||
Историјска слова | ||||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ѡ | Ѽ | Ѿ | Ҁ |
Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ | Ѩ |
Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ | Ꙟ |
Диграфи ћирилице | ||||||
Сва слова ћирилице |
Слово Ђ (Ђ ђ; искошено: Ђ ђ) је ћириличко слово, еквивалент латиничном слову Đ.
ИсторијаУреди
Слово Ђ је настало од раноћириличког слова Ꙉ ꙉ.
У старословенској ћирилици име слова је било ꙉервъ, што је значило »дрво«.
Данашње Ђ је конструисано по налогу Вука Стефановића Караџића. Постојало је више предлога за слово (један је направио Павле Соларић, а други Глигорије Гершић). Варијанта која је данас у употреби је направљена од стране Лукијана Мушицког.[1]
УпотребаУреди
Слово Ђ се користи само у српском језику, понекад се транскрибује и као Dj dj (као у раној Гајевој латиници). Ђ је шесто слово ћирилице српског језика, а користи се као представник звучног меког африката (/dʑ/).
Слово је било коришћено и у српскохрватском језику пре распада Југославије.
Слична и сродна словаУреди
- Ћ ћ: слово ћирилице
- Ѓ ѓ: слово ћирилице
- Đ đ: слово латинице
- J j: слово латинице
- Ꙉ ꙉ: слово ћирилице
Видети јошУреди
РеференцеУреди
ЛитератураУреди
- Ђорђић, Петар (1971). Историја српске ћирилице: Палеографско-филолошки прилози (1. изд.). Београд: Завод за издавање уџбеника.