Ђ (ћириличко)

ћириличко слово
Ћириличко слово Ђ
Cyrillic letter Dje - uppercase and lowercase.svg
Позиција у Уникоду
Велико: U+0402
Мало: U+0452
Слова словенских језика
А Б В Г Ґ Д Ђ
Ѓ Е Ѐ Ё Є Ж З
З́ Ѕ И Ѝ І Ї Й
Ј К Л Љ М Н Њ
О П Р С С́ Т Ћ
Ќ У Ў Ф Х Ц Ч
Џ Ш Щ Ъ Ы Ь Э
Ю Я
Слова несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ
Ӻ Ӷ Ԁ Ԃ Ӗ Ӂ
Җ Ӝ Җ Ԅ Ӟ Ԑ Ӡ
Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ Қ Ӄ Ҡ
Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ Ӆ Ԓ Ԡ
Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ Ң Ӈ Ҥ
Ԣ Ԋ Ӧ Ө Ӫ Ҩ Ԥ
Ҧ Ҏ Ԗ Ҫ Ԍ Ҭ Ԏ
Ӯ Ӱ Ӳ Ү Ұ Ҳ Ӽ
Ӿ Һ Ԧ Ҵ Ҷ Ӵ Ӌ
Ҹ Ҽ Ҿ Ӹ Ҍ Ӭ
Ԙ Ԝ Ӏ
Историјска слова
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ Ѿ Ҁ
Ѣ Ѥ Ѧ Ѫ Ѩ
Ѭ Ѯ Ѱ Ѳ ֹѴ Ѷ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

Слово Ђ (Ђ ђ; искошено: Ђ ђ) је ћириличко слово, еквивалент латиничном слову Đ

ИсторијаУреди

Слово "Ђ" је настало од раноћириличког слова "Ꙉ ꙉ."

У старословенској азбуци име слова је било ꙉервъ, што је значило »дрво«.

Данашње Ђ је конструисано по налогу Вука Стефановића Караџића. Постојало је више предлога за слово (један је направио Павле Соларић, а други Глигорије Гершић). Варијанта која је данас у употреби је направљена од стране Лукијана Мушицког.[1]

УпотребаУреди

Слово "Ђ" се користи само у српском језику, понекад се транскрибује и као "Dj dj" (као у раној Гајевој латиници). Ђ је шесто слово азбуке српског језика, а користи се као представник звучног меког африката (/dʑ/). Слово је било коришћено и у српскохрватском језику пре Распада Југославије.

Слична и сродна словаУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди