Портал:Лингвистика

Портал је тренутно затворен због неактивности, према консензусу уредника.
Уколико желите да поново покренете овај портал, прво своју наум изложите заједници на ВП:Трг/Википолитика.

Портал

Категорије

Надгледање

Разговор

Портал о лингвистици је настао са циљем да чланци о лингвистици, језицима, писмима и граматичким областима буду много боље обрађене него што су то сада.

Лингвистика или језикословље, научна је дисциплина која се бави проучавањем jезика, а може бити теоријска или примењена.

Теоријска лингвистика подразумева већи број поддисциплина. Класична лингвистичка поља подразумевају проучавање фонологије, морфологије, синтаксе и семантике, као и поређење језика, њихов историјски развој и њихову географску распрострањеност (дијалектологија и лингвистичка географија). Такође, у саставу лингвистике се убрајају и психолингвистика, социолингвистика, етнолингвистика и сл.

Примењена лингвистика је примењена наука која теоријска сазнања из лингвистике преноси на практичне проблеме. Примери за такве области су превођење и патологија говора.

уреди

Биографија месеца

Вук Стефановић Караџић (Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних песама и писац првог речника српског језика. Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века.

Учествовао је у Првом српском устанку као писар и чиновник у Неготинској крајини, а након слома устанка преселио се у Беч, 1813. године. Ту је упознао Јернеја Копитара, цензора словенских књига, на чији је подстицај кренуо у прикупљање српских народних песама, реформу ћирилице и борбу за увођење народног језика у српску књижевност. Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а српски језик је потиснуо славеносрпски језик који је у то време био језик образованих људи. Тако се као најважније године Вукове реформе истичу 1818, 1836, 1839, 1847. и 1850.

изабране биографије

уреди