Портал:Лингвистика
Уколико желите да поново покренете овај портал, прво своју наум изложите заједници на ВП:Трг/Википолитика. |
Биографија месеца
Аврам Ноам Чомски, (енгл. Avram Noam Chomsky) доктор наука, рођен је 7. децембра 1928. године у Филаделфији, САД. Професор је лингвистике је на Масачусетском институту за технологију. Чомски је заслужан за развој теорије о генеративној граматици, која се сматра највећим доприносом лингвистици направљеним у 20. веку. Критичким разматрањем Скинеровог „Вербалног понашања“, у коме је оспоравао бихевиористички приступ проучавању ума и језика који доминира у току 1950-их година, посебно је допринео развоју когнитивне револуције.
Његов натуралистички приступ проучавању језика имао је посебно утицаја на филозофију језика и ума. Утврдио је своју хијерархију, класификацију формалних језика на основу њихове генеративне моћи.
Вести
- 25. мај 2013 — лингвистички тим је спојен са порталом
- 12. мај 2013 — обновљен је тим за језик и лингвистику
- 11. мај 2013 — лингвистички портал је редизајниран
Чланци за сређивање
Граматика српског језика • Германски језици • Википедија:Правопис • Кинески бројеви • Волапик • Глаголи • Имперфекат • Речце • Радни глаголски придев • Српски језик
Чланци за проширење
Лингвистика (en) • Психолингвистика (en)
Чланци који фале
Уређивачи портала
- ‒ ~~ Stefan ~~ (Řekni!)
Чланак месеца
Лингвистика (у буквалном значењу језикословље) — најчешће прихваћено, је наука о људским језицима а лингвиста је особа која се том науком бави. Проучавање лингвистике се може раслојити путем три осе:
- Синхронијска и дијахронијска -- Синхронија се бави искључиво једновременим приказом језика; дијахронија се бави историјом језика и група језика и какве су се структуралне промене догодиле.
- Теоријска и примењена -- Теоријска лингвистика се бави стварањем теоријских модела за опис појединачних језика, као и теоријама о језичким универзалијама. Примењена лингвистика се бави обрадом конкретног језичког материјала.
- Контекстуална и независна -- Контекстуална лингвистика је концентрисана на то како се језик понаша у свету: његова друштвена функција, али такође и како је прихваћен, створен и перцепиран.
Према овим осама, научници који се једноставно зову лингвистима без додатних одредница, у основи се баве независном теоријском синхронијском лингвистиком, за коју се данас сматра да је срж лингвистике. То се обично назива „теоријском лингвистиком“.
Постоји широк спектар области у лингвистици, а по многим питањима не постоји заједнички став.
Језик месеца
Кинески језик (упрош: 汉语; трад: 漢語; пин: Hànyǔ; упрош: 华语; трад: 華語; пин: Huáyǔ; упрош: 中国话; трад: 中國話; пин: Zhōngguóhuà; или 中文, Zhōngwén) јесте језик или језичка група из породице сино-тибетанских језика који говоре Хан Кинези. Процена је да петина светске популације говори бар неку од форми кинеског језика као матерњи језик. Према основним карактеристикама, све варијанте кинеског језика су изолативне и тонске.
Међу регионалним варијантама кинеског језика постоји велика разноврсност, која се са много гледишта може упоредити са разликама унутар романске језичке породице. Многи дијалекти говорног кинеског разликују се у тој мери да се говорници узајамно не могу разумети. Кинески се може поделити на шест до дванаест језичких области, у зависности од критеријума поделе. Питање узимања регионалних варијанти за дијалекте или засебне језике и даље није разрешено.
Стандардни говорни, мандарински језик заснива се на пекиншком дијалекту. Званични је језик Народне Републике Кине и Републике Кине и један од четири званична језика Сингапура. Такође, један је од шест званичних језика Уједињених нација (уз енглески, руски, арапски, француски и шпански).
Вернакуларни, обични кинески језик, такође базиран на систему блиском мандаринском, представља основу за стандардни писани језик који користе говорници свих варијанти кинеског језика. Неки дијалекти кинеског језика, као што су кантонски или мин, развили су у оквиру писаног језика елементе који боље осликавају њихове говорне карактерстике.
Да ли сте знали…
Слика седмице