Ꙉ (ћириличко)

Архаично ћирилично писмо
Ћириличко слово Ђерв
Позиција у Уникоду
Велико: U+A648
Мало: U+A649
Слова словенских језика
А А́ А̀ А̄ Б В Г
Ґ Ѓ Д Ђ Е Ѐ Е́
Е̄ Ё Є Ж З З́ Ѕ
И Ѝ И́ І Ї Й Ј
К Ќ Л Љ М Н Њ
О О́ О̀ Ō П Р С
С́ Т Ћ У У́ У̀ Ў
Ф Х Ц Ч Џ Ш Щ
Ъ Ы Ь Э Ю Я
Слова несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ
Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ Ԃ
Ԭ Ԫ Ӗ Ӂ Җ Ӝ
Ԅ Ӟ Ҙ З̌ З̱ З̣ Ԑ
Ӡ З́ Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ
Қ Ӄ Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ
Ӆ Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ
Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ Ԋ Ӧ
О̃ Ө Ӫ Ҩ Ԥ Ҧ Ҏ
Р̌ Ԗ Ҫ Ԍ Ҭ Ԏ
Ӯ Ӱ Ӳ Ү Ү́ Ұ Х̑
Ҳ Ӽ Ӿ Һ Ҵ Ҷ
Ӵ Ӌ Ҹ Ҽ Ҿ
Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ Э̆ Э̄
Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄ Є̈ Я̆ Я̄
Я̆ Я̈ Ԙ Ԝ Ӏ
Историјска слова
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ Ѿ
Ҁ Ѣ Ѥ Ѧ Ѫ
Ѩ Ѭ Ѯ Ѱ Ѳ ֹѴ Ѷ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

Ђерв (, ) је ћирилично слово које се користило у старој ћирилици.[1]

Коришћен је у многим раним српским споменицима за представљање звукова /dʑ/ и /tɕ/ (модерни звукови ⟨Ђ⟩ и ⟨Ћ⟩).[2]

То је основа модерних слова Ћ и Ђ.

Ђерв се такође често користио у босанској ћирилици, где је то било званично коришћено слово. Када се комбиновало са словима Н и Л, представљало је гласове /ɲ/ и /ʎ/ = ⟨Њ⟩ и ⟨Љ⟩.

Правописне реформе и обликовање слова Ћ и Ђ

уреди

Слово Ђ формирао је 1818. године Вук Стефановић Караџић након неколико предлога за реформу ђерва Лукијана Мушицког и Глигорија Гершића.[3] Међутим, слово Ћ (такође засновано на основу слова ђерв) први је употребио Доситеј Обрадовић у директној реформи слова ђерв.[4][5]

Рачунарски кодови

уреди
Знак
Назив у Уникоду ВЕЛИКО ЋИРИЛИЧНО СЛОВО ЂЕРВ МАЛО ЋИРИЛИЧНО СЛОВО ЂЕРВ
Врста кодирања децимална хексадецимална децимална хексадецимална
Уникод 42568 U+A648 42569 U+A649
UTF-8 234 153 136 EA 99 88 234 153 137 EA 99 89
Нумеричка референца знака Ꙉ Ꙉ ꙉ ꙉ

Референце

уреди
  1. ^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). The Unicode Standard, Version 6.0. 2010. стр. 42. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 2023-09-12. 
  2. ^ Maretić, Tomislav. Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika, p. 14-15. 1899.
  3. ^ Lalević, Miodrag S. (1953). Potsetnik iz srpskohrvatskog jezika i pravopisa: s pravopisnim i jezičkim savetnikom. Rad. стр. 75. „Облик му је у Вуковој азбуци дао песник Лукијан Мушицки 
  4. ^ Maretić, Tomislav. Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika. 1899.
  5. ^ Campbell, George L.; Moseley, Christopher (2013-05-07). The Routledge Handbook of Scripts and Alphabets (на језику: енглески). Routledge. стр. 85. ISBN 978-1-135-22296-3. 

Види још

уреди