Ӷ (ћириличко)
| Ћириличко слово Ӷ ӷ | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
| Позиција у Уникоду | |||||||
| Велико: U+04F6 | |||||||
| Мало: U+04F7 | |||||||
| Слова словенских језика | |||||||
| А | А́ | А̀ | А̄ | Б | В | Г | |
| Ґ | Ѓ | Д | Ђ | Е | Ѐ | Е́ | |
| Е̄ | Ё | Є | Ж | З | З́ | ||
| Ѕ | И | Ѝ | И́ | І | Ї | ||
| Й | Ј | К | Ќ | Л | Љ | ||
| М | Н | Њ | О | О́ | О̀ | ||
| Ō | П | Р | С | С́ | Т | ||
| Ћ | У | Ў | Ф | Х | Ц | ||
| Ч | Џ | Ш | Щ | Ъ | Ы | ||
| Ь | Э | Ю | Я | ||||
| Слова несловенских језика | |||||||
| Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ | |
| Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ | Ԃ | ||
| Ꚉ | Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ | Ӂ | ||
| Җ | Ӝ | Ԅ | Ӟ | Ҙ | З̌ | ||
| З̱ | З̣ | Ԑ | Ӡ | З́ | Ԇ | ||
| Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ | Ӄ | ||
| Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ | Ӆ | ||
| Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ | ||
| Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ | Ԋ | ||
| Ӧ | О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ | ||
| Ҧ | Ҏ | Р̌ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | ||
| Ҭ | Ꚑ | Ԏ | Ӯ | Ӱ | Ӳ | ||
| Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ | Ҳ | Ӽ | ||
| Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ | Ӵ | ||
| Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ | Ҿ | ||
| Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ | Э̆ | ||
| Э̄ | Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ | Є̈ | ||
| Я̆ | Я̄ | Я̆ | Я̈ | Ԙ | Ԝ | ||
| Ӏ | |||||||
| Историјска слова | |||||||
| Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ | Ѿ | Ҁ |
| Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ | Ѩ | |
| Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ | ||
| Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ | Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | ||
| Ꙑ | Ꙭ | Ꙩ | ꙮ | ||||
| Диграфи ћирилице | |||||||
| Сва слова ћирилице | |||||||
Ӷ ӷ (Ӷ ӷ, искошено: Ӷ ӷ) је слово ћириличног писма, настало од ћириличног слова Г (Г г) додавањем доње цртице (силазнице). Зове се Г са силазницом.
Коришћење уреди
Г са силазницом се користи у азбукама следећих језика:
| Language | Pronunciation |
|---|---|
| Абхаски језик | гласни веларни фрикатив or гласни увуларни фрикатив /ɣ ~ ʁ/ |
| Кетски језик | звучни увуларни плозив /ɢ/ or звучни увуларни фрикатив
/ʁ/[1] |
| Нивхшки језик | звучни увуларни плозив /ɢ/[2][3] |
| Сибирски јупички језик | звучни увуларни плозив /ɢ/[4] |
Рачунарски кодови уреди
| Знак | Ӷ | ӷ | ||
|---|---|---|---|---|
| Назив у Уникоду | CYRILLIC CAPITAL LETTER GHE WITH DESCENDER |
CYRILLIC SMALL LETTER GHE WITH DESCENDER | ||
| Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
| Уникод | 1270 | U+04F6 | 1271 | U+04F7 |
| UTF-8 | 211 182 | D3 B6 | 211 183 | D3 B7 |
| Нумеричка референца знака | Ӷ | Ӷ | ӷ | ӷ |
У Unicode-у, ово слово се зове [GHE WITH DESCENDER].
Слична слова уреди
- Г г : Ћириличко слово Г
- Ҕ ҕ : Ћириличко слово Г са средишњим куком
Референце уреди
- ^ Вернер, Г. К. (1997). „Кетский язык”. Языки мира. Палеоазиатские языки. Москва: Индрик.
- ^ Груздева, Е. Ю. (1997). „Нивхский язык”. Языки мира. Палеоазиатские языки. Москва: Индрик.
- ^ "Nivkh (Нивхгу/Nivxgu)". Wolfram Siegel. in Omniglot: Writing systems & languages of the world. Simon Ager (ed.). http://www.omniglot.com/writing/nivkh.htm Accessed 2011-04-23.
- ^ Меновщиков, Г. А. (1997). „Азиатских эскимосов язык”. Языки мира. Палеоазиатские языки. Москва: Индрик.
Спољашње везе уреди
