В (ћириличко)
Ћириличко слово В | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() | |||||||
Бројевна вредност: 2 | |||||||
Позиција у Уникоду | |||||||
Велико: U+0412 | |||||||
Мало: U+0432 | |||||||
Слова словенских језика | |||||||
А | А́ | А̀ | А̄ | Б | В | Г | |
Ґ | Ѓ | Д | Ђ | Е | Ѐ | Е́ | |
Е̄ | Ё | Є | Ж | З | З́ | ||
Ѕ | И | Ѝ | И́ | І | Ї | ||
Й | Ј | К | Ќ | Л | Љ | ||
М | Н | Њ | О | О́ | О̀ | ||
Ō | П | Р | С | С́ | Т | ||
Ћ | У | Ў | Ф | Х | Ц | ||
Ч | Џ | Ш | Щ | Ъ | Ы | ||
Ь | Э | Ю | Я | ||||
Слова несловенских језика | |||||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ | |
Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ | Ԃ | ||
Ꚉ | Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ | Ӂ | ||
Җ | Ӝ | Ԅ | Ӟ | Ҙ | З̌ | ||
З̱ | З̣ | Ԑ | Ӡ | З́ | Ԇ | ||
Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ | Ӄ | ||
Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ | Ӆ | ||
Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ | ||
Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ | Ԋ | ||
Ӧ | О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ | ||
Ҧ | Ҏ | Р̌ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | ||
Ҭ | Ꚑ | Ԏ | Ӯ | Ӱ | Ӳ | ||
Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ | Ҳ | Ӽ | ||
Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ | Ӵ | ||
Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ | Ҿ | ||
Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ | Э̆ | ||
Э̄ | Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ | Є̈ | ||
Я̆ | Я̄ | Я̆ | Я̈ | Ԙ | Ԝ | ||
Ӏ | |||||||
Историјска слова | |||||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ | Ѿ | Ҁ |
Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ | Ѩ | |
Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ | ||
Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ | Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | ||
Ꙑ | Ꙭ | Ꙩ | ꙮ | ||||
Диграфи ћирилице | |||||||
Сва слова ћирилице |
В в (В в; искошено: В в) је ћириличко слово, еквивалент латиничном слову V и грчком слову бета (Β β).
ИсторијаУреди
Слово В и слово Б су оба настала од грчког слова бете (Β β), које је представљало /v/ у грчком језику и пре него што је Ћирилица првобитно осмишљена.
У старословенској азбуци је имало име вѣдѣ, што је значило »знам«.
У ћириличком бројевном систему, слово В је имало вредност броја 2.
ОбликУреди
Велико ћириличко слово В (V латиницом) је истог облика као и велико латиничко слово B (Б ћирилицом).
УпотребаУреди
Најчешће представља звучни уснено-зубни фрикатив, /v/, али:
У руском и бугарском, на крају речи или пред безвучни сугласник, оно предаставља безвучно /f/, а пре самогалсника који врши палатализацију представља /vʲ/.
У књижевном украјинском, слово В се изговара као /w/ кад је последњи сугласник у речи.
Неки Украјинци, такође, користе такав изговор свуда, сем кад је слово В после сугласника. У источној Украјини, слово В може представљати безвучно /f/, али ово се сматра русизмом. Нпр., књижевни изговор речи »сказав« (бива речено) је /skazaw/, али у Источној Украјини, та реч би се највероватније изговорила као /skazaf/
У белоруском, слово В увек представља звук /v/. На крају речи и пред сугласником, оно прелази у кратко у (Ў ў), белоруско слово које представља глас /w/. Нпр., белоруска реч за »језик« је мова, али њен придевски облик је моўны, а генитивски облик (који се гради уклањањем слова ⟨а⟩) је моў.
У српском, слово В представља гласове /ʋ/ или /v/, у зависности од говорника.
У македонском, слово је коришћено за /ʋ/, али ако је на крају речи, оно прелази у /f/. Нпр., реч бев (»бех«) се изговара као /bɛf/.
У монголском, слово В је коришћено за /w/.
Слична и сродна словаУреди
- Β β : Грчко слово Бета
- Б б : Б, слово ћирилице
- B b : B, слово латинице
- V v : V, слово латинице
- W w : W, слово латинице
Рачунарско кодирање карактераУреди
Знак | В | в | ||
---|---|---|---|---|
Назив у Уникоду | CYRILLIC CAPITAL LETTER VE | CYRILLIC SMALL LETTER VE | ||
Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
Уникод | 1042 | U+0412 | 1074 | U+0432 |
UTF-8 | 208 146 | D0 92 | 208 178 | D0 B2 |
Нумеричка референца знака | В | В | в | в |
KOI8-R and KOI8-U | 247 | F7 | 215 | D7 |
CP 855 | 236 | EC | 235 | EB |
Windows-1251 | 194 | C2 | 226 | E2 |
ISO-8859-5 | 178 | B2 | 210 | D2 |
Mac Cyrillic | 130 | 82 | 226 | E2 |
ЛитератураУреди
- Thomas, Paul-Louis (2012). Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe. Paris. ISBN 978-2-7204-0490-0.