В (ћириличко)
| Ћириличко слово В | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
 | ||||||
| Бројевна вредност: 2 | ||||||
| Позиција у Уникоду | ||||||
| Велико: U+0412 | ||||||
| Мало: U+0432 | ||||||
| Слова словенских језика | ||||||
| А | А́ | А̀ | А̄ | Б | В | Г |
| Ґ | Ѓ | Д | Ђ | Е | Ѐ | Е́ |
| Е̄ | Ё | Є | Ж | З | З́ | |
| Ѕ | И | Ѝ | И́ | І | Ї | |
| Й | Ј | К | Ќ | Л | Љ | |
| М | Н | Њ | О | О́ | О̀ | |
| Ō | П | Р | С | С́ | Т | |
| Ћ | У | Ў | Ф | Х | Ц | |
| Ч | Џ | Ш | Щ | Ъ | Ы | |
| Ь | Э | Ю | Я | |||
| Слова несловенских језика | ||||||
| Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ |
| Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ | Ԃ | |
| Ꚉ | Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ | Ӂ | |
| Җ | Ӝ | Ԅ | Ӟ | Ҙ | З̌ | |
| З̱ | З̣ | Ԑ | Ӡ | З́ | Ԇ | |
| Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ | Ӄ | |
| Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ | Ӆ | |
| Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ | |
| Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ | Ԋ | |
| Ӧ | О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ | |
| Ҧ | Ҏ | Р̌ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | |
| Ҭ | Ꚑ | Ԏ | Ӯ | Ӱ | Ӳ | |
| Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ | Ҳ | Ӽ | |
| Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ | Ӵ | |
| Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ | Ҿ | |
| Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ | Э̆ | |
| Э̄ | Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ | Є̈ | |
| Я̆ | Я̄ | Я̆ | Я̈ | Ԙ | Ԝ | |
| Ӏ | ||||||
| Историјска слова | ||||||
| Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ѡ | Ѽ | Ѿ | Ҁ |
| Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ | Ѩ |
| Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ | |
| Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ | Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | |
| Ꙑ | Ꙭ | Ꙩ | ꙮ | |||
| Диграфи ћирилице | ||||||
| Сва слова ћирилице | ||||||
В в (В в; искошено: В в) је ћириличко слово, еквивалент латиничном слову V и грчком слову бета (Β β).
ИсторијаУреди
Слово В и слово Б су оба настала од грчког слова бете (Β β), које је представљало /v/ у грчком језику и пре него што је Ћирилица првобитно осмишљена.
У старословенској азбуци је имало име вѣдѣ, што је значило »знам«.
У ћириличком бројевном систему, слово В је имало вредност броја 2.
ОбликУреди
Велико ћириличко слово В (V латиницом) је истог облика као и велико латиничко слово B (Б ћирилицом).
УпотребаУреди
Најчешће представља звучни уснено-зубни фрикатив, /v/, али:
У руском и бугарском, на крају речи или пред безвучни сугласник, оно предаставља безвучно /f/, а пре самогалсника који врши палатализацију представља /vʲ/.
У књижевном украјинском, слово В се изговара као /w/ кад је последњи сугласник у речи.
Неки Украјинци, такође, користе такав изговор свуда, сем кад је слово В после сугласника. У источној Украјини, слово В може представљати безвучно /f/, али ово се сматра русизмом. Нпр., књижевни изговор речи »сказав« (бива речено) је /skazaw/, али у Источној Украјини, та реч би се највероватније изговорила као /skazaf/
У белоруском, слово В увек представља звук /v/. На крају речи и пред сугласником, оно прелази у кратко у (Ў ў), белоруско слово које представља глас /w/. Нпр., белоруска реч за »језик« је мова, али њен придевски облик је моўны, а генитивски облик (који се гради уклањањем слова ⟨а⟩) је моў.
У српском, слово В представља гласове /ʋ/ или /v/, у зависности од говорника.
У македонском, слово је коришћено за /ʋ/, али ако је на крају речи, оно прелази у /f/. Нпр., реч бев (»бех«) се изговара као /bɛf/.
У монголском, слово В је коришћено за /w/.
Слична и сродна словаУреди
- Β β : Грчко слово Бета
- Б б : Б, слово ћирилице
- B b : B, слово латинице
- V v : V, слово латинице
- W w : W, слово латинице
Рачунарско кодирање карактераУреди
| Знак | В | в | ||
|---|---|---|---|---|
| Назив у Уникоду | CYRILLIC CAPITAL LETTER VE | CYRILLIC SMALL LETTER VE | ||
| Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
| Уникод | 1042 | U+0412 | 1074 | U+0432 |
| UTF-8 | 208 146 | D0 92 | 208 178 | D0 B2 |
| Нумеричка референца знака | В | В | в | в |
| KOI8-R and KOI8-U | 247 | F7 | 215 | D7 |
| CP 855 | 236 | EC | 235 | EB |
| Windows-1251 | 194 | C2 | 226 | E2 |
| ISO-8859-5 | 178 | B2 | 210 | D2 |
| Mac Cyrillic | 130 | 82 | 226 | E2 |
ЛитератураУреди
- Thomas, Paul-Louis (2012). Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe. Paris. ISBN 978-2-7204-0490-0.