И (ћириличко)
Ћириличко слово И и | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() | |||||||
Слова словенских језика | |||||||
А | А́ | А̀ | А̄ | Б | В | Г | |
Ґ | Ѓ | Д | Ђ | Е | Ѐ | Е́ | |
Е̄ | Ё | Є | Ж | З | З́ | ||
Ѕ | И | Ѝ | И́ | І | Ї | ||
Й | Ј | К | Ќ | Л | Љ | ||
М | Н | Њ | О | О́ | О̀ | ||
Ō | П | Р | С | С́ | Т | ||
Ћ | У | Ў | Ф | Х | Ц | ||
Ч | Џ | Ш | Щ | Ъ | Ы | ||
Ь | Э | Ю | Я | ||||
Слова несловенских језика | |||||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ | |
Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ | Ԃ | ||
Ꚉ | Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ | Ӂ | ||
Җ | Ӝ | Ԅ | Ӟ | Ҙ | З̌ | ||
З̱ | З̣ | Ԑ | Ӡ | З́ | Ԇ | ||
Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ | Ӄ | ||
Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ | Ӆ | ||
Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ | ||
Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ | Ԋ | ||
Ӧ | О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ | ||
Ҧ | Ҏ | Р̌ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | ||
Ҭ | Ꚑ | Ԏ | Ӯ | Ӱ | Ӳ | ||
Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ | Ҳ | Ӽ | ||
Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ | Ӵ | ||
Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ | Ҿ | ||
Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ | Э̆ | ||
Э̄ | Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ | Є̈ | ||
Я̆ | Я̄ | Я̆ | Я̈ | Ԙ | Ԝ | ||
Ӏ | |||||||
Историјска слова | |||||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ | Ѿ | Ҁ |
Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ | Ѩ | |
Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ | ||
Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ | Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | ||
Ꙑ | Ꙭ | Ꙩ | ꙮ | ||||
Диграфи ћирилице | |||||||
Сва слова ћирилице |
И и (И и, искошено: И и) је слово које се употребљава у скоро свим азбукама осим белоруске. Десето је слово српске ћирилице. Настало је преузимањем слова ета из грчког алфабета.
Обично представља затворени предњи нелабијализовани самогласник /и/, као [и] у "стрија", или готово затворен готово предњи нелабијализован самогласник /ɪ/, као [и] у "биће".
УпотребаУреди
Од 1930-их, ⟨и⟩ је десето слово руске азбуке, и представља /i/, осим иза неких сугласника. У руском, ⟨и⟩ обично стоји иза меких сугласника и стога се сматра меким пандантом ⟨ы⟩, које се изговара као [ɨ]. Међутим, за разлику од осталих „меких“ самогласника (⟨е⟩, ⟨ë⟩, ⟨ю⟩ и ⟨я⟩), слову ⟨и⟩ када стоји само не претходи полуглас /ј/.
До увођења слова ⟨ë⟩ ([jo]) 1797. године, слово ⟨и⟩ је било и део диграфа ⟨ио⟩ ([jo]); овај диграф постоји и даље у неким страним речима (на пример, име јапанског града Јокохаме транскрибује се као „Иокогама“). ⟨И⟩ у ⟨жи⟩, ⟨ши⟩ и ⟨ци⟩ изговара се као [ɨ] (звучи као ⟨жы⟩ [ʐɨ], ⟨шы⟩ [ʂɨ] и ⟨цы⟩ [t͡sɨ]), јер се у руском глас [i] не може изговорити после ⟨ж⟩, ⟨ш⟩ и ⟨ц⟩.
У бугарској азбуци ⟨и⟩ је девето слово. Представља глас /i/. Јавља се и с грависом, ⟨ѝ⟩, да би се у писању разликовали везник ⟨и⟩ („и“) и кратки облик индиректног објекта ⟨ѝ⟩ („јој“).
У казашком језику се ⟨И⟩ употребљава за /әј/ и /ɪј/ у домаћим речима и за /i/ у позајмљеним речима, а ⟨I⟩ се употребљава за /ɪ/ у домаћим речима.
У белоруском језику се слово ⟨и⟩ уопште не употребљава, а глас /i/ је представљен словом ⟨i⟩, познатим и као „белоруско-украјинско ⟨и⟩“.
Слово ⟨и⟩ је једанаесто слово украјинске азбуке и представља звук [ɪ], засебну фонему у украјинском. Украјинско ⟨и⟩ може се транслитерирати на друге језике који употребљавају ћирилично писмо помоћу ⟨и⟩ или ⟨ы⟩, због мањка јединственог правила транслитерације. Говорници других словенских језика могу да перципирају украјински [ɪ] као [i], [ɨ], а понекад и као [е]. Звук [i] представљен је словом ⟨i⟩, исто као у белоруском.
У српској ћирилици, ⟨и⟩ је десето слово. У српском, слово "и" представља глас /i/. У српској латиници, глас је представљен са „I/i“.
У македонском језику ⟨и⟩ је једанаесто слово азбуке и представља глас /i/.
Рачунарски кодовиУреди
Знак | И | и | ||
---|---|---|---|---|
Назив у Уникоду | CYRILLIC CAPITAL LETTER I | CYRILLIC SMALL LETTER I | ||
Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
Уникод | 1048 | U+0418 | 1080 | U+0438 |
UTF-8 | 208 152 | D0 98 | 208 184 | D0 B8 |
Нумеричка референца знака | И | И | и | и |
KOI8-R and KOI8-U | 233 | E9 | 201 | C9 |
Code page 855 | 184 | B8 | 183 | B7 |
Code page 866 | 136 | 88 | 168 | A8 |
Windows-1251 | 200 | C8 | 232 | E8 |
ISO-8859-5 | 184 | B8 | 216 | D8 |
Macintosh Cyrillic | 136 | 88 | 232 | E8 |