Затворен предњи нелабијализован самогласник
Види још: ИПА, Сугласници
предњи | готово предњи | средњи | готово задњи | задњи | |
затворен | |||||
готово затворен | |||||
полузатворен | |||||
средњи | |||||
полуотворен | |||||
готово отворен | |||||
отворен |
Када се знакови појављују у паровима,
десни знак представља лабијализовани самогласник.
десни знак представља лабијализовани самогласник.
Затворен предњи нелабијализован самогласник је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је i, и одговарајући X-SAMPA симбол је i.
Карактеристике
уреди- Висина самогласника је затворен, што значи да је врх језика постављен што ближе крову уста без стварања сужења да би се сматрао као сугласник.
- Место изговора је предњи, што значи да је врх језика постављен што ближе предњем делу уста без стварања сужења да би се сматрао као сугласник.
- Лабијализованост самогласника је нелабијализован, што значи да су усне раширене.
Појава
уредиЈезик | Реч | ИПА | Значење | Напомене | |
---|---|---|---|---|---|
Абхаски | ажьырныҳәа | [aʑirnuħʷo] | 'јануар' | Види абкаску фонологију | |
Африканс | dankie | [daŋki] | 'хвала' | ||
Албански | mali | [mali] | 'планина' | ||
Арапски | стандардни[1] | دين | [d̪iːn] | 'религија' | Види арапску фонологију |
Јерменски | իմ | [im] | 'моје' | ||
Азерски | dili | [dili] | 'дрво' | ||
Баскијски | bizar | [bis̻ar] | 'брада' | ||
Бенгалски | আমি | [ami] | 'Ја' | ||
Бурмански | ? | [sə sá bjì] | 'Ја једем сада' | ||
Каталонски[2] | sis | [sis] | 'шест' | Види каталонски правопис | |
Чикасо | lhinko | [ɬinko] | 'бити дебео' | ||
Кинески | кантонски | [詩] грешка: {{lang}}: непрепозната ознака језика: zh-yue-Hani (помоћ)/[si1] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) | [siː˥] | 'песма' | Види стандардни кантонски |
мандарински | 北京/[Běijīng] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) | [peɪ˨˩ tɕiŋ˥˥] | 'Пекинг' | Види стандардни мандарински | |
Хрватски | vino | [viːno̞] | 'вино' | ||
Чешки | bílý | [ˈbiːliː] | 'бел' | Види чешки правопис | |
Дахало | [ʡáɬi] | 'дебело' | |||
Дански | bilist | [b̥iˈlisd] | 'возач' | Види дански правопис | |
Холандски[3] | biet | [bit] | 'репа' | Види холандски правопис | |
Енглески[4] | free | [friː] | 'слободан' | ||
Естонски | tiik | [tiːk] | 'језерце' | ||
Фарски | il | [iːl] | 'само' | ||
Фински[5] | viisi | [viːsi] | 'пет' | Види фински правопис | |
Француски[6] | fini | [fini] | 'завршено' | Види француски правопис | |
Грузински[7] | სამი | [ˈsɑmi] | 'три' | ||
Њемачки | Ziel | [tsiːl] | 'гол' | Види немачки правопис | |
Грчки | υγιεινή | [iˌʝiiˈni] | 'хигијена' | Такође представљен са <οι> и <υι>. Види савремену Грчку фонологију | |
Гварани | ha’ukuri | [haʔukuri] | 'Гварани' | ||
Хаида | gii | [?] | '?' | ||
Хавајски | makani | [makani] | 'ветрић' | Види хавајски правопис | |
Хебрејски | דיר | [diʁ] | 'кокошињац' | Хебрејски самогласници нису приказани у писму, види Некудот и хебрејску фонологију | |
Хинди | तीन | [t̪in] | 'три' | Види Хинди-Урду фонологију | |
Мађарски[8] | ív | [iːv] | 'лук' | Види мађарски правопис | |
Исландски | líka | [liːka] | 'такође' | Види исландски правопис | |
Индонежански | ini | [ini] | 'ово' | ||
Ирски | sí | [ʃiː] | 'она' | Види ирски правопис | |
Италијански[9] | bile | [ˈbile] | 'љутност' | Види италијански правопис | |
Јапански[10] | 銀/[gin] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) | [ɡiɴ] | 'сребро' | Види јапански правопис | |
Корејски | 시장/[sijang] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) | [ɕiˈd͡ʑaŋ] | 'гладност' | Види корејски правопис | |
Курдски | zîndu | [ziːndu] | 'жив' | ||
Македонски | јазик | [jazik] | 'језик' | ||
Малтешки | bieb | [biːb] | 'врата' | ||
Монголски[11] | долоо | [xiɾɘ̆] | 'прашина' | ||
Навахо | biwosh | [biɣʷoʃ] | 'његов кактус' | ||
Норвешки | is | [iːs] | 'лед' | Види норвешки правопис | |
Окситански | Северни и Јужни | miralhar | [miraˈʎa] | 'одразити' | |
Гасконски | polida | [?] | 'леп' | ||
Пашту | پانير | [pɑˈnir] | 'сир' | ||
Персијски | کی | [kiː] | 'ко' | Види персијски правопис | |
Пираха | baíxi | [màíʔì] | 'родитељ' | ||
Пољски[12] | miś | [miɕ] (помоћ·инфо) | 'меца' | Види пољски правопис | |
Португалски[13] | li | [liː] | 'Ја сам читао' | Види португалски правопис | |
Кечуа | allin | [ˈaʎin] | 'добро' | ||
Румунски | insulă | [ˈinsulə] | 'острво' | Види румунски правопис | |
Руски[14] | лист | [lʲist] | 'лист' | Види руски правопис. Налази се само у почетку речи или после палатизованих сугласника. Види руску фонологију | |
Шкотски гелски | chì | [xiː] | 'видит ћу' | ||
Српски | милина/milina | [milina] | 'милина' | ||
Сери | cmiique | [ˈkw̃ĩːkːɛ] | 'особа' | ||
Синди | سنڌي | [sɪndʱiː] | 'Синди' | ||
Сиу | Лакота[15][16] | ǧí | [ʀí] | 'је браун' | |
Словачки | chlapi | [xlapi] | 'људи' | ||
Шпански[17] | tipo | [ˈt̪ipo̞] | 'тип' | Може се такође представити са <y>. | |
Свахили | miti | [miti] | 'дрвећа' | ||
Шведски | is | [iːs] (помоћ·инфо) | 'лед' | Види шведски правопис | |
Тагалог | silya | [ˈsiljɐ] | 'столица' | ||
Таџички | бинӣ | [biˈniː] | 'нос' | ||
Тајландски[18] | ? | [krìt] | 'нож' | ||
Турски | ip | [ip] | 'канап' | Види турски правопис | |
Кавкаски | [ɡʲi] | 'срце' | Алофон од /ə/ после палатизованих сугласника. Види кавкаску фонологију | ||
Удмуртски[19] | ? | [ovorte] | 'да информише' | ||
Украјински | кіт | [kit] | 'мачка' | Види украјински правопис | |
Вијетнамски | ty | [tī] | 'биро' | Види вијетнамски правопис | |
Воро | kirotas | [kʲirotas] | 'он пише' | ||
Велшки | hir | [hiːr] | 'дуго' | ||
Запотек | Tilquiapan[20] | diza | [d̪iza] | 'Запотек' | |
Зулу | umuzi | [uˈmuːzi] | 'село' |
Референце
уреди- ^ Thelwall 1990, стр. 38
- ^ Carbonell & Llisterri 1992, стр. 54
- ^ Gussenhoven 1992, стр. 47
- ^ Roach 2004, стр. 240
- ^ Iivonen & Harnud 2005, стр. 60, 66
- ^ Fougeron & Smith 1993, стр. 73
- ^ Shosted & Chikovani 2006, стр. 261-262
- ^ Szende 1994, стр. 92
- ^ Rogers & d'Arcangeli 2004, стр. 119
- ^ Okada 1991, стр. 94
- ^ Iivonen & Harnud 2005, стр. 62, 66-67
- ^ Jassem 2003, стр. 105
- ^ Cruz-Ferreira 1995, стр. 91
- ^ Jones & Ward 1969, стр. 30
- ^ Rood & Taylor 1996
- ^ Конзорцијум за Лакота језик (2004). Лакота слова и звукови.
- ^ Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté 2003, стр. 256
- ^ Tingsabadh & Abramson 1993, стр. 24
- ^ Iivonen & Harnud 2005, стр. 64, 68
- ^ Merrill 2008, стр. 109
Литература
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |