Затворен нелабијализован самогласник средњег реда
Види још: ИПА, Сугласници
предњи | готово предњи | средњи | готово задњи | задњи | |
затворен | |||||
готово затворен | |||||
полузатворен | |||||
средњи | |||||
полуотворен | |||||
готово отворен | |||||
отворен |
Када се знакови појављују у паровима,
десни знак представља лабијализовани самогласник.
десни знак представља лабијализовани самогласник.
Затворен нелабијализован самогласник средњег реда је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је ɨ, и одговарајући X-SAMPA симбол је 1. ИПА симбол је слово i са водоравном цртицом.
Такође постоји готово затворен нелабијализован самогласник средњег реда у неким језицима.
Карактеристике
уреди- Висина самогласника је затворен, што значи да је врх језика постављен што ближе крову уста без стварања сужења да би се сматрао као сугласник.
- Место изговора је средњи, што значи да се језик налази на пола пута између предњег самогласника и задњег самогласника.
- Лабијализованост самогласника је нелабијализован, што значи да су усне раширене.
Појава
уреди/ɨ/ је редак као фонема у већини индоевропских језика. Међутим, веома је уобичајен као посебна фонема у домородачким језицима Америке и често је у фонемском контрасту са другим затвореним самогласницима, као што су /i/ и /u/ у савременим живим језицима, као и реконструисаним прото-језицима (нпр. прото-Уто-Азтечки).
Језик | Реч | ИПА | Значење | Напомене | |
---|---|---|---|---|---|
Акинески | tupeue | [tupɨʔɛ] | 'знати' | Асјик[1] и Ал-Амади Ал-Харби[2] описују овај звук овако, међутим Марк Ђури[3] описује га ближем [ɯ] | |
Амхарски | ሥር | [sɨr] | 'корен' | Често писан као <ə> | |
Ангор | hüf |
[xɨβə] | 'вруће' | ||
Енглески | roses | [ˈɹoʊzɨz] | 'руже' | Редукција самогласника у неким дијалектима, одговара ненаглашеном [ɪ] у неким дијалектима. | |
Гварани | yvy | [ɨʋɨ] | 'земља' | ||
Ирски | saol | [sɨɫ] | 'life' | Види ирску фонологију | |
Каинганг | fy | [ɸɨ] | 'семе' | ||
Араукански | trukür | [tʴuˈkɨɹ] | 'магла' | Види арауканску фонологију | |
Монголски[4] | ? | [xutʃʰɨɾɘ̆] | 'тежак' (рад) | ||
Пољски[5] | mysz | [mɨʂ] (помоћ·инфо) | 'миш' | Види пољску фонологију | |
Румунски | înot | [ɨˈnot] | 'ја пливам' | Види румунску фонологију | |
Руски[6] | ты | [tɨ] | 'ти' | Појављује се само после непалатизованих сугласника. Види руску фонологију | |
Сахапатин[7] | [kʼsɨt] | 'хладно' | Епентеза; нема продужен пример. | ||
Сирионо[8] | [eˈsɨ] | 'суво дрво' | |||
Шведски | bi | [bɨː] | 'пчела' | Нађено у дијалектима у Нерки и Бохуслену. | |
Тупи језици | yby | [ɨβɨ] | 'земља' | ||
Удмуртски[9] | ? | [ɨrete] | 'режати' | ||
Фино-угарски | sysar | [sɨsarʲ] | 'сестра' | ||
Велшки | северни дијалекти[10] | llun | [ɬɨːn] | 'слика' | Види велшку фонологију |
Запотечки | Тилкуиапан[11] | nɨ | [nɨ] | 'буди кисео' |
Референце
уреди- ^ (језик: енглески) http://www.lc.mahidol.ac.th/Documents/Publication/MKS/11/abdul1982agreement.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јул 2009)
- ^ (језик: енглески) http://roa.rutgers.edu/files/594-0403/594-0403-AL-HARBI-0-0.PDF
- ^ (језик: енглески) http://www.acehinstitute.org/Durie_1990.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2010)
- ^ Iivonen & Harnud 2005, стр. 62, 66-67
- ^ Jassem, Wiktor (2003), „Polish”, Journal of the International Phonetic Association, 33 (1): 105, doi:10.1017/S0025100303001191
- ^ Jones, Daniel; Ward, Dennis (1969), The Phonetics of Russian, Cambridge University Press, стр. 33
- ^ Hargus, Sharon; Beavert, Virginia (2002), „Predictable versus Underlying Vocalism in Yakima Sahaptin”, International Journal of American Linguistics, 68 (3): 316—340, doi:10.1086/466492
- ^ Firestone, Homer L. (1965), „Description and classification of Sirionó: A Tupí-Guaraní language.”, Janua linguarum, Series Practica (16), London: Mouton & Co
- ^ Iivonen & Harnud 2005, стр. 64, 68
- ^ Ball, Martin J. (1984), „Phonetics for phonology”, Ур.: Ball, Martin J.; Jones, G.E, Welsh Phonology, Cardiff: University of Wales Press, ISBN 0-7083-0861-9
- ^ Merrill, Elizabeth (2008), „Tilquiapan Zapotec” (PDF), Journal of the International Phonetic Association, 38 (1): 109, doi:10.1017/S0025100308003344
Литература
уреди- Iivonen, Antti; Harnud, Huhe (2005), „Acoustical comparison of the monophthong systems in Finnish, Mongolian and Udmurt”, Journal of the International Phonetic Association, 35 (1): 59—71, doi:10.1017/S002510030500191X