Отворите главни мени

Дијакритик, такође познат и као дијакритички знак, је мала белешка додата слову која служи да промени изговор или разликују сличне речи. Појам долази од грчке речи грч. διακριτικός (дијакритикос, „препознатљив“). Неки дијакритички знаци, као што су акутни ( ´ ) и гравис ( ` ), често се називају акцентима. Дијакритичке ознаке могу се појавити изнад или испод слова, или на неком другом мјесту, као што је унутар слова или између два слова.

Дијакритички знак може се појавити изнад или испод слова или на неком другом положају. Главна употреба је да промјени фонетску вредност слова у којем је додат, али може се такође користити за измену изговора целе речи или слога, као тонске белешке у тонским језицима, да разликује између хомонима, за скраћенице, као што је титло у старим словенским текстовима, или да промени смисао слова, као што су белешке цифри у бројчаним системима, као што су ране грчке цифре. Слово које је дијакритик променио може се изразити или као ново, различито слово или као комбинација слово-дијакритик у правопису и упоређивању. То се разликује од језика до језика и у неким случајевима, од симбола до симбола унутар једног језика.

Системи са наглаженим самогласницима, наиме арапски харакат ( арап. ـِ ,ـُ ,ـَ,  итд.) и хебрејски никуд ( хебрејски: ַ◌, ֶ◌, ִ◌, ֹ◌, ֻ◌,‎ итд.), означавају самогласнике који нису пренесени основним алфабетом. Индијски вирама ( ् и др.) и арапски сукун ( ـْـ‎ ) означавају одсуство самогласника. Кантилациони знаци означавају прозодију. Друге употребе укључују рано ћирилични титло симбол ( ◌҃ ) и хебрејски гершајим ( хебрејски: ״‎ ), који означавају скраћенице или акрониме, и грчке дијакритичке ознаке, које су показале да се слова абецеде користе као бројеви. У ханју пинјину званичном романизацијском систему за кинески, дијакритички знакови се користе за означавање тонова слогова у којима се појављују означени самогласници.

У ортографији и сравњивање, слово модификовано дијакритичким знаком може се третирати или као ново, различито слово или као комбинација слова и дијакритика. Ово варира од језика до језика, а може варирати и од случаја до случаја на језику. Енглески је једини велики модерни европски језик који не захтева дијакритике за изворне речи (иако се дијареза може користити у речима као што је „coöperation”)[1][2]

Садржај

Врсте дијакритикаУреди

Врсте дијакритичких знакова укључују:

Нека од ових знакова су понекад дијакритика, али такође имају и друге сврхе: и то се односи на тилду, тачку, запету, титло, апостроф, црту, и двотачку.

Тачка над словом i у латиници настала је као дијакритик да јасно разликује i од усправним потеза суседним словима. Први пут се појавила у слијед ii (као у ingeníí) у латинским рукописима из 11. века, затим проширило се на i поред m, n, u прије него што се почело користити за сва мала i. Слово j, који се касније одвојио од i, наследио је „тачку“. Изглед дијакритика је у почетку био као данашњи акут (знак за дугоузлазни нагласак) па се развио на дуг цифрасти облик до 15. века. После наступа римске графије тачка је смањена на округли облик који имамо данас.

Дијакритици специфични у не-латиничним алфабетимаУреди

АрапскиУреди

  • (ئ ؤ إ أ и самосталан ء) хамза назначује гркљански оклузив.
  • Харакат (арапски: حركات такође зван تشكيل tashkīl). Вокалне тачке служи као фонетски водич. Означавају кратке самоглнаснике (fatḥa, kasra или ḍamma) или њиховог одсуства (sukūn).
    • (ـَ) fatḥa (а)
    • (ـِ) kasra (и)
    • (ـُ) ḍamma (у)
    • (ـْـ) sukūn (без самогласника)
  • (ــًــٍــٌ) tanwīn (تنوين) симболи. Служи граматичку улогу у арапском. Знак ًـً‎ је најчешће писан у комбинацији са ا‎ (алифом), нп. ـًا ‎.
  • (ـّـ) shadda геминат (удвајање) сугласника.
  • (ٱ) waṣla. означава где алиф није изговорен.
  • (آ) madda. замена за две алифе у реду. Прочитан као гркљански оклузив који следи дуг /aː/.
  • (ــٰ) натписни алиф (такође „кратки“ или „ножни алиф“. Ретка замена за „дуг“ алиф у неким речима.
  • Вокалне тачке или tashkīl не би се требало помешати са сугласним тачкама или iʿjam (إعجام‎) - за једну, две или три тачке писане изнад или испод сугласника за разликовање између слова од истог или сличног облика.

РеференцеУреди

  1. ^ As an example, an article containing a diaeresis in "coöperate" and a cedilla in "façades" as well as a circumflex in the word "crêpe" (Grafton, Anthony (2006-10-23). „Books: The Nutty Professors, The history of academic charisma”. The New Yorker. )
  2. ^ „The New Yorker's odd mark — the diaeresis”. archive.org. 16. 12. 2010. 

Спољашње везеУреди