Отворите главни мени

Хинди (हिन्दी) је индоевропски језик који се углавном говори у северној и централној Индији. Њему је сродан цели низ индоаријских дијалеката – панџаби, синдски и гуџарати на северозападу; марати на југу; орија на југоистоку, Бенгалски језик на истоку и непалски на северу.

хинди
हिन्दीMānak Hindī
Hindi devnagari.png
реч хинди, написана деванагари писмом
Изговор/maːn̪ək ɦin̪d̪iː/
Говори се уИндија
Број говорника
322 милиона говорника хиндија и њему сродних језика је као свој језик пријавило 'хинди' (2011)
деванагари
Званични статус
Службени језик у
 Индија
 Фиџи (као Фиџи Хинди)
Признати мањински језик у
 Гвајана (као Гвајански Хиндустански)
 Маурицијус
 Суринам (као Суринамски Хиндустански)
 Тринидад и Тобаго (као Тринидадски Хиндустански)
РегулишеЦентрална Хинди дирекција
Језички кодови
ISO 639-1hi
ISO 639-2hin
ISO 639-3hin
{{{mapalt}}}
  Подручје у којем је хинди матерњи језик

Под појмом хинди се подразумева и стандардна верзија хиндустанског језика која је 26. јануара 1965. године постала службени језик Индије, уз дотадашњи енглески и још 21 језик наведен у индијском уставу.

Хинди се често наводи као супротност урдуу, још једној стандардној верзији хиндустанског језика који представља службени језик Пакистана и неколико индијских савезних држава. Основна разлика између два језика је у томе да је стандардно писмо хиндија деванaгари, те да му је речник очишћен од персијских и арапских речи, док се урду пише на персијском писму и садржи велики број персијских и арапских речи. Урду је понекад назив за све хиндустанске дијалекте осим стандардног језика.

Спољашње везеУреди