Отворите главни мени

Урду (اردو) (Локално преведен и познат као Лашкари لشکری) припада групи индоевропских језика и граматички и лингвистички се развијао под утицајем многих језика различитих група као што су персијски, турски, пашто, арапски те хинду и санскрит у периоду постојања султаната Делхи и Могулског царства (1200-1800. године).[1][2]

урду
اردو (لشکری)
Urdu example.svg
Реч урду, написана насталик писмом
Изговор/[ˈʊrd̪u/
Говори се уПакистан, Индија, Бангладеш и Непал
Број говорника
Индија 104 милиона (2010),
други језик у Пакистану
94 милиона (1999)
Арапско писмо, Деванагари
Званични статус
Службени језик у
 Пакистан
 Индија,
 Фиџи (као Фиџи Хинди)
Признати мањински језик у
РегулишеНационална језичка управа (Пакистан)
Национални савет за промоцију ураду језика (Индија)
Језички кодови
ISO 639-1ur
ISO 639-2urd
ISO 639-3urd
{{{mapalt}}}
Распрострањеност језика Урду
  Већински језик
  Мањински језик
{{{mapalt2}}}
  Урду је званични језик или званични са још неким језицима
  Хинди је званични језик

Урду се налази на 20. месту по броју говорника којима је матерњи језик. То је народни и званични (заједно са енглеским) језик Пакистана. Такође је један од 23 званична језика Индије.

РаспрострањеностУреди

Урду је веома сличан хиндију. Говорници урдуа и хиндија, уколико не користе локализме, могу међусобно да се разумеју. Неки лингвисти сматрају да су урду и хинди један језик са два система. Међутим, са социополитичке тачке гледишта ради се о два различита језика. Људи којима је хинди матерњи не сматрају да им је урду матерњи језик и обрнуто (нпр. као српскохрватски језик). Хинди се записује писмом деванагари, а урду персијским писмом насталик. До 1947. урду и хинди су се називали једним именом - хиндустани. После тога дошло је до одвајања и до „чишћења“ хинди језика од арабизама, односно урдуа од речи типичних за санскрит. Ова стара, „неутрална“ верзија језика и даље се понекад користи (нпр. у титловима филмова који се приказују и у Пакистану и у Индији). Урду се данас предаје у Пакистану као обавезан школски предмет и то у обама школским системима (енглеском и пакистанском). На тај начин се пакистанској деци омогућава да науче барем два језика, како урду, тако и неки од локалних језика. Урду је обавезан школски предмет у деловима Индије са претежно муслиманским становништвом тако да Индија има више од 2.900 дневних новина које се штампају на овом језику. Земље са великим бројем људи који говоре урду[3]:

ГраматикаУреди

РодУреди

 
Рецепт на кутији са зачинима на Урду језику

У урдуу, као и у хиндију, постоје само два рода - мушки и женски. Сва мушка бића (људи и животиње) су мушког рода, док су сва женска бића женског рода. Именице су такође или мушког или женског рода, али за људи којима урду није матерњи језик ово представља проблем. Како не постоји једнообразни систем одређивања рода, род сваке именице мора се научити напамет. Класификација именица на женски и мушки род није новост међу језицима индоевропске групе. Међутим, у енглеском језику, иако индоевропском, систем класификације у именица на женски и мушки род временом се изгубио што отежава учење урдуа.

Понекад се род именица може одредити на основу слова којим се именица завршава. Ако се реч хинди порекла завршава дугим „а“, онда је та именица обично мушког рода. Ако се реч завршава са „и“ или „ија“, онда је та именица најчешће женског рода. За позајмљенице из језика који немају поделу именица на род (нпр. из енглеског) род се одређује или по звучности или употреби речи у реченици. Позајмљенице из језика које имају ову поделу задржавају род из изворног језика.

ЗаменицеУреди

 
Базар у граду Хајдерабад, Пакистан. Табле са натписима, са леве на десну страну, исписане су на урдуу, хиндију, арапском и енглеском језику. Све четири табле информишу купца наруквица да су цене фиксне и да нема ценкања.

Личне заменице првог лица једнине као и другог и трећег лица множине не разликују се у роду, тј. сва три облика су иста за оба рода. Тако, на пример, не постоји разлика између „он“ и „она“ као у енглеском језику. Додатком глагола одређује се род заменице, односно, да ли се ради о њој или о њему.

Урду, као многи језици индоевропске групе, има три облика обраћању у другом лицу једнине (ти, теби, тобом, итд.) и у другом и трећем лицу множине (ви и Ви). Као поређење, енглески језик има општи облик you за друго лице једнине и друго и треће лице множине, док се старо thou (ти) у модерном говору не употребљава.

آپ: формални облик Ви, који се користи у обраћању старијим особама. Овај облик је исти за једнину и множину, односно, исто се пише и изговара. Говорник може да буде одређенији ако каже ви сви (آپ سب)

تُم : је неформални облик именице „ти“. Користи се при обраћању особама истог годишта те међу пријатељима и родбином. Такође не постоји разлика у једнини или множини, али говорник може да буде прецизнији ако на крају речи дода именицу која сугерише групу људи - (تُم سب).

تُو: је неформални облик заменице „ти“. Користи се само у комуникацији међу укућанима а било која употреба ван куће сматра се врло увредљивом.

Императиви (молбе и команде) изговарају се у зависности од саговорника. Глагол се користе у складу са нивоом поштовања према особи којој је молба или захтев упућен. Како глагол одређује ниво поштовања, сама реч молим ("meharbānī", مہربانی) ретко се употребљава и то углавном у писаној форми.

ПравописУреди

Азбука урду језика на први поглед изгледа веома компликовано за људе који се служе словима латинског порекла. Урду се пише и чита здесна налево и све књиге, магазини и новине су штампане тако да се листови окрећу с леве на десну страну (листови у новинама штампаним на српском језику код читања се окрећу са десне на леву страну).

 
Азбука урду језика
слово име слова транскрипција IPA
ا alif - -
ب be b [b]
پ pe p [p]
ت te t [t̪]
ٹ ṭe [ʈ]
ث se s [s]
ج jīm j [ʤ]
چ cīm/ce c [ʧ]
ح baṛī he h [h]
خ ḳhe ḳh [x]
د dāl d [d̪]
ڈ ḍāl [ɖ]
ذ zāl z [z]
ر re r [ɾ]
ڑ aṛ [ɽ]
ز ze z [z]
ژ zhe zh [ʒ]
س sīn s [s]
ش shīn sh [ʃ]
ص su'ād s [s]
ض zu'ād, du'ād z [z]
ط to'e t [t]
ظ zo'e z [z]
ع ‘ain ' -
غ ghain ġh [ɣ]
ف fe f [f]
ق qāf q [q]
ک kāf k [k]
گ gāf g [g]
ل lām l [l]
م mīm m [m]
ن nūn n [n]
و vā'o v [ʋ]
ہ, ﮩ choṭī he h [h]
ھ do cashmī he h [ʰ]
ی ye y [j]

Примери свакодневних изразаУреди

српски урду транслитерација/изговор значење
Здраво السلام علیکم assalāmu ‘alaikum „Нек ти је мир подарен."
Веома формални и религиозни поздрав
و علیکم السلام [ˈwaɭikum ˈaʔsaɭam]
је одговор на поздрав.
Здраво آداب عرض ہے ādāb arz hai „Поздрав"
(дословно значење је Поздрави су дати),
формалан секуларни поздрав.
Довиђења خدا حافظ khudā hāfiz Khuda на Фарси језику значи Бог,
hāfiz на арапском значи заштита.
Тако да би буквалан превод био Нек те чува Бог
Овај облик користе муслимани и људи других религија.
Да ہاں n Свакидашњи облик
Да جی формални облик
Не نا Свакидашњи облик
Не نہیں، جی نہیں nahīn, jī nahīn Формални облик
Молим مہربانی meharbānī
Хвала شکریہ shukrīā
Молим, уђите. تشریف لائیے tashrīf laīe Буквално значи Уведите вашу светост.
Молим, седите. تشریف رکھیئے tashrīf rakhīe Буквално значи Нека светост седне.
Драго ми је да сам Ва/сте упознао/ла. اپ سے مل کر خوشی ہوئی āp se mil kar khvushī (khushī) hūye Буквално значи Упознавање ме је учинило срећним.
Говорите ли енглески? کیا اپ انگریزی بولتے ہیں؟ kya āp angrezī bolte hain?
Ја не говорим урду. میں اردو نہیں بولتا/بولتی ہوں main urdū nahīn boltā/boltī boltā је за мушки род, boltī је за женски род
Ја се зовем... میرا نام ۔۔۔ ہے merā nām .... hai
Којим путем за Лахор? لاھور کس طرف ہے؟ lāhaur kis taraf hai?
Где се налази Лукнов? لکھنئو کہاں ہے؟ lakhnau kahān hai
Урду је леп језик. اردو ایک اچھی زبان ہے urdū ek acchī zabān hai

РеференцеУреди

  1. ^ Ramkrishna Mukherjee (2018). Understanding Social Dynamics in South Asia: Essays in Memory of Ramkrishna Mukherjee. Springer. стр. 221—. ISBN 9789811303876. 
  2. ^ Economic and Political Weekly. Sameeksha Trust. 1996. 
  3. ^ Бројке које приказују број говорника урдуа ван граница Пакистана варирају из године у годину услед социополитичких околности и миграција становништва и знатно се разликују од првобитно објављених.
  4. ^ „Europe :: Norway — The World Factbook - Central Intelligence Agency”. www.cia.gov. Приступљено 2019-11-01. 
  5. ^ Project, Joshua. „Urdu in Norway”. joshuaproject.net (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-01. 

ЛитератураУреди

  • Henry Blochmann (1877). English and Urdu dictionary, romanized (8 изд.). CALCUTTA: Printed at the Baptist mission press for the Calcutta school-book society. стр. 215. Приступљено 6. 7. 2011. the University of Michigan
  • John Dowson (1908). A grammar of the Urdū or Hindūstānī language (3 изд.). LONDON: K. Paul, Trench, Trübner & Co., ltd. стр. 264. Приступљено 6. 7. 2011. the University of Michigan
  • John Dowson (1872). A grammar of the Urdū or Hindūstānī language. LONDON: Trübner & Co. стр. 264. Приступљено 6. 7. 2011. Oxford University
  • John Thompson Platts (1874). A grammar of the Hindūstānī or Urdū language. Volume 6423 of Harvard College Library preservation microfilm program. LONDON: W.H. Allen. стр. 399. Приступљено 6. 7. 2011. Oxford University
  • John Thompson Platts (1892). A grammar of the Hindūstānī or Urdū language. LONDON: W.H. Allen. стр. 399. Приступљено 6. 7. 2011. the New York Public Library
  • John Thompson Platts (1884). A dictionary of Urdū, classical Hindī, and English (reprint изд.). LONDON: H. Milford. стр. 1259. Приступљено 6. 7. 2011. Oxford University
  • Ahmad, Rizwan. 2006. "Voices people write: Examining Urdu in Devanagari"
  • Alam, Muzaffar. 1998. "The Pursuit of Persian: Language in Mughal Politics." In Modern Asian Studies, vol. 32, no. 2. (May 1998), pp. 317–349.
  • Asher, R. E. (Ed.). 1994. The Encyclopedia of language and linguistics. Oxford: Pergamon Press. ISBN 0-08-035943-4.
  • Azad, Muhammad Husain. 2001 [1907]. Aab-e hayat (Lahore: Naval Kishor Gais Printing Works) 1907 [in Urdu]; (Delhi: Oxford University Press) 2001. [In English translation]
  • Azim, Anwar. 1975. Urdu a victim of cultural genocide. In Z. Imam (Ed.), Muslims in India (p. 259).
  • Bhatia, Tej K. 1996. Colloquial Hindi: The Complete Course for Beginners. London, UK & New York, NY: Routledge. ISBN 0-415-11087-4 (Book), 0415110882 (Cassettes), 0415110890 (Book & Cassette Course)
  • Bhatia, Tej K. and Koul Ashok. 2000. "Colloquial Urdu: The Complete Course for Beginners." London: Routledge. ISBN 0-415-13540-0 (Book); ISBN 0-415-13541-9 (cassette); ISBN 0-415-13542-7 (book and casseettes course)
  • Chatterji, Suniti K. 1960. Indo-Aryan and Hindi (rev. 2nd ed.). Calcutta: Firma K.L. Mukhopadhyay.
  • Dua, Hans R. 1992. "Hindi-Urdu as a pluricentric language". In M. G. Clyne (Ed.), Pluricentric languages: Differing norms in different nations. Berlin: Mouton de Gruyter. ISBN 3-11-012855-1.
  • Dua, Hans R. 1994a. Hindustani. In Asher, 1994; pp. 1554.
  • Dua, Hans R. 1994b. Urdu. In Asher, 1994; pp. 4863–4864.
  • Durrani, Attash, Dr. 2008. Pakistani Urdu.Islamabad: National Language Authority, Pakistan.
  • Gumperz, J.J. (1982). „Discourse Strategies”. Cambridge: Cambridge University Press. 
  • Hassan, Nazir and Omkar N. Koul 1980. Urdu Phonetic Reader. Mysore: Central Institute of Indian Languages.
  • Syed Maqsud Jamil (16. 6. 2006). „The Literary Heritage of Urdu”. Daily Star. 
  • Kelkar, A. R. 1968. Studies in Hindi-Urdu: Introduction and word phonology. Poona: Deccan College.
  • Khan, M. H. 1969. Urdu. In T. A. Sebeok (Ed.), Current trends in linguistics (Vol. 5). The Hague: Mouton.
  • King, Christopher R. 1994. One Language, Two Scripts: The Hindi Movement in Nineteenth Century North India. Bombay: Oxford University Press.
  • Koul, Ashok K. 2008. Urdu Script and Vocabulary. Delhi: Indian Institute of Language Studies.
  • Koul, Omkar N. 1994. Hindi Phonetic Reader. Delhi: Indian Institute of Language Studies.
  • Koul, Omkar N. 2008. Modern Hindi Grammar. Springfield: Dunwoody Press.
  • Narang, G. C.; Becker, D. A. (1971). „Aspiration and nasalization in the generative phonology of Hindi-Urdu”. Language. 47 (3): 646—767. JSTOR 412381. doi:10.2307/412381. 
  • Ohala, M. 1972. Topics in Hindi-Urdu phonology. (PhD dissertation, University of California, Los Angeles).
  • "A Desertful of Roses", a site about Ghalib's Urdu ghazals by Dr. Frances W. Pritchett, Professor of Modern Indic Languages at Columbia University, New York, NY, USA.
  • Phukan, S. 2000. The Rustic Beloved: Ecology of Hindi in a Persianate World, The Annual of Urdu Studies, vol 15, issue 5, pp. 1–30
  • The Comparative study of Urdu and Khowar. Badshah Munir Bukhari National Language Authority Pakistan 2003.
  • Rai, Amrit. 1984. A house divided: The origin and development of Hindi-Hindustani. Delhi: Oxford University Press. ISBN 0-19-561643-X.
  • Snell, Rupert Teach yourself Hindi: A complete guide for beginners. Lincolnwood, IL: NTC
  • Pimsleur, Dr. Paul, "Free Urdu Audio Lesson"
  • The poisonous potency of script: Hindi and Urdu, ROBERT D. KING

Спољашње везеУреди