Википедија

Glasovna transkripcija

Glasovna ili fonetska transkripcija jeste prilagođeno prenošenje glasova iz jednog jezika u drugi, tj. prilagođeno pisanje izraza stranih jeziku u koji se transkribuje,[1][2] pri čemu se nastoji zapisivanje naziva simbolima ciljnog jezika sa najsličnijom glasovnom vrednošću.[3]

Svi glasovi prema MFA/IPA grafikonu

U standardne glasovne šeme spada Međunarodni fonetski alfabet (MFA, IPA) i njegov ASCII ekvivalent Fonetski alfabet metoda procene govora (SAMPA).

Nasuprot glasovne, postoji pravopisna ili ortografska transkripcija. Pravopis jezika u koji se transkribuje sadrži tačno određena pravila, tj. uputstva kako transkribovati određene glasove. U većini slučajeva, pravopisna transkripcija, za razliku od fonetske, nije u potpunosti bazirana na MFA zapisu, već i na pismu.[2] Fonetski prenos stranih pojmova u srpski jezik koristi se samo pojmove prethodno nepoznate srpskom jeziku, i to iz jezika nepokrivenih pravilima pravopisnog prenosa.

Primeri uredi

Jednostavan primer za fonetski prenos jeste reč ital. pizza. Glasovni prenos se u potpunosti oslanja na izgovor reči,[2] u ovom slučaju /pitsa/. Svi glasovi su prisutni u srpskom jeziku, pa je konačan zapis pica — p /p/, i /i/, c /ts/, a /a/. U slučaju da se u stranoj reči nalaze glasovi neprisutni u srpskom, uzima se najbliži ekvivalent.[2]

Primer toga je franc. deja vu, glasovno /deʒa.vy/. U ovom slučaju, javlja se zatvoren prednji labijalizovan samoglasnik /y/. Kako taj glas ne postoji u srpskom jeziku, uzima se njemu najsličniji, u ovom slučaju zatvoren prednji nelabijalizovan samoglasnik /i/. Ostali glasovi su sasvim identični onima u srpskom jeziku, pa je konačni prenos deža vi — d /d/, e /e/, ž /ʒ/, a /a/, v /v/, i /i/.

Svakako, postoje izuzeci, kao što je tradicionalni prenos ovog glasa kao zatvoren zadnji labijalizovani samoglasnik /u/ iz turskog jezika. Tako je jedan od najpoznatijih turskih vladara Sulejman, a ne Silejman, kako bi bilo prema turskom izgovoru /sylejmɑn/.

MFA/IPA uredi

Glavni članak: Međunarodna fonetska abeceda

Međunarodna fonetska abeceda (engl. International Phonetic Alphabet), skraćeno MFA ili IPA, fonetski je sistem zapisivanja ljudskog govora baziran na latinici. Osmislilo ga je Međunarodno fonetsko društvo radi standardizacije zapisa govornog jezika.[4] Kako najšire primenjivan sistem glasovne transkripcije, koriste je leksikografi, učenici i učitelji stranih jezika, lingvisti, logopedi, pevači, glumci, stvaraoci osmišljenih jezika i prevodioci.[5][6]

Ova abeceda se zapisuje pomoću posebnih znakova, kojih od najskorije izmene iz 2005.[7] ima 163 — 107 slova (glasova ima više, jer neki glasovi su kombinacija dva slova), 52 dijakritika i četiri oznake za prozodije. Oni čine MFA/IPA grafikon.[8]

Upotreba uredi

Fonetski prenos stranih pojmova u srpski jezik koristi se samo pojmove prethodno nepoznate srpskom jeziku, i to iz jezika nepokrivenih pravilima pravopisnog prenosa. Prema tački 291. Pravopisa srpskoga jezika izdatog 2010. za jezike koji su ostali neobrađeni glavno je pravilo da se drži oblika koji su ušli u izražajni običaj. Nikakvu izmenu uobičajenih oblika, čak ni iz jezika sa određenim pravilima transkripcije, ne bi trebalo uvoditi u javne tekstove dok se ne verifikuje saglasno sa Odborom za standardizaciju srpskog jezika.[9] Primer takvog nekorišćenja fonetske transkripcije jeste indijska teniserka Sanja Mirza. Iako je ona izvorno Sanija sa izgovorom /saːnɪjaː/, u srpskom jeziku je zastupljen isključivo oblik Sanja /saɲa/.[10][11][12][13]

Fonologija uredi

Glavni članak: Srpsko-hrvatska fonologija

Fonologija srpsko-hrvatske jezičke norme, čijeg spektra je deo srpski jezik, predstavljena je pomoću dva pisma, ćirilice i latinice, od kojih oba imaju po trideset slova, podeljenih na pet samoglasnika i dvadeset pet suglasnika.[14] Svako od slova predstavlja tačno jedan glas, ali pet slova je dvojno. Usled svoje stapajuće prirode, to su meki afrikati đ /dʑ/ i ć /tɕ/, zubni afrikat c /ts/ i tvrdi afrikati č /tʃ/ i dž /dʒ/. Sumirano, srpski jezik ostvaruje tridesetak glasova, predstavljenih četvrtinom slova iz MFA.[15]

Samoglasnici uredi

 
Šema samoglasnika prisutnih u srpsko-hrvatskoj jezičkoj formi, uključujući alofone /ə/ i /ie/

Srpski jezik ima pet samoglasnika — otvoren samoglasnik srednjeg reda /ä/, srednji gotovo prednji nelabijalizovan samoglasnik /e̞/, zatvoren prednji nelabijalizovan samoglasnik /i/, srednji zadnji labijalizovan samoglasnik /o̞/ i zatvoren zadnji labijalizovan samoglasnik /u/.[15] U alofonim slučajevima, može se uočiti i srednji samoglasnik srednjeg reda, poznat i kao šva /ə/, dok su hrvatski lingvisti u Hrvatskoj gramatici, koju je izdala Školska knjiga uz podršku Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, diskutovali čak i postojanje dvoglasa /ie/,[16] što su ostali fonolozi kritikovali kao osnovano na pretpostavci, a ne govornom jeziku.[17]

Od tridesetak samoglasnika, u srpskom jeziku postoji već pomenutih pet. Ti vokali u transkripciji zamenjuju one ne prisutne u srpskom, sa izuzetkom srednjeg samoglasnika srednjeg reda   /ə/ (pomoć·info), koji se kao neutralan glas neblizak nijednom drugom ne prenosi ili prenosi pravopisno prema pismu.

MFA simbol Naziv vokala Srpski ekvivalent Zapis Primer
  [ a] (pomoć·info) otvoren prednji nelabijalizovan otvoren srednjeg reda (Аа/Aa) nem. schwach [ˈʃvax] → švah
  [ ä] (pomoć·info) otvoren srednjeg reda otvoren srednjeg reda (Аа/Aa) hol. zaal [zäːɫ] → zal
  [ ɐ] (pomoć·info) gotovo otvoren srednjeg reda otvoren srednjeg reda (Аа/Aa) korej. 발 [pɐl] → pal
  [ ɑ] (pomoć·info) otvoren zadnji nelabijalizovan otvoren srednjeg reda (Аа/Aa) fin. kana [ˈkɑnɑ] → kana
  [ ɒ] (pomoć·info) otvoren zadnji labijalizovan otvoren srednjeg reda (Аа/Aa) vij. có [kɒ] → ka
  [ ʌ] (pomoć·info) poluotvoren zadnji nelabijalizovan otvoren srednjeg reda (Аа/Aa) engl. plus [plʌs] → plas
  [ æ] (pomoć·info) gotovo otvoren prednji nelabijalizovan srednji gotovo prednji nelabijalizovan (Ее/Ee) slč. deväť [ˈɟevæc] → đeveć
  [ e] (pomoć·info) poluzatvoren prednji nelabijalizovan srednji gotovo prednji nelabijalizovan (Ее/Ee) ital. stella [ˈstelːa] → stela
  [ e̞] (pomoć·info) srednji gotovo prednji nelabijalizovan srednji gotovo prednji nelabijalizovan (Ее/Ee) jap. 笑み [e̞mʲi] → emi
  [ ɘ] (pomoć·info) poluzatvoren nelabijalizovan srednjeg reda srednji gotovo prednji nelabijalizovan (Ее/Ee) mong. үсрэ [usɘɾɘ̆] → usere
  [ ɜ] (pomoć·info) poluotvoren nelabijalizovan srednjeg reda srednji gotovo prednji nelabijalizovan (Ее/Ee) zfriz. pöt [pɜt] → pet
  [ ɛ] (pomoć·info) poluotvoren prednji nelabijalizovan srednji gotovo prednji nelabijalizovan (Ее/Ee) franc. bête [bɛt] → bet
  [ ɶ] (pomoć·info) otvoren prednji labijalizovan srednji gotovo prednji nelabijalizovan (Ее/Ee) dan. børn [bɶ̝ɐ̯n] → bean
  [ œ] (pomoć·info) poluotvoren prednji labijalizovan srednji gotovo prednji nelabijalizovan (Ее/Ee) isl. þögn [θœkn] → tekn
  [ ø] (pomoć·info) poluzatvoren prednji labijalizovan srednji gotovo prednji nelabijalizovan (Ее/Ee) est. köök [køːk] → kek
  [ ø̞] (pomoć·info) srednji gotovo prednji labijalizovan srednji gotovo prednji nelabijalizovan (Ее/Ee) kat. fulles [ˈfø̞jəs] → fejs
  [ o] (pomoć·info) poluzatvoren zadnji labijalizovan srednji zadnji labijalizovan (Оо/Oo) korej. 보수 [ˈpoːsu] → posu
  [ o̞] (pomoć·info) srednji zadnji labijalizovan srednji zadnji labijalizovan (Оо/Oo) rus. сухой [sʊˈxo̞j] → suhoj
  [ ɔ] (pomoć·info) poluotvoren zadnji labijalizovan srednji zadnji labijalizovan (Оо/Oo) vij. to [tɔ] → to
  [ ɵ] (pomoć·info) poluzatvoren labijalizovan srednjeg reda srednji gotovo prednji nelabijalizovan (Оо/Oo) mong. өгөх [ɵɡɵx] → ogoh
  [ ɞ] (pomoć·info) poluotvoren labijalizovan srednjeg reda srednji gotovo prednji nelabijalizovan (Оо/Oo) kašup. ptôch [ptɞx] → ptoh
  [ ɤ] (pomoć·info) poluzatvoren zadnji nelabijalizovan srednji zadnji labijalizovan (Оо/Oo) taj. เธอ [tʰɤː] → to
  [ ɤ̞] (pomoć·info) srednji zadnji nelabijalizovan srednji zadnji labijalizovan (Оо/Oo) bug. път [pɤ̞t] → pot
  [ y] (pomoć·info) zatvoren prednji labijalizovan zatvoren prednji nelabijalizovan (Ии/Ii) kin: 绿 [ly˥˩] → li
  [ ʏ] (pomoć·info) gotovo zatvoren gotovo prednji labijalizovan zatvoren prednji nelabijalizovan (Ии/Ii) jerm. գիւղ [kʰʏʁ] → kir
  [ ɪ] (pomoć·info) gotovo zatvoren gotovo prednji nelabijalizovan zatvoren prednji nelabijalizovan (Ии/Ii) норв. litt [lɪt] → lit[a]
  [ ɪ̈] (pomoć·info) gotovo zatvoren nelabijalizovan srednjeg reda zatvoren prednji nelabijalizovan (Ии/Ii) rus. жена [ʐɪ̈ˈna] → žina
  [ i] (pomoć·info) zatvoren prednji nelabijalizovan zatvoren prednji nelabijalizovan (Ии/Ii) tadž. бинӣ [biˈniː] → bini
  [ ɨ] (pomoć·info) zatvoren nelabijalizovan srednjeg reda zatvoren prednji nelabijalizovan (Ии/Ii) rus. ты [tɨ] → ti
  [ ʉ] (pomoć·info) zatvoren labijalizovan srednjeg reda zatvoren zadnji labijalizovan (Уу/Uu) engl. rude [ɹʉːd] → rud
  [ u] (pomoć·info) zatvoren zadnji labijalizovan zatvoren zadnji labijalizovan (Уу/Uu) tur. uçak [ut͡ʃak] → učak
  [ ɯ] (pomoć·info) zatvoren zadnji nelabijalizovan zatvoren zadnji labijalizovan (Уу/Uu) kirg. кыз [qɯz] → kuz
  [ ʊ] (pomoć·info) gotovo zatvoren gotovo zadnji labijalizovan zatvoren zadnji labijalizovan (Уу/Uu) mong. ус [ʊs] → us
  [ ʊ̜] (pomoć·info) gotovo zatvoren gotovo zadnji nelabijalizovan zatvoren zadnji labijalizovan (Уу/Uu) kin: 紅 [xʊ̜ŋ˧˥] → hun
  [ ʊ̈] (pomoć·info) gotovo zatvoren labijalizovan srednjeg reda zatvoren zadnji labijalizovan (Уу/Uu) engl. you [jʊ̈ː] → ju

Nazalni samoglasnik je onaj koga karakteriše artikulacija kroz nos. Oni se fonetski transkribuju kao odgovarajući ragularan oblik samoglasnika nakon koga ide nadzubni nazal /n/.

MFA simbol Naziv vokala Srpski ekvivalent Zapis Primer
  [ ɑ̃] (pomoć·info) nazalni otvoren samoglasnik otvoren srednjeg reda (Аа/Aa) franc. Caen ​[kɑ̃] → Kan
  [ ɛ̃] (pomoć·info) nazalni poluotvoren samoglasnik srednji gotovo prednji nelabijalizovan (Ее/Ee) franc. Ben [bɛ̃n] → Ben
  [ œ̃] (pomoć·info) nazalni poluotvoren samoglasnik srednji gotovo prednji nelabijalizovan (Ее/Ee) franc. Brun [bʁœ̃] → Bren
  [ ɔ̃] (pomoć·info) nazalni poluotvoren samoglasnik srednji zadnji labijalizovan (Оо/Oo) franc. Lyon [ljɔ̃] → Ljon

Rotički samoglasnik je onaj koga karakteriše završetak artikulacije jednoudarnim suglasnikom. Oni se fonetski transkribuju kao odgovarajući ragularan oblik samoglasnika nakon koga ide nadzubni vibrant /r/.

MFA simbol Naziv vokala Srpski ekvivalent Zapis Primer
  [ ɑ˞] (pomoć·info) rotički otvoren samoglasnik otvoren srednjeg reda (Аа/Aa) engl. car [kɑ˞] → kar
  [ ɜ˞] (pomoć·info) rotički poluotvoren samoglasnik srednji gotovo prednji nelabijalizovan (Ее/Ee) engl. work [wɜ˞k] → verk
  [ ɔ˞] (pomoć·info) rotički poluotvoren samoglasnik srednji zadnji labijalizovan (Оо/Oo) engl. war [wɔ˞] → vor

Približni uredi

Aproksimanti su suglasnici u nekoj meri slični samoglasnicima. Najsličniji jesu polusamoglasnici i njih ima osam. Ostatak čine centrali i bočni, ali i nekolicina retkih bezvučnih aproksimanata. Od svih dvadesetak aproksimanta, u srpskom jeziku prisutno ih je pet — prednjonepčani /j/, bočni nadzubni /l/, bočni meki /ʎ̟/, velarizovan bočni nadzubni /ɫ/ i usneno-zubni aproksimant /ʋ/, koji nema sve odlike aproksimanta, ali se usled negubljenja zvučnosti [v] → [f] smatra poluvokalom.[15]

MFA simbol Polusamoglasnik Suglasnički ekvivalent Samoglasnički ekvivalent
  [ ɻ] (pomoć·info) savijeni aproksimant nadzubni vibrant [ r] ne nalazi se na mestu samoglasnika
  [ j̊] (pomoć·info) bezvučni prednjonepčani prednjonepčani aproksimant [ j] zatvoren prednji nelabijalizovan [ i]
  [ j] (pomoć·info) prednjonepčani aproksimant prednjonepčani aproksimant [ j] zatvoren prednji nelabijalizovan [ i]
  [ ɥ] (pomoć·info) usnenoprednjonepčani aproksimant prednjonepčani aproksimant [ j] zatvoren prednji nelabijalizovan [ i]
  [ ɰ] (pomoć·info) zadnjonepčani aproksimant nadzubni vibrant [ r] ne nalazi se na mestu samoglasnika
  [ ʍ] (pomoć·info) bezvučni usnenozadnjonepčani usneno-zubni aproksimant [ ʋ] zatvoren zadnji labijalizovan [ u]
  [ w] (pomoć·info) usnenozadnjonepčani aproksimant usneno-zubni aproksimant [ ʋ] zatvoren zadnji labijalizovan [ u]
  [ ʕ̞] (pomoć·info) grleni aproksimant nadzubni vibrant [ r] otvoren srednjeg reda [ ä]

Centralni aproksimanti se izgovaraju tako što se dodiruju središta artikulatora.

MFA simbol Centralni aproksimant Srpski ekvivalent Zapis Primer
  [ β̞] (pomoć·info) dvousneni aproksimant usneno-zubni aproksimant (Vv/Vv) šp. lava [ˈläβ̞ä] → lava
  [ ʋ] (pomoć·info) usneno-zubni aproksimant usneno-zubni aproksimant (Vv/Vv) hol. wang [ʋɑŋ] → van
  [ ð̞] (pomoć·info) zubni aproksimant zvučni nadzubni ploziv (Dd/Dd) dan. hvid [ˈʋið̞ˀ] → vid
  [ ɹ] (pomoć·info) nadzubni aproksimant nadzubni vibrant (Rr/Rr) jerm. սուրճ [suɹtʃ] → surč
  [ ʁ̞] (pomoć·info) resični aproksimant nadzubni vibrant (Rr/Rr) dan. rød [ʁ̞ɶð̞] → red
  [ ʢ̞] (pomoć·info) epiglotalni aproksimant nadzubni vibrant (Rr/Rr) arap. تَعَشَّى [tɑʢ̞ɑʃʃæ] → taraše
  [ h̞] (pomoć·info) bezvučni glotalni aproksimant bezvučni zadnjonepčani (Hh/Hh) retki alofoni primeri
  [ ɦ̞] (pomoć·info) zvučni glotalni aproksimant bezvučni zadnjonepčani (Hh/Hh) retki alofoni primeri

Bočni aproksimanti se izgovaraju tako što jezik obavezno dodiruje nepca.

MFA simbol Bočni aproksimant Srpski ekvivalent Zapis Primer
  [ l̪] (pomoć·info) bočni zubni bočni nadzubni (Ll/Ll) vij. lửa [lɨə˧˩˧] → lija
  [ l] (pomoć·info) bočni nadzubni bočni nadzubni (Ll/Ll) abh. мгьал [mɡʲal] → mgal
  [ l̥] (pomoć·info) bezvučni bočni nadzubni bočni nadzubni (Ll/Ll) kin: 拉薩 [l̥ásə] → lasa
  [ ɫ] (pomoć·info) velarizovan bočni nadzubni bočni nadzubni (Ll/Ll) tur. kızıl [kɯzɯɫ] → kuzul
  [ ɭ] (pomoć·info) bočni savijeni bočni nadzubni (Ll/Ll) tam. புளி [puɭi] → puli
  [ ʎ̟] (pomoć·info) bočni meki bočni meki (Ljlj/Lj) bug. любов [ʎ̟ubov] → ljubov
  [ ʎ] (pomoć·info) bočni prednjonepčani bočni meki (Ljlj/Lj) grč. λιακάδα [ʎaˈkaða] → ljakada
  [ ʟ] (pomoć·info) bočni zadnjoneščani bočni nadzubni (Ll/Ll) engl. milk [mɪʟk] → milk

Jednoudarni uredi

Jednoudarnik je svaki suglasnik koji se izgovara jednom kontrakcijom mišićem usled koje jedan govorni organ udara o drugi (npr. jezik o prednje nepce). Nijedan slovenski jezik nema nijedan od deset jednoudarnih suglasnika. To je delimično zato što oni nisu prošli kroz proces zvan rotacizam, koji se odvija po šemi /l/ → /ɾ/, /ɺ/ itd, a kroz koji je u potpunosti prošao japanski jezik. Umesto toga, oni su prošli kroz proces velarizacije /l/ → /ɫ/.[15] Svi jednoudarnici se prenose kao nadzubni vibrant /r/.

MFA simbol Naziv jednoudarnog Srpski ekvivalent Zapis Primer
  [ ⱱ̟] (pomoć·info) dvousneni jednoudarnik nadzubni vibrant (Rr/Rr) retki alofoni primeri
  [ ⱱ] (pomoć·info) usneno-zubni jednoudarnik nadzubni vibrant (Rr/Rr) mono. vwa [ⱱa] → ra
  [ ɾ] (pomoć·info) nadzubni jednoudarnik nadzubni vibrant (Rr/Rr) port. prato [ˈpɾatu] → pratu
  [ ɺ] (pomoć·info) bočni nadzubni jednoudarnik nadzubni vibrant (Rr/Rr) jap. ラーメン [ɺ̠aːmeɴ] → ramen
  [ ɽ] (pomoć·info) savijeni jednoudarnik nadzubni vibrant (Rr/Rr) norv. blad [bɽɑː] → bra
  [ ɭ̆] (pomoć·info) bočni savijeni jednoudarnik nadzubni vibrant (Rr/Rr) pašt. ړوند [ɭ̆und] → rund
  [ ʎ̯] (pomoć·info) bočni prednjonepčani jednoudarnik nadzubni vibrant (Rr/Rr) retki alofoni primeri
  [ ʟ̆] (pomoć·info) zadnjonepčani jednoudarnik nadzubni vibrant (Rr/Rr) retki alofoni primeri
  [ ɢ̆] (pomoć·info) resični jednoudarnik nadzubni vibrant (Rr/Rr) retki alofoni primeri
  [ ʡ̯] (pomoć·info) epiglotalni jednoudarnik nadzubni vibrant (Rr/Rr) retki alofoni primeri

Nosni uredi

Nazali su suglasnici tokom čijeg izgovora vazduh delimično izlazi i kroz nos. Od devetnaest nazala, srpski jezik ih ima tri, sva tri zvučna — nadzubni nazal /n/, dvousneni nazal /m/ i meki nazal /ɲ̟/.[15] U alofonim slučajevima, posebno kod govornika poreklom sa juga Srbije i Makedonije, javlja se i usneno-zubni nazal /ɱ/ ispred /ʋ/ i /f/ (primer /ˈträɱʋäj/). Još češće i van tog područja, ispred /k/ i /ɡ/ se javlja zadnjonepčani nazal /ŋ/ (primer /ˈe̞ŋɡle̞ski/).[18] Svakom zvučnom nazalu odgovara po bezvučni. Oni su izdvojeni kružićem iznad ili crticom ispod simbola, a prenose se kao zvučni im parnjaci.

MFA simbol Naziv jednoudarnog Srpski ekvivalent Zapis Primer
  [ m] (pomoć·info) dvousneni nazal dvousneni nazal (Mm/Mm) polj. masa [ˈmäsä] → masa
  [ m̥] (pomoć·info) bezvučni dvousneni dvousneni nazal (Mm/Mm) isl. hampur [ˈham̥pʏr] → hampir
  [ ɱ] (pomoć·info) usneno-zubni nazal dvousneni nazal (Mm/Mm) grč. έμβρυο [ˈe̞ɱvrio̞] → emvrio
  [ ɱ̊] (pomoć·info) bezvučni usneno-zubni dvousneni nazal (Mm/Mm) retki alofoni primeri
  [ n̪] (pomoć·info) zubni nazal nadzubni nazal (Nn/Nn) engl. month [mʌn̪θ] → mant
  [ n̪̊] (pomoć·info) bezvučni zubni nadzubni nazal (Nn/Nn) retki alofoni primeri
  [ n] (pomoć·info) nadzubni nazal nadzubni nazal (Nn/Nn) hebr. נבון [navon] → navon
  [ n̪̊] (pomoć·info) bezvučni nadzubni nadzubni nazal (Nn/Nn) est. lasn [ˈlɑsn̥] → lasn
  [ n̠] (pomoć·info) tvrdi nazal nadzubni nazal (Nn/Nn) češ. manž [ˈman̠ʒ] → manž
  [ ɳ] (pomoć·info) savijeni nazal nadzubni nazal (Nn/Nn) norv. garn [ɡɑːɳ ] → gan
  [ ɳ̊] (pomoć·info) bezvučni savijeni nadzubni nazal (Nn/Nn) retki alofoni primeri
  [ ɲ̟] (pomoć·info) meki nazal meki nazal (Njnj/Nj) polj. koń [kɔɲ̟] → konj
  [ ɲ] (pomoć·info) prednjonepčani nazal meki nazal (Njnj/Nj) šp. enseñar [ẽ̞nse̞ˈɲär] → ensenjar
  [ ɲ̊] (pomoć·info) bezvučni prednjonepčani meki nazal (Njnj/Nj) burm. ညှာ [ ɲ̊à] → nja
  [ ŋ] (pomoć·info) zadnjonepčani nazal nadzubni nazal (Nn/Nn) slč. tank [taŋk] → tank
  [ ŋ̊] (pomoć·info) bezvučni zadnjonepčani nadzubni nazal (Nn/Nn) burm. ငှါး [ŋ̊á] → na
  [ ŋm] (pomoć·info) usnenozadnjonepčani nazal spoj /n/ i /m/ (Нм/Nm) vij. đúng [ɗuŋm] → dunm
  [ ɴ] (pomoć·info) resični nazal nadzubni nazal (Nn/Nn) jap. 日本 [n̠ʲihoɴ] → nihon
  [ ɴ̥] (pomoć·info) bezvučni resični nadzubni nazal (Nn/Nn) retki alofoni primeri

Strujni uredi

Frikativi nastaju prolaskom vazduha kroz uski prolaz koji čine dva artikulatora jedan blizu drugog (donja usna i gornji sekutići, na primer). Srpski jezik ih od četrdesetak ima šest — bezvučni zubni sibilant /s̪/, zvučni zubni sibilant /z̪/, bezvučni savijeni sibilant /ʂ/, zvučni savijeni sibilant /ʐ/, bezvučni usneno-zubni frikativ /f/ i bezvučni zadnjonepčani frikativ /x/.[15]

Kod nekih govornika, posebno onih poreklom iz Crne Gore, palatalizacijom tvrdih frikativa nastaju bezvučni meki sibilant /ɕ/ i zvučni meki sibilant /ʑ/. U crnogorskoj abecedi, ova dva glasa prihvaćena su kao deo književnog jezika. U njemu, iako je dozvoljeno zapisivati ih kao šj i žj, preferira se potpun fonetski zapis korišćenjem slova preuzetih iz poljskog jezika — ćirilički С́с́ i З́з́ i latinički Śś i Źź.[19][20][21]

Strujni suglasnici mogu biti šuškavi (sibilanti):

MFA simbol Naziv vibranta Srpski ekvivalent Zapis Primer
  [ s] (pomoć·info) bezvučni nadzubni bezvučni zubni (Сс/Ss) fin. sinä [ˈsinæ] → sine
  [ z] (pomoć·info) zvučni nadzubni zvučni zubni (Зз/Zz) alb. zjarr [zjar] → zjar
  [ s̪] (pomoć·info) bezvučni zubni bezvučni zubni (Сс/Ss) grč. σαν [s̻an] → san
  [ z̪] (pomoć·info) zvučni zubni zvučni zubni (Зз/Zz) rum. zar [z̪ar] → zar
  [ s̺] (pomoć·info) bezvučni vršni bezvučni zubni (Сс/Ss) bask. su [s̺u] → su
  [ z̺] (pomoć·info) zvučni vršni zvučni zubni (Зз/Zz) šp. mismo [ˈmiz̺mo̞] → mizmo
  [ ʃ] (pomoć·info) bezvučni tvrdi bezvučni savijeni (Шш/Šš) malt. x'ismek [ˈʃismek] → šismek
  [ ʒ] (pomoć·info) zvučni tvrdi zvučni savijeni (Жж/Žž) hebr. אָראַנזש [aˈʀanʒ] → aranž
  [ ɕ] (pomoć·info) bezvučni meki bezvučni savijeni (Шш/Šš) jap. 塩 [ˈɕio] → šio
  [ ʑ] (pomoć·info) zvučni meki zvučni savijeni (Жж/Žž) jap. 火事 [ˈkaʑi] → kaži
  [ ʂ] (pomoć·info) bezvučni savijeni bezvučni savijeni (Шш/Šš) abh. амш [amʂ] → amš
  [ ʐ] (pomoć·info) zvučni savijeni zvučni savijeni (Жж/Žž) abh. абжа [ˈabʐa] → abža

Centralni frikativi su nešuškavi sa izgovorom sredinom artikulatora:

MFA simbol Naziv vibranta Srpski ekvivalent Zapis Primer
  [ ɸ] (pomoć·info) bezvučni dvousneni zvučni dvousneni (Фф/Ff) jap. 腐敗 [ɸɯhai] → fuhai
  [ β] (pomoć·info) zvučni dvousneni usneno-zubni aproksimant (Вв/Vv) port. abra [ˈaβɾɐ] → avra
  [ f] (pomoć·info) bezvučni usneno-zubni bezvučni usneno-zubni (Фф/Ff) alb. faqe [facɛ] → faće
  [ v] (pomoć·info) zvučni usneno-zubni usneno-zubni aproksimant (Вв/Vv) tur. cetvel [dʒetvæl] → džetvel
  [ θ] (pomoć·info) bezvučni zubni bezvučni zubni (Тт/Tt) grč. θάλασσα [ˈθalasa] → talasa
  [ ð] (pomoć·info) zvučni zubni zvučni zubni (Дд/Dd) grč. δάφνη [ˈðafni] → dafni
  [ ç] (pomoć·info) bezvučni prednjonepčani bezvučni zadnjonepčani (Хх/Hh) hol. acht [ˈɑçt] → aht
  [ ʝ] (pomoć·info) zvučni prednjonepčani prednjonepčani aproksimant (Јј/Jj) šp. sayo [ˈsaʝo̞] → sajo
  [ x] (pomoć·info) bezvučni zadnjonepčani bezvučni zadnjonepčani (Хх/Hh) bug. тихо [ˈtixo] → tiho
  [ ɣ] (pomoć·info) zvučni zadnjonepčani bezvučni zadnjonepčani (Хх/Hh) tadž. ғафс [ɣafs] → hafs
  [ ɧ] (pomoć·info) bezvučni sliveni bezvučni tvrdi (Шш/Šš) šved. Växjö [ˈvɛkɧøː] → Vekše[22]
  [ χ] (pomoć·info) bezvučni resični bezvučni zadnjonepčani (Хх/Hh) hebr. אוכל [oχel] → ohel
  [ ħ] (pomoć·info) bezvučni grleni bezvučni zadnjonepčani (Хх/Hh) arč. хIал [ħaːl] → hal
  [ ʜ] (pomoć·info) bezvučni epiglotalni bezvučni zadnjonepčani (Хх/Hh) svah. x̱adho [ʜaːɗo] → hado

Ostali mogu biti bočni, istovetni sa aproksimantima ili pseudofrikativi:

MFA simbol Naziv vibranta Srpski ekvivalent Zapis Primer
  [ ɬ] (pomoć·info) bočni bezvučni nadzubni bočni nadzubni aproksimant (Лл/Ll) isl. siglt [sɪɬt] → silt
  [ ɮ] (pomoć·info) bočni zvučni nadzubni bočni nadzubni aproksimant (Лл/Ll) mong. долоо [tɔɮɔː] → tolo
  [ ɬ̥˔] (pomoć·info) bočni bezvučni savijeni bočni nadzubni aproksimant (Лл/Ll) retki alofoni primeri
  [ ʎ̥˔] (pomoć·info) bočni bezvučni prednjonepčani bočni nadzubni aproksimant (Лл/Ll) retki alofoni primeri
  [ ʟ̝̊] (pomoć·info) bočni bezvučni zadnjonepčani bočni nadzubni aproksimant (Лл/Ll) retki alofoni primeri
  [ ʟ̝] (pomoć·info) bočni zvučni zadnjonepčani bočni nadzubni aproksimant (Лл/Ll) retki alofoni primeri
  [ ʁ] (pomoć·info) zvučni resični nadzubni vibrant (Рр/Rr) uzb. ёмғир [jɒmˈʁɨr] → jamrir
  [ ʕ] (pomoć·info) zvučni grleni nadzubni vibrant (Рр/Rr) retki alofoni primeri
  [ ʢ] (pomoć·info) zvučni epiglotalni nadzubni vibrant (Рр/Rr) retki alofoni primeri
  [ h] (pomoć·info) bezvučni glotalni bezvučni zadnonepčani (Хх/Hh) korej. 호랑이 [ho̞ɾɐŋi] → horani
  [ ɦ] (pomoć·info) zvučni glotalni bezvučni zadnonepčani (Хх/Hh) češ. hora [ˈɦora] → hora

Sliveni uredi

Afrikati su suglasnici čija artikulacija započinje plozivom, a završava se frikativom. Oni su doslovno sliveni, jer dva, retko tri odvojena glasa čine jedan novi. Prema podeli završnog strujnog glasa, oni mogu biti šuškavi ili ne. Nešuškavi se prenose odabirom onog glasa koji se jače artikuliše. Primeri takvog prenosa su [pf] → [f] i [kx] → [k]. U slučajevima u kojima izgovaranje jednog glasa odmah nakon drugog ne iziskuje napor, prenose se svi glasovi. Primeri su [ndr] → [ndr] i [ɢʁ] → [ɡr].

MFA simbol Naziv afrikata Srpski ekvivalent Zapis Primer
  [ pɸ] (pomoć·info) bezvučni dvousneni bezvučni usneno-zubni (Фф/Ff) retki alofoni primeri
  [ p̪f] (pomoć·info) bezvučni usneno-zubni bezvučni usneno-zubni (Фф/Ff) nem. Pfeffer [ˈpfɛfər] → fefr
  [ b̪v] (pomoć·info) zvučni usneno-zubni usneno-zubni aproksimant (Вв/Vv) tsong. xilebvu [ˈʃilebvu] → šilevu
  [ t̪θ] (pomoć·info) bezvučni zubni bezvučni zubni (Тт/Tt) retki alofoni primeri
  [ d̪ð] (pomoć·info) zvučni zubni zvučni zubni (Дд/Dd) retki alofoni primeri
  [ tɬ] (pomoć·info) bočni bezvučni nadzubni spoj /t̪/ i /l/ ili /ɫ/ (Тл/Tl) šp. Xóchitl [ˈso̞tʃitɬ] → sočitl
  [ dɮ] (pomoć·info) bočni zvučni nadzubni spoj /d̪/ i /l/ ili /ɫ/ (Дл/Dl) šp. Brandl [ˈbrandɮ] → brandl
  [ cç] (pomoć·info) bezvučni prednjonepčani bezvučni meki (Ћћ/Ćć) mađ. tyúk [cçuːk] → ćuk
  [ ɟʝ] (pomoć·info) zvučni prednjonepčani zvučni meki (Ђђ/Đđ) mađ. gyár [ɟʝaːr] → đar
  [ cʎ̥˔] (pomoć·info) bočni bezvučni prednjonepčani spoj /tɕ/ i /l/ ili /ɫ/ (Ћл/Ćl) hadz. tlakate [cʎ̥˔akate] → ćlakate
  [ kx] (pomoć·info) bezvučni zadnjonepčani bezvučni zadnjonepčani (Кк/Kk) retki alofoni primeri
  [ ɡɣ] (pomoć·info) zvučni zadnjonepčani zvučni zadnjonepčani (Гг/Gg) retki alofoni primeri
  [ kʟ] (pomoć·info) bočni bezvučni zadnjonepčani spoj /k/ i /l/ ili /ɫ/ (Кл/Kl) arč. лӀон [kʟol] → klol
  [ ɡʟ] (pomoć·info) bočni zvučni zadnjonepčani spoj /g/ i /l/ ili /ɫ/ (Гл/Gl) retki alofoni primeri
  [ qχ] (pomoć·info) bezvučni resični spoj /k/ i /r/ (Кр/Kr) arč. кхъэ [qχa] → kra
  [ ɢʁ] (pomoć·info) zvučni resični spoj /ɡ/ i /r/ (Гр/Gr) retki alofoni primeri
  [ ʡʜ] (pomoć·info) bezvučni epiglotalni bezvučni zadnjonepčani (Кк/Kk) retki alofoni primeri

Šuškavi afrikati mnogo su češći, a od njih deset u srpskom ih ima pet. To su zvučni meki afrikat /dʑ/, bezvučni meki afrikat /tɕ/, bezvučni zubni afrikat /t̪s̪/, bezvučni savijeni afrikat /ʈʂ/ i zvučni savijeni afrikat /ɖʐ/.[15] Nezvanično i najčešće u stranim rečima, postoji i zvučni zubni afrikat /d̪z̪/. Pravopis srpskoga jezika izdat 2010, prilikom opisa transkripcije ovog glasa (napomena pri tački 196), kaže da se on zapisuje kao dz. Ipak nije nikakva greška ako se glas izgovara sliveno, kao jedan, poznat i iz naših [srpskih] dijalekata.[23]

MFA simbol Naziv afrikata Srpski ekvivalent Zapis Primer
  [ t̪s̪] (pomoć·info) bezvučni zubni bezvučni zubni (Цц/Cc) mađ. cica [ˈt̪s̪it̪s̪ɒ] → cica
  [ d̪z̪] (pomoć·info) zvučni zubni zvučni zubni (Дз/Dz) grč. τζάμι [ˈd̪z̪ami] → dzami
  [ ts] (pomoć·info) bezvučni nadzubni bezvučni zubni (Цц/Cc) rum. preţ [prets] → prec
  [ dz] (pomoć·info) zvučni nadzubni zvučni zubni (Дз/Dz) jap. 水 [mʲiˈdzu͍] → midzu
  [ ʈʂ] (pomoć·info) bezvučni savijeni bezvučni savijeni (Чч/Čč) sloven. čakať [ˈʈ͡ʂakac] → čakać
  [ ɖʐ] (pomoć·info) zvučni savijeni zvučni savijeni (Џџ/Dž) sloven. džús [d͡ʐuːs] → džus
  [ tʃ] (pomoć·info) bezvučni tvrdi bezvučni savijeni (Чч/Čč) ital. ciao [ˈtʃaːo] → čao
  [ dʒ] (pomoć·info) zvučni tvrdi zvučni savijeni (Џџ/Dž) tur. acı [äˈdʒɯ] → adžu
  [ tɕ] (pomoć·info) bezvučni meki bezvučni meki (Ћћ/Ćć) rus. чуть [tɕʉtʲ] → ćut
  [ dʑ] (pomoć·info) zvučni meki zvučni meki (Ђђ/Đđ) korej. 감자 [kɐmdʑɐ] → kamđa

Praskavi uredi

Plozive karakteriše izgovor pred koji je izlaz vazduha sprečen. Od petnaestak, srpski ih ima šest — po tri zvučna parnjaka. Vrhom jezika sprečeni su bezvučni /t̪/ i zvučni zubni ploziv /d̪/, telom jezika bezvučni /k/ i zvučni zadnjonepčani ploziv /ɡ/, a usnama bezvučni /p/ i zvučni dvousneni ploziv /b/.[15] Prednjonepčani plozivi /c/ i /ɟ/ prisutni su u makedonskom i čakavskom narečju. Bez potrebe za prenosom je glotalni ploziv   /ʔ/ (pomoć·info), koji zapravo predstavlja naglašeno odvajanje slogova.

MFA simbol Naziv ploziva Srpski ekvivalent Zapis Primer
  [ p] (pomoć·info) bezvučni dvousneni bezvučni dvousneni (Пп/Pp) port. pai [paj] → paj
  [ b] (pomoć·info) zvučni dvousneni zvučni dvousneni (Бб/Bb) mkd. убав [ˈubav] → ubav
  [ p̪] (pomoć·info) bezvučni usneno-zubni bezvučni dvousneni (Пп/Pp) grč. σάπφει [ˈsap̪fi] → sapfi
  [ b̪] (pomoć·info) zvučni usneno-zubni zvučni dvousneni (Бб/Bb) grč. μπβανα [ˈb̪vana] → bvana
  [ t̪] (pomoć·info) bezvučni zubni bezvučni zubni (Тт/Tt) ukr. брат [brɑt̪] → brat
  [ d̪] (pomoć·info) zvučni zubni zvučni zubni (Дд/Dd) pašt. ﺪﻮﻩ [ˈd̪wɑ] → dva
  [ t] (pomoć·info) bezvučni nadzubni bezvučni zubni (Тт/Tt) grč. τρία [ˈtria] → trija
  [ d] (pomoć·info) zvučni nadzubni zvučni zubni (Дд/Dd) mađ. adó [ˈɒdoː] → ado
  [ ʈ] (pomoć·info) bezvučni savijeni bezvučni zubni (Тт/Tt) hind. टालना [ʈaːl.naː] → talna
  [ ɖ] (pomoć·info) zvučni savijeni zvučni zubni (Дд/Dd) tel. అఢరు [ʌɖʌru] → adaru
  [ c] (pomoć·info) bezvučni prednjonepčani bezvučni meki (Ћћ/Ćć) rum. chin [cin] → ćin
  [ ɟ] (pomoć·info) zvučni prednjonepčani zvučni meki (Ђђ/Đđ) mađ. gyám [ ɟaːm] → đam
  [ k] (pomoć·info) bezvučni zadnjonepčani bezvučni zadnjonepčani (Кк/Kk) gruz. ქვა [kʰva] → kva
  [ ɡ] (pomoć·info) zvučni zadnjonepčani zvučni zadnjonepčani (Гг/Gg) korej. 메기 [meɡi] → megi
  [ kp] (pomoć·info) bezvučni usnenozadnjonepčani spoj /k/ i /p/ (Кп/Kp) mono. kpa [k͡pa] → kpa
  [ ɡb] (pomoć·info) zvučni usnenozadnjonepčani spoj /ɡ/ i /b/ (Гб/Gb) mono. gba [ɡ͡ba] → gba
  [ q] (pomoć·info) bezvučni resični bezvučni zadnjonepčani (Кк/Kk) kaz. ҡош [qụʂ] → kuš
  [ ɢ] (pomoć·info) zvučni resični zvučni zadnjonepčani (Гг/Gg) pers. غذا [ɢæˈzɒ] → geza
  [ ʡ] (pomoć·info) epiglotalni ploziv bezvučni zadnjonepčani (Кк/Kk) arč. гӀарз [ʡarz] → karz

Treperni uredi

Vibrant je suglasnik prilikom čijeg izgovora artikulatori trepere. Od sedam vibranta ukupno, srpski jezik ima samo jedan — nadzubni vibrant /r/.[15] Međutim, ostali vibranti su mu veoma slični ako se zvučanje uzima u obzir.

MFA simbol Naziv vibranta Srpski ekvivalent Zapis Primer
  [ ʙ] (pomoć·info) dvousneni vibrant zvučni dvousneni (Бб/Bb) abh. путу [puʙu] → pubu
  [ r̪] (pomoć·info) zubni vibrant nadzubni vibrant (Рр/Rr) mađ. ró [r̪oː] → ro
  [ r] (pomoć·info) nadzubni vibrant nadzubni vibrant (Рр/Rr) alb. rrush [ruʃ] → ruš
  [ r̥] (pomoć·info) bezvučni nadzubni vibrant nadzubni vibrant (Рр/Rr) isl. hrafn [ˈr̥apn̥] → rapn
  [ ɽr] (pomoć·info) savijeni vibrant nadzubni vibrant (Рр/Rr) retki alofoni primeri
  [ ʀ] (pomoć·info) resični vibrant nadzubni vibrant (Рр/Rr) hebr. ירוק [jaˈʀok] → jarok
  [ ᴙ] (pomoć·info) epiglotalni vibrant nadzubni vibrant (Рр/Rr) retki alofoni primeri

Ubačajnici uredi

Implozivi su suglasnici, plozivi ili afrikati, kod kojih je prisutan i grkljanski način artikulacije (uz plućni). Nema ih u indoevropskim jezicima, pa ni u srpskom. Ukupno ih je dvanaest, a češći su zvučni od bezvučnih.

MFA simbol Naziv vibranta Srpski ekvivalent Zapis Primer
  [ ƥ]/[ ɓ̥] (pomoć·info) bezvučni dvousneni bezvučni dvousneni (Пп/Pp) retki alofoni primeri
  [ ɓ] (pomoć·info) zvučni dvousneni zvučni dvousneni (Бб/Bb) mono. ‘balœ [ɓálə́] → bala
  [ ɗ̪ ] (pomoć·info) zvučni zubni zvučni zubni (Дд/Dd) retki alofoni primeri
  [ ƭ]/[ ɗ̥ ] (pomoć·info) bezvučni nadzubni bezvučni zubni (Тт/Tt) retki alofoni primeri
  [ ɗ] (pomoć·info) zvučni nadzubni zvučni zubni (Дд/Dd) vij. đuôi [ɗuəj] → duoj
  [ ᶑ] (pomoć·info) zvučni savijeni zvučni zubni (Дд/Dd) retki alofoni primeri
  [ ƈ]/[  ʄ̥ ] (pomoć·info) bezvučni prednjonepčani bezvučni meki (Ћћ/Ćć) retki alofoni primeri
  [ ʄ] (pomoć·info) zvučni prednjonepčani zvučni meki (Ђђ/Đđ) svah. jana [ ʄana] → đana
  [ ƙ]/[ ɠ̊ ] (pomoć·info) bezvučni zadnjonepčani bezvučni zadnjonepčani (Кк/Kk) svah. ukuza [uˈƙuːza] → ukuza
  [ ɠ] (pomoć·info) zvučni zadnjonepčani zvučni zadnjonepčani (Гг/Gg) retki alofoni primeri
  [ ʠ]/[ ʛ̥ ] (pomoć·info) bezvučni resični bezvučni zadnjonepčani (Кк/Kk) retki alofoni primeri
  [ ʛ] (pomoć·info) zvučni resični zvučni zadnjonepčani (Гг/Gg) retki alofoni primeri

Izbačajnici uredi

Ejektivi su bezvučni suglasnici kod kojih pri izgovoru dolazi do zatvaranja grkljana. Dakle, vazduh se izbacuje iz grkljana, dok pluća miruju. Nema ih u indoevropskim jezicima, pa ni u srpskom. Ukupno ih ima dvadesetak. Neki su praskavi (plozivi):

MFA simbol Naziv ejektiva Srpski ekvivalent Zapis Primer
  [ pʼ] (pomoć·info) dvousneni praskavi bezvučni dbousneni ploziv (Pp/Pp) jerm. պոչ [pʼotʃʰ] → poč
  [ t̪ʼ] (pomoć·info) zubni praskavi bezvučni zubni ploziv (Tt/Tt) retki alofoni slučajevi
  [ ť] (pomoć·info) nadzubni praskavi bezvučni zubni ploziv (Tt/Tt) gruz. ტიტა [tʼitʼa] → tita
  [ cʼ] (pomoć·info) prednjonepčani ejektiv bezvučni meki afrikat (Ćć/Ćć) retki alofoni slučajevi
  [ ʈʼ] (pomoć·info) savijeni praskavi bezvučni zubni ploziv (Tt/Tt) retki alofoni slučajevi
  [ kʼ] (pomoć·info) zadnjonepčpani praskavi bezvučni zadnjonepčpani ploziv (Kk/Kk) arč. кIан [kʼan] → kan
  [ qʼ] (pomoć·info) resični praskavi bezvučni zadnjonepčpani ploziv (Kk/Kk) arč. къам [qʼam] → kam

Neki su strujne prirode (frikativi):

MFA simbol Naziv ejektiva Srpski ekvivalent Zapis
  [ ɸʼ] (pomoć·info) dvousneni strujni ejektiv usneno-zubni frikativ (Ff/Ff)
  [ fʼ] (pomoć·info) usneno-zubni strujni ejektiv usneno-zubni frikativ (Ff/Ff)
  [ θʼ] (pomoć·info) zubni strujni ejektiv bezvučni zubni ploziv (Tt/Tt)
  [ sʼ] (pomoć·info) nadzubni strujni ejektiv bezvučni zubni sibilant (Ss/Ss)
  [ ɬʼ] (pomoć·info) bočni nadzubni strujni ejektiv bezvučni zubni sibilant (Ss/Ss)
  [ ʃʼ] (pomoć·info) tvrdi strujni ejektiv bezvučni tvrdi frikativ (Šš/Šš)
  [ ʂʼ] (pomoć·info) savijeni strujni ejektiv bezvučni tvrdi frikativ (Šš/Šš)
  [ çʼ] (pomoć·info) prednjonepčani strujni ejektiv bezvučni zadnjonepčani frikativ (Hh/Hh)
  [ ɕʼ] (pomoć·info) meki strujni ejektiv bezvučni tvrdi frikativ (Šš/Šš)
  [ x’] (pomoć·info) zadnjonepčani strujni ejektiv bezvučni zadnjonepčani frikativ (Hh/Hh)
  [ χʼ] (pomoć·info) resični strujni ejektiv bezvučni zadnjonepčani frikativ (Hh/Hh)

Neki su slivene prirode (afrikati):

MFA simbol Naziv ejektiva Srpski ekvivalent Zapis Primer
  [ tθʼ] (pomoć·info) zubni sliveni ejektiv bezvučni zubni ploziv (Tt/Tt) retki alofoni slučajevi
  [ tsʼ] (pomoć·info) nadzubni sliveni ejektiv bezvučni zubni afrikat (Cc/Cc) jerm. ծառ [t͡sʼɑr] → car
  [ tɬʼ] (pomoć·info) bočni nadzubni sliveni ejektiv spoj /t̪/ i /l/ ili /ɫ/ (Тл/Tl) retki alofoni slučajevi
  [ tɕʼ] (pomoć·info) meki sliveni ejektiv bezvučni meki afrikat (Ćć/Ćć) retki alofoni slučajevi
  [ cçʼ] (pomoć·info) prednjonepčani sliveni ejektiv bezvučni meki afrikat (Ćć/Ćć) retki alofoni slučajevi
  [ c͡ʎ̝ʼ] (pomoć·info) bočni prednjonepčani sliveni ejektiv spoj /tɕ/ i /l/ ili /ɫ/ (Ћл/Ćl) hadz. dlaggwa [cʎ̝̥ʼakxʷ’a] → ćlakva
  [ tʃʼ] (pomoć·info) tvrdi sliveni ejektiv bezvučni tvrdi afrikat (Čč/Čč) jerm. ճյուղ [t͡ʃʼiʊ̯ʁ] → čivr
  [ ʈʂʼ] (pomoć·info) savijeni sliveni ejektiv bezvučni tvrdi afrikat (Čč/Čč) retki alofoni slučajevi
  [ kxʼ] (pomoć·info) zadnjonepčani sliveni ejektiv bezvučni zadnjonepčani ploziv (Kk/Kk) hadz. dlaggwa [cʎ̝̥ʼakxʷ’a] → ćlakva
  [ k͡ʟ̝ʼ] (pomoć·info) bočni zadnjonepčani sliveni ejektiv spoj /k/ i /l/ ili /ɫ/ (Кл/Kl) retki alofoni slučajevi
  [ qχʼ] (pomoć·info) resični sliveni ejektiv bezvučni zadnjonepčani ploziv (Kk/Kk) retki alofoni slučajevi

Coktavi uredi

Klikovi su tip suglasnika koji se izgovaraju i ulaznim (ingresivnim) i izlaznim (oralnim) mehanizmom izgovora. Vazduh se usisava u usnu duplju, gde su dve prepreke — jedna u prednjem delu usne duplje, druga u zadnjem. Pri usisavanju vazduha uklanja se prednja prepreka. Klikovi, sa izuzetkom paralingvističkih glasova, postoje samo u afričkim.

Oni se usled nesličnosti ni sa jednim drugim glasom na srpski ne mogu ni transkribovati, ali, kako ih je ipak nemoguće izostaviti, upotrebljava se Kiršenbaumova transkripcija. Ipak, potrebno je imati u vidu da se u jezičkoj tradiciji coktavi suglasnici maltene nikad ne prenose i u potpunosti zanemaruju (npr. jezik kosa, ne ktlosa ili slično).

MFA simbol Kiršenbaum Naziv klika Srpski ekvivalent Primer
  [ ʘ] (pomoć·info) p.! slab dvousneni klik slab uvučeni poljubav [ʘoa] = poa
  [ ʘ̬] (pomoć·info) b.! zvučni dvousneni klik jak uvučeni poljubac [ʘ̬ox] = boh
  [ ʘ̃] (pomoć·info) m.! nazalni dvousneni klik uvučeni poljubac kroz nos [ʘ̃i] = mi
MFA simbol Kiršenbaum Naziv klika Srpski ekvivalent Primer
  [ ǀ]/[ ʇ] (pomoć·info) t! slab zubni klik slabo coktanje kroz zube [ǀʰeta] = [ʇʰeta] = teta
  [ ǀ̬]/[ ʇ̬] (pomoć·info) d! zvučni zubni klik jako coktanje kroz zube [ǀ̬iriku] = [ʇ̬iriku] = diriku
  [ ǀ̃]/[ ʇ̃] (pomoć·info) n! nazalni zubni klik zubno coktanje kroz nos [miǀ̃a] = [miʇ̃a] = mina
MFA simbol Kiršenbaum Naziv klika Srpski ekvivalent Primer
  [ ǃ]/[ ʗ] (pomoć·info) t.! slab nadzubni klik slabo klokotanje jezika [laǃo] = [laʗo] = lato
  [ ǃ̬]/[ ʗ̬] (pomoć·info) d.! zvučni nadzubni klik jako klokotanje jezika [kaᶢǃa] = [kaʗ̬a] = kada
  [ ǃ̃]/[ ʗ̃] (pomoć·info) n.! nazalni nadzubni klik klokotanje jezika kroz nos [teǃ̃e] = [teʗ̃e] = tene
MFA simbol Kiršenbaum Naziv klika Srpski ekvivalent Primer
  [ ǁ]/[ ʖ] (pomoć·info) tl! slab bočni klik slabo coktanje ka strani usta [eǁek] = [eʖek] = etlek
  [ ǁ̬]/[ ʖ̬] (pomoć·info) dl! zvučni bočni klik jako coktanje ka strani usta [ǁ̬ai] = [ʖ̬ai] = dlai
  [ ǁ̃]/[ ʖ̃] (pomoć·info) nl! nazalni bočni klik bočno coktanje kroz nos [ǁ̃àŋ] = [ʖ̃àŋ] = nlan
MFA simbol Kiršenbaum Naziv klika Srpski ekvivalent Primer
  [ ǂ]/[ ʄ] (pomoć·info) c! slab prednjonepčani klik slabo obično coktanje [ǂʰabá] = [ʄʰabá] = ćaba
  [ ǂ̬]/[ ʄ̬] (pomoć·info) J! zvučni prednjonepčani klik jako obično coktanje [ǂ̬òː] = [ʄ̬òː] = đo
  [ ǂ̃]/[ ʄ̃] (pomoć·info) n^! nazalni prednjonepčani klik obično coktanje kroz nos [ǂ̃ûm] = [ʄ̃ûm] = njum

Napomene uredi

  1. ^ Gotovo zatvoren gotovo prednji nelabijalizovan samoglasnik /ɪ/ prenosi se kao prednjonepčani aproksimant /j/ kada se nalazi do drugog samoglasnika. Primeri takvog prenosa su Ej-Bi-Si (ABC [.eɪ.bi'si]; ne Ei-Bi-Si) i Majkl (Michael [ˈmaɪkəl]; ne Maikl).

Reference uredi

  1. ^ „Transkripcija (lot. transcriptio – perrašymas)”. Tarptautinių žodžių žodynas. Arhivirano iz originala 09. 3. 2014. g. Pristupljeno 11. 01. 2013. 
  2. ^ a b v g „Prilagođeno pisanje (transkripcija) imena iz stranih jezika”. Prijemni Infostud. Arhivirano iz originala 01. 11. 2012. g. Pristupljeno 11. 01. 2013. 
  3. ^ „Phonemic (Broad) Transcription of Australian English”. MacQuaire University. Pristupljeno 11. 01. 2013. 
  4. ^ International Phonetic Association (IPA), Handbook.
  5. ^ MacMahon 1996, str. 821–846.
  6. ^ Wall, Joan (1989). International Phonetic Alphabet for Singers. Pst. ISBN 978-1-877761-50-8. 
  7. ^ „IPA: Alphabet”. UCL Division of Psychology and Language Sciences. Arhivirano iz originala 10. 10. 2012. g. Pristupljeno 11. 01. 2013. 
  8. ^ „Current IPA chart” (PDF). UCL Division of Psychology and Language Sciences. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 03. 2009. g. Pristupljeno 11. 01. 2013. 
  9. ^ Pešikan, Jerković & Pižurica 2010, str. 250.
  10. ^ Mirza i Bupati pobednici, Radio-televizija Srbije, Pristupljeno 11. 01. 2013 
  11. ^ Srbija u Londonu, Vlada Republike Srbije, Pristupljeno 11. 01. 2013 
  12. ^ Ana i Nole među najpopularnijima na Internetu, Glas Srpske, Pristupljeno 11. 01. 2013 
  13. ^ Vesnina i Mirza plasirale su polufinale Rolan-Garosa, Glas Rusije, Arhivirano iz originala 02. 06. 2011. g., Pristupljeno 11. 01. 2013 
  14. ^ Brown, Wayles; Alt, Theresa (2004), A Handbook of Bosnian, Serbian and Croatian, SEELRC, Pristupljeno 11. 01. 2013 
  15. ^ a b v g d đ e ž z Morén, Bruce (2005), Consonant-Vowel Interactions in Serbian: Features, Representations and Constraint Interactions (PDF), Center for Advanced Study of Theoretical Linguistics, Tromsø, Arhivirano iz originala (PDF) 15. 03. 2010. g., Pristupljeno 11. 01. 2013 
  16. ^ Pavešić, Eugenija; Lončarić, Mijo; Malić, Dragica; Znika, Marija; Zečević, Vesna; Peti, Mirko (1997), Hrvatska gramatika, Školska knjiga, ISBN 978-953-0-40010-8, „Pri njegovu su izgovoru govorni organi najprije u položaju sličnom kao pri izgovoru glasa i, a onda postupno prelaze u položaj za izgovor glasa e. U hrvatskom književnom jeziku dvoglasnik je ie ravan diftong.”  |first6= zahteva |last6= u Authors list (pomoć)
  17. ^ Kapović, Mate (2007), „Hrvatski standard - evolucija ili revolucija?”, Jezikoslovlje, 8 (1): 61—76, „Iako se odraz dugoga jata u kojem ijekavskom govoru možda i može opisati kao dvoglas, on tu u standardu sasma sigurno nije. Taj tobožnji dvoglas treba maknuti iz priručnikâ standardnoga jezika jer nema nikakve koristi od uvođenja fantomskih fonema bez ikakve podloge u standardnojezičnoj stvarnosti.” 
  18. ^ Grammar of the Macedonian language. str. 102, Stojka Bojkovska, Prosvetno Delo, Skopje 2008,
  19. ^ „Donijet Pravopis crnogorskog jezika”. 09. 7. 2009. Arhivirano iz originala 01. 10. 2010. g. Pristupljeno 11. 01. 2013. 
  20. ^ „Dva nova slova u pravopisu”. 10. 07. 2009. Arhivirano iz originala 22. 07. 2010. g. Pristupljeno 11. 01. 2013. 
  21. ^ „Montenegrin authorities introduce new alphabet”. B92. 16. 08. 2010. Arhivirano iz originala 12. 08. 2013. g. Pristupljeno 11. 01. 2013. 
  22. ^ Pešikan, Jerković & Pižurica 2010, str. 260.
  23. ^ Pešikan, Jerković & Pižurica 2010, str. 173.

Literatura uredi

  • Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010). „Prilagođeno pisanje imena iz stranih jezika (transkripcija)”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. ISBN 978-86-7946-079-0. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гласовна_транскрипција&oldid=26851150”