Пландиште
Пландиште је село и центар истоимене општине у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 3825 становника. Већину чине Срби.
| Пландиште | |
|---|---|
 Православна црква Св. преподобног Рафаила Банатског | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина |  Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Пландиште |
| Становништво | |
| — 2011. |  3825 |
| — густина | 95*/км2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45°13′23″ СГШ; 21°07′11″ ИГД / 45.223° СГШ; 21.119666° ИГДКоординате: 45°13′23″ СГШ; 21°07′11″ ИГД / 45.223° СГШ; 21.119666° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Ндм. висина | 79 м |
| Површина | 45,0* км2 |
.svg)  Пландиште Пландиште на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26360 |
| Позивни број | +381 (0)13 |
| Регистарска ознака | VŠ |
У Пландишту је 2013. почела изградња ветропарка, првог у Србији.[1]
Име селаУреди
српски: Пландиште;македонски: Пландиште; мађарски:Zichyfalva ; немачки:Zichydorf ; румунски: Plandişte
Данашње име села долази од речи пландовати, одмарати се. Румуни користе исто то име док Мађари и Немци користе име које је село добило по грофу Зичију а у преводу значи Зичијево село.
Пландиште – Банат има дугу историју као кључна локација у источно-централној Европи због транспортних рута дуж његових река и планинских пролаза. Банат је био војно стратегијска спољна граница за античко Римско царство и они су ту саградили неколико већих градова који још увек постоје, као што је Темишвар. Германска племена су нападала римске гарнизоне али нису успела да освоје територију која се касније консолидовала као део Мађарске монархије око 1000. године нове ере. Мађарска је омогућила мирно време хришћанства које је определило судбину Баната. И касније је Банат трпео разне несреће. Џингис кан је 1240-1242. године оставио за собом пустош када је прошао у свом освајачком походу на Европу. Територија нашег места је око 85 км северно од Дунава и у правцу севера од Београда, који такође постоји од древних времена.
Биосег (Средњи век) Током средњег века место је названо по ливади на којој је настало: Биосег. Током овог периода, Турци из Османског царства су 1526. почели са сукобима са Мађарском империјом са циљем ширења своје територије. После битке код Мохача, Турци су завладали на две трећине Мађарске, укључујући и Банат. Рат са отоманским Турцима је трајао током шеснаестог и седамнаестог века; 1663-1739, и опет 1788. године, при чему су увек уништавана банатска насеља и убијано његово становништво. Скоро је сигурно да су људи који су живели на Биосег ливади били умешани у те ратове због близине Дунава. Дунав је формирао пприродну границу између Османског царства и Мађарске монархије.
»Морминз« (1717-1738) Аустријска царска армија којом је командовао принц Еуген Савојски је напокон истерала Турке са своје територије. Мировни уговор потписан у Карловицу 1699. године је довео Мађарску, без Баната, под управу хабзбуршког цара Леополда I. Касније, принц Еуген је заузео Банат 1718. године, и провинција је уступљена хабзбушском цару Чарлсу .VI У складу са наређењима (војном управом) принца Еугена од 1723. до 1725. године, наше место је насељено под именом ‚’’’Морминз”’ и тако је регистровано на мапи Темишвара, Банат. Насељеници Морминза су градили своје куће од земље и блата и покривали их трском из локалних мочвара или сламом (од житарица које су расле у јужном Банату).
1738. отомански Турци обновили су непријатељство пробојем у јужни Банат и пустошењем и разарањем насеобина дуж Дунава, укључујући и Морминз. Турци су напредовали на север током следеће године, све до Темешбурга, централног и главног града Баната. Становници који нису избегли на север побијени су или одведени у ропство. Сва села јужно од Темешбурга спаљена су. Након ове инвазије територија око Морминза личила је на пустињу.
Зичидорф немачки:Zichydorf (1787-1867) Аустријанци и Мађари удрузили су снаге и 1738. потиснули Турке назад на југ, преко Дунава. Мада је и претходно овде било углавном немачко становништво, протеривање Турака донело је организовано насељавање под окриљем Хабзбурга. Аустроугарски војни походи били су засновани на немачком племству — грофовима, који су служили као генерали Царској аустријској војсци. За аустријског кајзера било је уобичајено да награди сваког грофа парцелом земље новоосвојеног пограничног Баната. Тако је гроф Карл Зич де Васонкео, (grof Karl Zichy de Vasonkeo) тадашњи председник мађарског парламента, постао власник око 10.000 акри земље око ? (села) названог Зичидорф у његову част. [2].
Зичфалва мађарски Zichyfalva : (1867—1918) 1867. године Аустрија је прихватила двојну монархију познату као Аустроугарско царство. Угарска власт је касније натурила мађаризацију да креира посебну мађарску нацију из мешане популације, која је била највећим делом немачка, али је такође укључивала и Румуне, Србе и Турке. Мађаризација је резултовала променом имена насеља са немачког на мађарски. Тако је Зичдорф преименован у Зичфалва, место које се налазило у 54. грофовији Торонтал, Угарска.
Мариолана (1918—1942) Први светски рат донео је још једну промену имена места Аустроугарске империје. Након Версајског уговора 1918. године нове границе довеле су Зичдорф/Зичфалва у састав државе Србије, која је постала део новоформиране Југославије. Југословенски краљ Александар прокламовао је промену назива свих места на српски језик, те је место добило назив Мариолана, који је задржало до Другог светског рата.
За време немачке окупације у току Другог светског рата називи насеља су враћени на немачке изворне називе. Након Другог светског рата, место добија садашњи назив. Мариолана постаје ’’’ Пландиште”’, у САП Војводини, СФР Југославија. На територију општине пристигли су досељеници и из других крајева земље, тако да је у мултиетничкој структури становништва било заступљено 18 националности.
Данас Пландиште је регистровано на званичним мапама Србије (тада Југославије) са популацијом испод 5000. Ако тражите Пландиште у атласу, због његове величине тешко ћете га пронаћи. Налази се 85 километара северно од Београда, главног града Србије. До Пландишта се долази магистралнм путем Београд-Вршац који се код Алибунара грана према Пландишту, односно, из правца Новог Сада путем Нови Сад–Вршац.
ПопулацијаУреди
| Година | Укупно | Срби | Македонци | Југословени | Мађари | Румуни | Словаци | Црногорци | Остали |
| 1991 | 4,380 | 54.84% | 23.69% | 9.2% | 5.57% | 1.57% | 0.82% | 0.66% | 3.65% |
Популација кроз историјуУреди
| Година | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. |
| Укупно | 2,937 | 2,636 | 3,128 | 3,192 | 2,846 |
ДемографијаУреди
Према попису из 2002. било је 4270 становника (према попису из 1991. било је 4380 становника).
У насељу Пландиште живи 3453 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,3 година (38,3 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 1455 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 13 | 11 | ||
| 80+ | 22 | 36 | ||
| 75—79 | 52 | 70 | ||
| 70—74 | 63 | 107 | ||
| 65—69 | 102 | 113 | ||
| 60—64 | 115 | 118 | ||
| 55—59 | 107 | 119 | ||
| 50—54 | 201 | 197 | ||
| 45—49 | 222 | 203 | ||
| 40—44 | 155 | 172 | ||
| 35—39 | 122 | 130 | ||
| 30—34 | 124 | 129 | ||
| 25—29 | 157 | 132 | ||
| 20—24 | 168 | 163 | ||
| 15—19 | 165 | 145 | ||
| 10—14 | 114 | 109 | ||
| 5—9 | 105 | 102 | ||
| 0—4 | 101 | 106 | ||
| Просек : | 38,3 | 40,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.788 | 584 | 1.059 | 86 | 56 | 3 |
| Женски | 1.845 | 410 | 1.056 | 301 | 77 | 1 |
| УКУПНО | 3.633 | 994 | 2.115 | 387 | 133 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 916 | 209 | 0 | 22 | 267 |
| Женски | 715 | 67 | 0 | 0 | 309 |
| УКУПНО | 1.631 | 276 | 0 | 22 | 576 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 16 | 59 | 80 | 32 | 52 |
| Женски | 8 | 4 | 101 | 17 | 5 |
| УКУПНО | 24 | 63 | 181 | 49 | 57 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 13 | 8 | 74 | 17 | 22 |
| Женски | 15 | 6 | 33 | 49 | 86 |
| УКУПНО | 28 | 14 | 107 | 66 | 108 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 19 | 1 | 0 | 25 | |
| Женски | 9 | 1 | 0 | 5 | |
| УКУПНО | 28 | 2 | 0 | 30 | |
НапоменеУреди
→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Пландиште, на којој се налазе два насеља: Лаудоновац и Пландиште.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Започета изградња првог ветропарка у Србији („Вечерње новости“, 18. септембар 2013)
- ^ Milleker, Felix. Geschichte der Gemeinde Mariolana (Zichydorf, Zichyfalva), 1787-1924.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
ЛитератураУреди
- Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
- Milleker, Felix. Geschichte der Gemeinde Mariolana (Zichydorf, Zichyfalva), 1787-1924. [E: History of the community of Mariolana....]. 1924, Vrsac, Kirchner. 44 Pages. Library: IfA, ONB
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево“
- Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928 г.*
- Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928 г.
- Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
- Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Пландишта настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани:
- Препоручена Литература: [1] [2]
Спољашње везеУреди
| Пландиште на Викимедијиној остави. |