Пландиште
Пландиште је село и центар истоимене општине у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 3.825 становника.
Пландиште | |
|---|---|
 Православна црква Св. преподобног Рафаила Банатског | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Пландиште |
| Становништво | |
| — 2011. |  3.825 |
| — густина | 85/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 13′ 46″ С; 21° 07′ 19″ И / 45.229482° С; 21.121884° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 79 m |
| Површина | 45 km2 |
.svg)  Пландиште Пландиште на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26360 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
У Пландишту се планира изградња ветропарка Пландиште I.
Име села уреди
српски : Пландиште; македонски : Пландиште; мађарски : Zichyfalva; немачки : Zichydorf; румунски : Plandişte;
Данашње име села долази од речи пландовати, одмарати се. Румуни користе исто то име док Мађари и Немци користе име које је село добило по грофу Зичију а у преводу значи Зичијево село.
Пландиште – Банат има дугу историју као кључна локација у источно-централној Европи због транспортних рута дуж његових река и планинских пролаза. Банат је био војно стратегијска спољна граница за античко Римско царство и они су ту саградили неколико већих градова који још увек постоје, као што је Темишвар. Германска племена су нападала римске гарнизоне али нису успела да освоје територију која се касније консолидовала као део Мађарске монархије око 1000. године нове ере. Мађарска је омогућила мирно време хришћанства које је определило судбину Баната. И касније је Банат трпео разне несреће. Џингис кан је 1240-1242. године оставио за собом пустош када је прошао у свом освајачком походу на Европу. Територија места је око 85 км северно од Дунава и у правцу севера од Београда, који такође постоји од древних времена.
Биосег (Средњи век) Током средњег века место је названо по ливади на којој је настало: Биосег. Током овог периода, Турци из Османског царства су 1526. почели са сукобима са Мађарском империјом са циљем ширења своје територије. После битке код Мохача, Турци су завладали на две трећине Мађарске, укључујући и Банат. Рат са Турцима је трајао током шеснаестог и седамнаестог века; 1663-1739, и опет 1788. године, при чему су увек уништавана банатска насеља и убијано његово становништво. Скоро је сигурно да су људи који су живели на Биосег ливади били умешани у те ратове због близине Дунава. Дунав је формирао природну границу између Османског царства и Мађарске монархије.
Морминз (1717-1738) Аустријска царска армија којом је командовао принц Еуген Савојски је напокон истерала Турке са своје територије. Мировни уговор потписан у Карловицу 1699. године је довео Мађарску, без Баната, под управу хабзбуршког цара Леополда I. Касније, принц Еуген је заузео Банат 1718. године, и провинција је уступљена хабзбушском цару Чарлсу.VI У складу са наређењима (војном управом) принца Еугена од 1723. до 1725. године, место је насељено под именом ’”Морминз”’ и тако је регистровано на мапи Темишвара, Банат. Насељеници Морминза су градили своје куће од земље и блата и покривали их трском из локалних мочвара или сламом (од житарица које су расле у јужном Банату).
1738. Турци су обновили непријатељство пробојем у јужни Банат и пустошењем и разарањем насеобина дуж Дунава, укључујући и Морминз. Турци су напредовали на север током следеће године, све до Темешбурга, централног и главног града Баната. Становници који нису избегли на север побијени су или одведени у ропство. Сва села јужно од Темешбурга спаљена су. Након ове инвазије територија око Морминза личила је на пустињу.
Зичидорф (немачки: Zichydorf, 1787-1867) Аустријанци и Мађари удружили су снаге и 1738. потиснули Турке назад на југ, преко Дунава. Мада је и претходно овде било углавном немачко становништво, протеривање Турака донело је организовано насељавање под окриљем Хабзбурга. Аустроугарски војни походи били су засновани на немачком племству — грофовима, који су служили као генерали Царској аустријској војсци. За аустријског кајзера било је уобичајено да награди сваког грофа парцелом земље новоосвојеног пограничног Баната. Тако је гроф Карл Зич де Васонкео, (graf Karl Zichy de Vasonkeo) тадашњи председник мађарског парламента, постао власник око 10.000 акри земље око ? (села) названог Зичидорф у његову част. [1].
Зичифалва (мађарски: Zichyfalva, 1867-1918) 1867. године Аустрија је прихватила двојну монархију познату као Аустроугарско царство. Угарска власт је касније натурила мађаризацију да креира посебну мађарску нацију из мешане популације, која је била највећим делом немачка, али је такође укључивала и Румуне, Србе и Турке. Мађаризација је резултовала променом имена насеља са немачког на мађарски. Тако је Зичдорф преименован у Зичфалва, место које се налазило у 54. грофовији Торонтал, Угарска.
Мариолана (1918-1942) Први светски рат донео је још једну промену имена места Аустроугарске империје. Након Версајског уговора 1918. године нове границе довеле су Зичидорф/Зичифалву у састав државе Србије, која је постала део новоформиране Југославије. Југословенски краљ Александар прокламовао је промену назива свих места на српски језик, те је место добило назив Мариолана, који је задржало до Другог светског рата.
За време немачке окупације у току Другог светског рата називи насеља су враћени на немачке изворне називе. Након Другог светског рата, место добија садашњи назив. Мариолана постаје ’”Пландиште”’, у САП Војводини, СФР Југославија. На територију општине пристигли су досељеници и из других крајева земље, тако да је у мултиетничкој структури становништва било заступљено 18 националности.
Данас је Пландиште регистровано на званичним мапама Србије (тада Југославије) са популацијом испод 5000. Ако тражите Пландиште у атласу, због његове величине тешко ћете га пронаћи. Налази се 85 километара северно од Београда, главног града Србије. До Пландишта се долази магистралним путем Београд-Вршац који се код Алибунара грана према Пландишту, односно, из правца Новог Сада путем Нови Сад – Вршац.
Популација уреди
| Година | Укупно | Срби | Македонци | Југословени | Мађари | Румуни | Словаци | Црногорци | Остали |
| 1991 | 4,380 | 54.84% | 23.69% | 9.2% | 5.57% | 1.57% | 0.82% | 0.66% | 3.65% |
Популација кроз историју уреди
| Година | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. |
| Укупно | 2.937 | 2.636 | 3.128 | 3.192 | 2.846 |
Демографија уреди
Према попису из 2002. било је 4270 становника (према попису из 1991. било је 4380 становника).
У насељу Пландиште живи 3453 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,3 година (38,3 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 1455 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93. Већину чине Срби.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 13 | 11 | ||
| 80+ | 22 | 36 | ||
| 75—79 | 52 | 70 | ||
| 70—74 | 63 | 107 | ||
| 65—69 | 102 | 113 | ||
| 60—64 | 115 | 118 | ||
| 55—59 | 107 | 119 | ||
| 50—54 | 201 | 197 | ||
| 45—49 | 222 | 203 | ||
| 40—44 | 155 | 172 | ||
| 35—39 | 122 | 130 | ||
| 30—34 | 124 | 129 | ||
| 25—29 | 157 | 132 | ||
| 20—24 | 168 | 163 | ||
| 15—19 | 165 | 145 | ||
| 10—14 | 114 | 109 | ||
| 5—9 | 105 | 102 | ||
| 0—4 | 101 | 106 | ||
| Просек : | 38,3 | 40,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.788 | 584 | 1.059 | 86 | 56 | 3 |
| Женски | 1.845 | 410 | 1.056 | 301 | 77 | 1 |
| УКУПНО | 3.633 | 994 | 2.115 | 387 | 133 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 916 | 209 | 0 | 22 | 267 |
| Женски | 715 | 67 | 0 | 0 | 309 |
| УКУПНО | 1.631 | 276 | 0 | 22 | 576 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 16 | 59 | 80 | 32 | 52 |
| Женски | 8 | 4 | 101 | 17 | 5 |
| УКУПНО | 24 | 63 | 181 | 49 | 57 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 13 | 8 | 74 | 17 | 22 |
| Женски | 15 | 6 | 33 | 49 | 86 |
| УКУПНО | 28 | 14 | 107 | 66 | 108 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 19 | 1 | 0 | 25 | |
| Женски | 9 | 1 | 0 | 5 | |
| УКУПНО | 28 | 2 | 0 | 30 | |
Напомене уреди
→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Пландиште, на којој се налазе два насеља: Лаудоновац и Пландиште.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Milleker, Felix. Geschichte der Gemeinde Mariolana (Zichydorf, Zichyfalva), 1787-1924.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература уреди
- Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
- Milleker, Felix. Geschichte der Gemeinde Mariolana (Zichydorf, Zichyfalva), 1787-1924. [E: History of the community of Mariolana...]. 1924, Vrsac, Kirchner. Pages 44. Library: IfA, ONB
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927, саставио Др. Владимир Марган, бив. председник обласног одбора, комесар обласне самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево“
- Територија Подунавске области написао Др. Владимир Марган, председник обл. одбора у Смедереву 1928. г.*
- Историјски преглед Подунавске области Банатски део, написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. г.
- Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
- Летопис Период 1812 – 2009. г. Пешчари Написао М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Пландишта настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани:
- Препоручена Литература: [1] [2]
