Борски управни округ

Борски управни округ
Борски управни округ;
Држава	Србија
Регион	Јужна и источна Србија
Историјске области	Кључ, Неготинска крајина, Пореч, Кучај, Црна Река
Админ. центар	Бор
Оснивање	1992.
Површина	3.507 km2
Становништво	2022.
— број ст.	101.100
— густина ст.	28,83 ст./km2
Позивни број	+381 (0)30 ; +381 (0)19
Општине и градови	4 ; Град Бор ; Кладово ; Мајданпек ; Неготин
Број насеља	90 ; (6 градских и 84 сеоска)
	Званични веб-сајт

Борски управни округ се налази у северноисточној Србији и постоји под садашњим именом од фебруара 2006. године (пре тога се звао Борски округ по Уредби Владе од 29. јануара 1992).

Седиште округа је Бор, познат по свом историјском и културном наслеђу. Начелник Борског управног округа је Мр Владимир Станковић.

Географски положај Уреди

Борски округ се налази у источној Србији. Природну границу округа на северу чини Ђердапско језеро, на истоку реке Дунав и Тимок, а на западу Карпатске планине Шомрда, Хомољске планине, Црни врх и Кучај.

Границе округа су следеће:

На југу - Зајечарски округ
На југозападу - Поморавски округ
На западу - Браничевски округ
На северу и истоку - Мехединци, Румунија
На југоистоку - Видинска област, Бугарска

Територијална организација Уреди

Борски управни округ чини један град и три општине:

Грб	Општина/град	Седиште	Површина (km²)	Становништво (2022)^[2]	Број насеља
	Бор	Бор	856	40.845	14
	Неготин	Неготин	1.090	28.261	39
	Кладово	Кладово	629	17.435	23
	Мајданпек	Мајданпек	932	14.559	14
Извор: Републички завод за статистику^[1]

Култура Уреди

У околини Бора налазе се: Дворац кнеза Александра из 1856. године, грађен у духу романтизма и Конак кнеза Милоша (смештен у Брестовачкој Бањи, настао у 19. веку). Бор је познат као средиште највећег рудника бакра у Европи, чија експлоатација је почела 1904. године, али су га, према пронађеним документима, користили још у давним античким временима. На простору Борског управног округа налази се и највећи национални парк у Србији - Национални парк Ђердап, унутар кога се налази веома значајно археолошко налазиште Лепенски Вир. Поред Ђердапа, за светску културну баштину предложене су и Неготинске пивнице. Овај простор источне Србије познат је и по свом римском наслеђу. Недалеко од Кладова налазе се остаци Трајановог моста, који је хиљаду година важио за највећи мост на свету, као и остаци римске тврђаве Диана, док се недалеко од Неготина налазе остаци римске царске палате.

Начелници Борског управног округа Уреди

Тренутни начелник Борског управног округа је Владимир Станковић који је вршилац те дужности од 2018. године. Претходни начелници Борског управног округа били су:^[3]

Недељко Магдалиновић (1992)
Цолић Јован (1992-1993)
Миливоје Илић (1993-2001)
Зорица Ђерић Стојчић (2001-2007)
Синиша Пуљецовић (2007-2014)
Мирослав Кнежевић (2014-2018)

Демографија Уреди

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	144.049
1953.	151.973
1961.	160.096
1971.	175.848
1981.	180.463
1991.	178.718
2002.	146.551
2011.	124.992
2022.	101.100

Попис 2011. Уреди

Према попису из 2011. године Борски округ је имао 124.992 становника од којих су 105.213 (84,18%) били пунолетни, а просечна старост је износила 44,7 година. Било је 61.096 мушкараца (48,88%) и 63.896 жена (51,12%). Укупан број домаћинстава износио је 45.970, а просечан број чланова по домаћинству је био 2,7. Најбројнија етничка група били су Срби (77,8%), а од мањина највише је било Влаха (10,65%) и Рома (1,8%). Процењени број становника за 2019. годину био је 111.152 становника.^[1]

Етнички састав према попису из 2011.‍^[5]

Срби	97.239	77,80%
Власи	13.313	10,65%
Роми	2.244	1,80%
Румуни	791	0,63%
Македонци	600	0,48%
остали	10.802	8,64%

Попис 2022. Уреди

Према последњем попису становништва из 2022. у Борском управном округу живело је 101.100 становника што је за 19,11% мање у односу на попис из 2011. године. Етничку већину чине Срби, а од мањина издвајају се Власи, Роми и Румуни.

Етнички састав према попису из 2022.‍^[2]

Срби	77.956	77,11%
Власи	8.190	8,10%
Роми	1.805	1,79%
Румуни	683	0,68%
Македонци	302	0,30%
Југословени	192	0,19%
Бугари	155	0,15%
Црногорци	154	0,15%
Албанци	103	0,10%
Хрвати	96	0,09%
Муслимани	61	0,06%
Словенци	49	0,05%
Остали	619	0,61%
Регионално	38	0,04%
Неизјашњени	2.907	2,88%
Непознато	7.790	7,71%

Религија Уреди

Манастир Буково код Неготина

Највећи број становника Борског округа је православне вероисповести. Према попису из 2011. 112.084 (89,67%) становника се изјаснило као православци, а од осталих верских група могу се издвојити муслимани (у Бору) и католици.^[1]

Вероисповест	Број	%
Православци	112.084	89,67%
Муслимани	1.458	1,17%
Католици	535	0,43%
Протестанти	216	0,17%
Остале хришћанске религије ^[а]	112	0,09%
Атеисти	688	0,55%
Агностици	22	0,02%
Неопредељени	4.934	3,95%
Непознато	4.020	3,22%

Борски округ се целом површином налази на територији Епархије тимочке чије је седиште у Зајечару. Од укупно 7 архијерејских намесништва Епархије тимочке, три се налазе на територији Борског округа:^[6]

Архијерејско намесништво борско-поречко (обухвата град Бор и општину Мајданпек)
Архијерејско намесништво кључко (обухвата општину Кладово)
Архијерејско намесништво неготинско (обухвата општину Неготин)

Манастири Епархије тимочке на територији Борског округа су Короглаш, Вратна, Манастирица и Буково.^[7]

Највећа насеља Уреди

Карте Уреди

Насеља Борског округа
Етничка карта (попис 2011)
Етничка карта (попис 2002)

Напомене Уреди

^ У групу Остале хришћанске религије сврстана су лица, која су се изјаснила са религиозном припадношћу Јеховини сведоци, оријентални кршћани и други хришћани.

Спољашње везе Уреди

Референце Уреди

^ ^а ^б ^в ^г Општине и региони у Републици Србији Републички завод за статистику, Београд 2020, приступљено 13. јануара 2022.
^ ^а ^б ^в ^г „Национална припадност : подаци по општинама и градовима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Републички завод за статистику Србије. Приступљено 28. 05. 2023.
^ Начелници Борског округа Званични сајт Борског управног округа, приступљено 13. јануара 2022.
^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.
^ Етничка структура након пописа 2011.
^ Парохије Епархије тимочке Званични сајт Епархије тимочке, приступљено 14. јануара 2022.
^ Манастири Епархије тимочке Званични сајт Епархије тимочке, приступљено 14. јануара 2022.
^ „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 30. 5. 2023.

[6] У групу Остале хришћанске религије сврстана су лица, која су се изјаснила са религиозном припадношћу Јеховини сведоци, оријентални кршћани и други хришћани.

[РЗС-1] а ^б ^в ^г Општине и региони у Републици Србији Републички завод за статистику, Београд 2020, приступљено 13. јануара 2022.

[popis2022-2] а ^б ^в ^г „Национална припадност : подаци по општинама и градовима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Републички завод за статистику Србије. Приступљено 28. 05. 2023.

[3] Начелници Борског округа Званични сајт Борског управног округа, приступљено 13. јануара 2022.

[4] „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.

[5] Етничка структура након пописа 2011.

[7] Парохије Епархије тимочке Званични сајт Епархије тимочке, приступљено 14. јануара 2022.

[8] Манастири Епархије тимочке Званични сајт Епархије тимочке, приступљено 14. јануара 2022.

[9] „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 30. 5. 2023.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[а]

[6]

[7]