Борски управни округ

Борски управни округ се налази у северноисточној Србији и постоји под садашњим именом од фебруара 2006. године (пре тога се звао Борски округ по Уредби Владе од 29. јануара 1992).

Борски управни округ
Држава Србија
РегионЈужна и источна Србија
Историјске областиКључ, Неготинска крајина, Пореч, Кучај, Црна Река
Админ. центарБор
Оснивање1992.
Површина3.507[1] km2
Становништво2011.
 — број ст.124.992[1]
 — густина ст.35,3 ст./km2
Позивни број+381 (0)30
Општине и градови4
Град Бор
Кладово
Мајданпек
Неготин
Број насеља90
(6 градских и 84 сеоска)
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
Борски округ

Седиште округа је Бор, познат по свом историјском и културном наслеђу. Начелник Борског управног округа је Мр Владимир Станковић.

Територијална организацијаУреди

Борски управни округ чини један град и три општине:

Грб Општина/град Седиште Површина (km²) Становништво (2011.) Број насеља
  Бор Бор 856 48.615 14
  Неготин Неготин 1.090 37.056 39
  Кладово Кладово 629 20.635 23
  Мајданпек Мајданпек 932 18.686 14
Извор: Републички завод за статистику[1]

КултураУреди

У околини Бора налазе се: Дворац кнеза Александра из 1856. године, грађен у духу романтизма и Конак кнеза Милоша (смештен у Брестовачкој Бањи, настао у 19. веку). Бор је познат као средиште највећег рудника бакра у Европи, чија експлоатација је почела 1904. године, али су га, према пронађеним документима, користили још у давним античким временима. На простору Борског управног округа налази се и највећи национални парк у Србији - Национални парк Ђердап, унутар кога се налази веома значајно археолошко налазиште Лепенски Вир. Поред Ђердапа, за светску културну баштину предложене су и Неготинске пивнице. Овај простор источне Србије познат је и по свом римском наслеђу. Недалеко од Кладова налазе се остаци Трајановог моста, који је хиљаду година важио за највећи мост на свету, као и остаци римске тврђаве Диана, док се недалеко од Неготина налазе остаци римске царске палате.

Начелници Борског управног округаУреди

Тренутни начелник Борског управног округа је Владимир Станковић који је вршилац те дужности од 2018. године. Претходни начелници Борског управног округа били су:[2]

  • Недељко Магдалиновић (1992)
  • Цолић Јован (1992-1993)
  • Миливоје Илић (1993-2001)
  • Зорица Ђерић Стојчић (2001-2007)
  • Синиша Пуљецовић (2007-2014)
  • Мирослав Кнежевић (2014-2018)

ДемографијаУреди

Према попису из 2011. године Борски округ је имао 124.992 становника од којих су 105.213 (84,18%) били пунолетни, а просечна старост је износила 44,7 година. Било је 61.096 мушкараца (48,88%) и 63.896 жена (51,12%). Укупан број домаћинстава износио је 45.970, а просечан број чланова по домаћинству је био 2,7. Најбројнија етничка група били су Срби (77,8%), а од мањина највише је било Влаха (10,65%) и Рома (1,8%). Процењени број становника за 2019. годину био је 111.152 становника.[1]

Етнички састав према попису из 2011.[3]
Срби
  
97.239 77,80%
Власи
  
13.313 10,65%
Роми
  
2.244 1,80%
Румуни
  
791 0,63%
Македонци
  
600 0,48%
остали
  
10.802 8,64%

РелигијаУреди

Највећи број становника Борског округа је православне вероисповести. Према попису из 2011. 112.084 (89,67%) становника се изјаснило као православци, а од осталих верских група могу се издвојити муслимани (у Бору) и католици.[1]

Вероисповест Број %
Православци 112.084 89,67%
Муслимани 1.458 1,17%
Католици 535 0,43%
Протестанти 216 0,17%
Остале хришћанске религије [а] 112 0,09%
Атеисти 688 0,55%
Агностици 22 0,02%
Неопредељени 4.934 3,95%
Непознато 4.020 3,22%

Борски округ се целом површином налази на територији Епархије тимочке чије је седиште у Зајечару. Од укупно 7 архијерејских намесништва Епархије тимочке, три се налазе на територији Борског округа:[4]

  • Архијерејско намесништво борско-поречко (обухвата град Бор и општину Мајданпек)
  • Архијерејско намесништво кључко (обухвата општину Кладово)
  • Архијерејско намесништво неготинско (обухвата општину Неготин)

Манастири Епархије тимочке на територији Борског округа су Короглаш, Вратна, Манастирица и Буково.[5]

КартеУреди

НапоменеУреди

  1. ^ У групу Остале хришћанске религије сврстана су лица, која су се изјаснила са религиозном припадношћу Јеховини сведоци, оријентални кршћани и други хришћани.

Спољашње везеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д Општине и региони у Републици Србији Републички завод за статистику, Београд 2020, приступљено 13. јануара 2022.
  2. ^ Начелници Борског округа Званични сајт Борског управног округа, приступљено 13. јануара 2022.
  3. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  4. ^ Парохије Епархије тимочке Званични сајт Епархије тимочке, приступљено 14. јануара 2022.
  5. ^ Манастири Епархије тимочке Званични сајт Епархије тимочке, приступљено 14. јануара 2022.