Општина Неготин
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Општина Неготин се налази у североисточном делу Србије и простире се на тромеђи Републике Србије, Бугарске и Румуније. Укупна површина општине Неготин износи 1.089 km² што је 1,9% од укупне површине територије Републике Србије и налази се на седмом месту по површини и обухвата 39 насељених места. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живео 28.261 становник[1] (према попису из 2011. било је 37.056 становника).[2]
Општина Неготин | |
|---|---|
 Зграда СО Неготин | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Борски |
| Седиште | Неготин |
| Становништво | |
| — 2022. |  28.261[1] |
| — густина | 25,95/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 1.089 km2 |
 | |
| Остали подаци | |
| Председник општине | Владимир Величковић (СНС) |
| Веб-сајт | www.negotin.rs |
Општина Неготин се граничи на северу са општином Кладово, северозападно и западно са општином Мајданпек, југозападно са општином Бор, јужно са општином Зајечар, југоисточно и источно са Републиком Бугарском у дужини од 41 km и североисточна граница је са Румунијом у дужини од 35,5 km током међународне реке Дунав. Дужина државне границе сувоземне износи 31 km, а водене 45,5 km. До Неготина се из Београда може доћи међународним путем Е 75 преко Параћина (300 km). Преко Смедерева, Пожаревца и Мајданпека (290 km), или Дунавском магистралом, преко Доњег Милановца (250 km). Од Ниша је удаљен 150 km, Зајечара 57 km, најближег града у Бугарској Видина 41 km, а од најближег града у Румунији, Турну Северина 70 km.
Клима
уредиГеографски положај и карактеристике рељефа условљавају извесне специфичности у погледу климе општине Неготин. Наиме, присутне су велике разлике између максималних и минималних температура, што је одлика континенталне климе. Средња максимална температура је у јулу (28,50 °C), а средња минимална у јануару(-4,50 °C). Апсолутно температурно колебање је 69,70 °C, јер је максимална забележена температура 41,20 °C, а минимална -28,50 °C. Иначе, средња годишња температура износи 11,10 °C (-1,10 °C у јануару, односно, 22,10 °C у јулу). Према мерењима ГМС Неготин, доминирају западни и северозападни ветрови.
Рељеф
уредиКарактеристике рељефа овога простора, као последица геолошке грађе, тектонских и егзогених процеса, могу се исказати висинским областима и експозицијом, као показатељима релевантним за валоризацију кроз коришћење земљишта. Према висинским зонама, терен се може грубо поделити на три целине:
- зона са надморским висинама испод 300 m. Ово су висине које преовлађују на овом простору (преко 70%, односно 785 km²);
- зона са 300-800 m (297 km², односно око 27%);
- зона са висинама преко 800 m (само око 0,6% или 7 km²).
У погледу експозиције, преовлађују равничарски терени без одређене експозиције, као и они експонирани ка југоистоку.
Демографија
уреди
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
У општини Неготин већину становништва чине Срби (80,88%), а од мањина највише има Влаха (6,24%) и Рома (1,14%).
Насељена места
уредиОпштина Неготин се састоји од 39 насељених места. Једино градско насеље и највеће насеље у општини је Неготин. На попису из 2022. није било ни једног села са преко 1.000 становника, а 10 села су имала између 500 и 1.000 становника.
| Насеље | Становништво | Промена (%) | |
|---|---|---|---|
| Попис 2011.[2] | Попис 2022.[5] | ||
| Александровац | 459 | 252 | -45,10% |
| Браћевац | 335 | 199 | -40,60% |
| Брестовац | 257 | 131 | -49,03% |
| Буковче | 1.136 | 928 | -18,31% |
| Вељково | 121 | 92 | -23,97% |
| Видровац | 656 | 618 | -5,79% |
| Вратна | 260 | 159 | -38,85% |
| Дупљане | 481 | 309 | -35,76% |
| Душановац | 782 | 548 | -29,92% |
| Јабуковац | 1.413 | 940 | -33,47% |
| Јасеница | 511 | 355 | -30,53% |
| Карбулово | 364 | 268 | -26,37% |
| Кобишница | 1.148 | 887 | -22,74% |
| Ковилово | 292 | 188 | -35,62% |
| Мала Каменица | 317 | 217 | -31,55% |
| Малајница | 481 | 339 | -29,52% |
| Милошево | 443 | 316 | -28,67% |
| Михајловац | 526 | 268 | -49,05% |
| Мокрање | 550 | 353 | -35,82% |
| Неготин | 16.882 | 14.647 | -13,24% |
| Плавна | 886 | 567 | -36,00% |
| Поповица | 345 | 214 | -37,97% |
| Прахово | 1.196 | 799 | -33,19% |
| Радујевац | 1.211 | 735 | -39,31% |
| Рајац | 275 | 192 | -30,18% |
| Речка | 353 | 223 | -36,83% |
| Рогљево | 123 | 98 | -20,33% |
| Самариновац | 437 | 319 | -27,00% |
| Сиколе | 599 | 397 | -33,72% |
| Слатина | 437 | 246 | -43,71% |
| Смедовац | 112 | 50 | -55,36% |
| Србово | 444 | 289 | -34,91% |
| Тамнич | 246 | 137 | -44,31% |
| Трњане | 362 | 233 | -35,64% |
| Уровица | 831 | 595 | -28,40% |
| Црномасница | 199 | 141 | -29,15% |
| Чубра | 413 | 212 | -48,67% |
| Шаркамен | 299 | 199 | -33,44% |
| Штубик | 874 | 601 | -31,24% |
Референце
уреди- ^ а б в г „Национална припадност : подаци по општинама и градовима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Републички завод за статистику Србије. Приступљено 18. 6. 2023.
- ^ а б в „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ „Становништво према матерњем језику — Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године”. Републички завод за статистику Србије. 13. 06. 2023. Приступљено 03. 02. 2024.
- ^ „Становништво према вероисповести — Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године”. Републички завод за статистику Србије. 13. 06. 2023. Приступљено 03. 02. 2024.
- ^ „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 18. 6. 2023.
