Трњане је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 233 становника (према попису из 2011. било је 362 становника, према попису из 2002. било је 479 становника а према попису из 1991. било је 667 становника).

Трњане
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.479
Географске карактеристике
Координате44° 13′ 08″ С; 22° 21′ 16″ И / 44.219° С; 22.3545° И / 44.219; 22.3545
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина271 m
Трњане на карти Србије
Трњане
Трњане
Трњане на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19306
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Историја уреди

Сматра се да је Трњане старијег постанка. На Лангеровој и карти „Темишварски Банат“ забележено је под именима Tergniana, Tirnana; али је у манастиру Букову 1836. године постојао запис: „кир кнез ктитор Симеун из Трњана”, а 1736. године село је забележено под именом Трнава а 1784. године Ternianu. У 1807. години помиње се „Стојан Тержански кнез“ а 1811. село Трнине. Године 1846. село је имало 135 кућа, 1866. 187, а 1924. године 225 кућа.[1]

Његови оснивачи су преци садашњих родова, који су пре тога живели у неготинској равници, негде у околини Радујевца. Село је више пута мењало место. Засновано је на месту Јерачки Биљуви (Ливаде) у чијој близини је једно непознато гробље, које су назвали Јерачко Гробље. Касније је премештено у Селиште, које је на месту Малог Трњана код Црног Потока, па на друго селиште на путу за Сиколе. На садашње место дошло је због „великог пожара“, који је уништио цело село. Већина родова у Трњану су потомци оснивача села, који су и најстарији родови у Крајини и Кључу.[2]

Село је збијеног типа. Име је добило по трњу кога је много било на овом месту. Иначе највећим процентом становници су стариници Срби, досељени из неготинске равнице, негде где је данас Радујевац. Подаци из 16. века указују на пољопривредно занимање становника, што значи да су у то време били у равници. Касније се становништво услед учесталих миграција преоријентисало на сточарство. [3]

Демографија уреди

Према последњем попису из 2022. године у насељу је живело 233 становника што је за 129 мање у односу на 2011. када је на попису било 362 становника. У насељу живи 205 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,86 година (50,04 код мушкараца и 53,89 код жена).[4]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 102 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,28 а према истом попису у насељу има 209 стамбених јединица од којих је 103 насељених.[5]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 1.004
1953. 1.008
1961. 969
1971. 940
1981. 813
1991. 667 622
2002. 479 537
2011. 362
2022. 233
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
473 98,74%
Хрвати
  
2 0,41%
Југословени
  
2 0,41%
Украјинци
  
1 0,20%
непознато
  
1 0,20%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 217. 
  2. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 217, 218. 
  3. ^ „Трњане”. Општина Неготин. Архивирано из оригинала 14. 08. 2019. г. Приступљено 14. 08. 2019. 
  4. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 28.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 466. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  5. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди