Буковче (Неготин)

Буковче
Буковче;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Борски
Општина	Неготин
Становништво
— 2011.	1136
Географске карактеристике
Координате	44° 12′ 06″ С; 22° 36′ 02″ И / 44.201666° С; 22.6005° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	47 m
	Буковче Буковче на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	019
Регистарска ознака	NG

Буковче је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 928 становника (Према попису из 2011. има 1136 становника, према попису из 2002. било је 1442 становника).

Положај села уреди

Буковче је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 7 km југоисточно од Неготина. Смештено је на 48 метара надморске висине, на левој обали Јасеничке реке, десне притоке Дунава (у близини ушћа реке Тимок у Дунав). Северна географска ширина насеља је 44° 12’ 10”, источна географска дужина 22° 36’ 03”, а површина атара 1.840 хектара. До овог насеља се може стићи директним асфалтним путем од Неготина или преко насеља Кобишнице.

Историја уреди

Насеље се први пут спомиње у турским пописима 1530. године као насеље Буковча које је у то време имало 50 домова, године 1586. имало је 16, док је под аустријском окупацијом 1736. године имало укупно 80 домова.

На Лангеровој карти забележена су пуста места Cobescjtica и Pukowce а на карти „Темишварски Банат“ поменута места су забележена као насељена места. Године 1726. свештеник у Кобишници има је 90 кућа а други у Буковчи 80 домова. Кобишница и Буковче су записани 1811. године а 1846. године у Кобишници је било 278, у Буковчи 298 кућа а 1924. године Кобишница је имала 471 а Буковче 445 кућа.^[1]

Буковче се помиње 1530. као насеље које је имало око 50 кућа. Судећи по структури пољопривреде и дажбинама из 1586. године може се разумети оволики број кућа крајем 15. и почетком 16. века јер су овде насељени колонизатори власи−филурџије који су били ослобођени рајинских дажбина. У другој половини 18. века село се иселило у Селиште због турских зулума, па су се после вратили на старо место. ^[1]

За време аустријске окупације оба насеља, Буковче и Кобишњица су била пуста (Лангер), а само неколико година касније („Темишварски Банат“) насељена и Блатска „јерунија“ (Кобишница и Буковче) 1723. године имала 63 куће, који се број 1736. године скоро утростручио, јасно је да је баш у том времену било великог досељавања. На основу тога и најстарији родови су досељени у 18. веку или су се повратили из Румуније.^[2]

Старо насеље је настало на данашњој локацији, одакле се у другој половини 18. и почетком 19. века премештало на место звано Селиште. Данашње насеље подељено је на Горњи, Средњи и Доњи крај. Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља.

Након Првог светског рата у њему су живеле следеће фамилије Абраши (слава Свети Арханђел и Свети Врачи), Антонешти (слава Митровдан), Ћосе (слава Петковица), Фируловићи (слава Митровдан), Микуловићи (слава Петковица), Конекешти (слава Петковица), Пакалешти (слава Ђурђевдан), Првујкићи (слава Петковица), Крстићи (слава Свети Арханђел и Петковица), Богдановићи (слава Митровдан), Шурку (слава Петковица), Карбунарешти (слава Свети Никола), Поповићи (слава Свети Андреја и Петковица), Калиновићи (слава Свети Арханђел и Петковица), Табаковићи (слава Митровдан), Јонешкићи (слава Петковица), Балђиешти (слава Свети Никола), Немценешти (слава Свети Арханђео), Беловановићи (слава Свети Никола), Недељкоњи (слава Свети Андреја), Лацкулешти (слава Петковица), Негроњи, Рошкулићи и Мојсикићи (слава Свети Тодор), Пуфанешти (слава Свети Арханђео), Вражиорешти (слава Петковица), Кројтаревићи (слава Петковица), Мијуљешти (слава Петковица), Петкуљешти (слава Митровдан), Ђакуљешти (слава Петковица), Морари (слава Свети Арханђео), Баланешти (слава Петковица), Трујкићи (слава Петковица), Белегешта (слава Петковица), Бабика (слава Свети Тодор), Плотађановићи (слава Петковица), Радујевчани (слава Петковица), Ђевердићи (слава Петковица), Котец (слава Петковица), Биладв (слава Петковица и св. Никола), Царани (слава Петковица), Парадика (слава Петковица), Стојкуљешти (слава Петковица) и Медоешти (слава Петковица).

Заветина насеља је Ђурђевдан.

Становништво Буковча је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством. Године 1921. Буковче је имало 445 кућа и 2480 становника, године 1948. – 558 кућа и 2676 становника, а 2002. године 659 кућа и 1430 становника. Четвороазредна основна школа у насељу постоји од 1905. године. Школске 2006/2007. године имала је 54 ученика. Насеље има Земљорадничку задругу (од 1901. године), заједнички задружни дом са Кобишницом од 1948. године, електричну расвету (од 1953. године), асфалтни пут добија 1976, а телефонске везе са светом 1978. године.

Демографија уреди

Према последњем попису из 2022. године у насељу је живело 928 становника што је за 208 мање у односу на 2011. када је на попису било 1.136 становника. У насељу живи 828 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 53,11 година (51,78 код мушкараца и 54,35 код жена).^[3]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 404 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,30 а према истом попису у насељу има 1045 стамбених јединица од којих је 704 насељених.^[4]

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	2.676
1953.	2.765
1961.	2.702
1971.	2.677
1981.	2.658
1991.	2.399	1.810
2002.	1.442	2.263
2011.	1.136
2022.	928

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	1.277	88,55%
Власи	103	7,14%
Румуни	14	0,97%
Роми	8	0,55%
Македонци	2	0,13%
Бугари	1	0,06%
непознато	9	0,62%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	7	11
80+	40	39
75—79	40	63
70—74	60	79
65—69	46	51
60—64	42	58
55—59	43	43
50—54	58	49
45—49	38	44
40—44	39	38
35—39	40	35
30—34	48	33
25—29	38	39
20—24	32	40
15—19	21	33
10—14	28	37
5—9	33	37
0—4	33	27
Просек :	46,5	47,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	558	571	576	553	545	515	462

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	95	120	86	52	50	37	12	7	1	2	3,12

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	592	76	427	57	32
Женски	655	65	410	149	31
УКУПНО	1.247	141	837	206	63

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	310	166	0	0	31
Женски	188	130	0	0	9
УКУПНО	498	296	0	0	40
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	8	34	21	4	14
Женски	0	5	17	1	1
УКУПНО	8	39	38	5	15
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	1	2	8	5
Женски	1	1	1	10	6
УКУПНО	2	2	3	18	11
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	11
Женски	5	0	0	1
УКУПНО	9	0	0	12

Референце уреди

^ ^а ^б Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 195.
^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 196.
^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 23.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 460. ISBN 978-86-6161-230-5.
^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе уреди

[аутоматски_генерисано1-1] а ^б Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 195.

[2] Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 196.

[3] Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 23.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 460. ISBN 978-86-6161-230-5.

[4] Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]