Вељково је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2011. има 121 становника (према попису из 2002. било је 206 становника).

Вељково
Veljkovo, centar sela.jpg
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.Пад 121
Географске карактеристике
Координате44° 07′ 14″ СГШ; 22° 35′ 33″ ИГД / 44.120666° СГШ; 22.5925° ИГД / 44.120666; 22.5925
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина74 м
Вељково на мапи Србије
Вељково
Вељково
Вељково на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Положај села у окружењуУреди

Вељково је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 16 km југоисточно од Неготина. Смештено је на 120 метара надморске висине, на левој долинској страни реке Тимок, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је 44° 07’ 24”, источна географска дужина 22° 35’ 55”, а површина атара 734 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко насеља Кобишнице.

Атар Вељкова је између Рогљева, Мокрања, Кобишнице,Ковилова и Тимока као државне границе, од које је удаљен само 500 метара ваздушном линијом.[1]

ИсторијаУреди

Насеље се први пут спомиње у турским пописима 1530. године као насеље са 28 кућа, односно 1586. године као насеље са 10 кућа. На аустријској карти из 1718. године забележено је под називом Благовановац.

Најстарији остаци из прошлости су зидови од тесаног кречњака и опека а и рбине од великих земљаних судова, под врхом брда Чуке, који су по предању из времена „Лаћина“. Под Чуком је и „Незнано Гробље“ (Морминц Батрњ) је из прошлости данашњег села и на њему је до пре 50-60 година била капела. Први помен о Бљувановцу је на Лангеровој карти, где је на десној страни Тимока забележен Plivanaz а тек 1811. године записано је село Благовановац. Године 1846. Бљувановац је имао 58, 1866. 68 а 1924. године 105 кућа.[2]

Претечу данашњег насеља чине пет пастирских насеобина које су се, крајем 17. и почетком 18. века, налазиле на месту званом Кусјача. До краја 19. века, када добија данашњи назив, ово насеље се називало Бљувановац. Данашње насеље се дели на Горњи и Доњи крај, док је антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља.

Након Првог светског рата имало је следеће фамилије: Миљешти (слава Петковица), Мадоњи (слава Петковица), Андријешта (слава Свети Стеван), Чороканешти (слава Петковица), Јерчоњи (слава Петковица), Агугурешти (слава Петковица), Пашоњи (слава Свети Никола), Његојевићи (слава Свети Никола), Шуркоњи (слава Петковица), Брндуши (слава св. Никола), Ванчин (слава Петковица), Цицирешти (слава св. Никола), Љебкојићи (слава Петковица), Паунешти (слава Петковица), Предићи (слава Свети Никола), Филиџани (слава Свети Арханђео), Недељкоњи (слава Петковица), Туфеџићи (слава Петковица), Врфани (слава Свети Никола), Никулешти (слава Митровдан), Милошевићи (слава Свети Јован), Васиљешти (слава Петковица), Балћан (слава Петковица) и Барбулешти (слава Петковица). [3] Заветина насеља је Спасовдан.

Становништво Вељкова је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством, сточарством и виноградарством.

Године 1921. Вељково је имало 105 кућа и 526 становника, године 1948 – 134 кућа и 547 становника, а 2002. године 111 кућа и 190 становника.

Четвороразредна основна школа, која у насељу постоји од 1899. године, школске 2006/2007. године имала је 2 ученика.

Земљорадничка задруга у Вељкову је основана 1929. године (данас ради у саставу задруге у Рогљеву), електричну расвету насеље добија 1957. године, асфалтни пут 1970, а телефонске везе са светом 1980. године.

Село се до краја 19. века звало Бљувановац, када му је име промењено у Вељково, у част Хајдук Вељка Петровића.[4]

ДемографијаУреди

У насељу Вељково живи 189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54,3 година (54,1 код мушкараца и 54,5 код жена). У насељу има 77 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,68.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 547
1953. 560
1961. 483
1971. 443
1981. 371
1991. 316 275
2002. 206 257
2011. 121
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
203 98,54%
Хрвати
  
1 0,48%
Румуни
  
1 0,48%
непознато
  
1 0,48%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Жикић Д., Александар (1997). Крајинска насеља доњег Тимока, Рогљево, Смедовац и Вељково. Београд: Одбор САНУ за проучавање села, Културно просветна заједница Србије Београф. стр. 12. 
  2. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 168. 
  3. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 169. 
  4. ^ Група аутора (1968—1969). Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине". Београд: Етнографски музеј. стр. 62. 
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди